4 načina da prevaziđete neodlučnost

4 načina da prevaziđete neodlučnost

Da li ste nekad bili u restoranu sa toliko bogatim jelovnikom, da nikako niste mogli da se odlučite šta da odaberete? Da li se u vama tada odvijala „debata“ u kojoj ste preispitivali kvalitet i ukus raznih jela do te mere, da ste na kraju svejedno bili nezadovoljni obrokom? Reč je o fenomenu koji je poslednjih decenija uzeo maha i koji je nedavno pretočen u novu kovanicu na engleskom jeziku: F.O.B.O. od „Fear of Better Options“, što bi u slobodnom prevodu značilo „strah od boljih opcija“.

Ovaj odavno poznat fenomen, poznat i kao maksimizacija, predstavlja čovekovu neprestanu potragu za sve boljim opcijama, iz straha da će propustiti „onu najbolju“, što na kraju dovodi do neodlučnosti, kajanja i nezadovoljstva. S napretkom civilizacije, razvojem proizvodnje i umrežavanjem celog sveta na društvenim medijima, izbor je postao nepregledan, a donošenje odluka sve teže. (Setite se samo kako izgleda prebacivanje tv kanala u izobilju najrazličitijih programa.)

To su pokazala i naučna istraživanja. Studija koju su sproveli psiholozi Sheena Iyengar i Mark Lepper pokazala je da ljudi koji imaju manje izbora prilikom donošenja odluka bivaju zadovoljniji ishodom.

To je veliki paradoks, jer je sasvim prirodno težiti boljim opcijama. Međutim, u današnje vreme susrećemo se sa toliko privlačnih prilika, da je praktično nemoguće odabrati najbolju. Neki zbog toga borave u stalnom stanju neodlučnosti, a istraživanja pokazuju da su nezadovoljni čak i kada donesu objektivno bolje odluke od ostalih ljudi. Drugi, pak, potpuno izbegavaju donošenje odluka.

Na racionalnom nivou ste možda svesni da nikada ne možete doneti savršenu odluku i da je mnogo svrsishodnije posmatrati stvari kao “dovoljno dobre” ili “nedovoljno dobre”, ali nas nešto duboko u nama ipak sprečava da tako postavimo stvari. To naročito važi za ljude koji su pritodno sloniji maksimizaciji. Prema teoriji američkog ekonomiste Herberta Simona, postoje ljudi koji prirodno teže maksimalnim ishodima i ljudi koji se zadovoljavaju “dovoljno dobrim”. “Maksimizatori” će odmeravati mnogo faktora prilikom donošenja odluke, ali kad je donesu, premišljaće se i biti manje zadovoljni izborom. Ovi drugi su fokusirani samo na to da li ishod njihove odluke ispunjava njihove potrebe, bez težnje za “najboljim” i ređe se kaju zbog onoga što odluče. Iako nijedna krajnost nije dobra, strah od propuštanja boljih opcija može da bude destruktivniji od mirenja sa prosečnim rezultatima i zato je važno da na vreme izađete iz začaranog kruga donošenja “pogrešnih” odluka.

Primetite neodlučnost na vreme

Razmislite o tome šta se dešava kada pred sobom imate neki izbor koji vam je teško da napravite. Kako se tada osećate? Da li imate osećaj da vas obuzima panika? Da li se javlja i neka fizička manifestacija, poput preznojavanja, stezanja pesnica i slično? Za početak je dovoljno da vežbate da je prepoznate, a onda postepeno možete raditi i na efikasnijem donošenju odluka. Ne upetljavajte se u preterano analiziranje (kao što kažu: analiza – paraliza), jer ćete na kraju ponovo biti izgubljeni. Dakle, samo prepoznajte kada se strah od bolje opcije javlja i kako se vi tada osećate.

Prava pitanja

Kada u svom ponašanju prepoznate kada se strah javlja, onda postepeno uvodite pitanja koja ćete sebi postavljati onda kada ga primetite, a koja vam mogu pomoći da se trgnete, prestanete da lutate i pozabavite samim ishodima donošenja odluka.

Jedno od najvažnijih pitanja koje tada sebi možete postaviti je: šta je najgore što može da mi se desi ako odmah donesem odluku? Ovde nije reč o tome da se upuštate u zastrašujuće maštarije o najgorim mogućim scenarijima. Cilj je da razmišljate o tome s kojim poteškoćama biste se mogli suočiti ako donesete određenu odluku i osmislite kako da ih prevaziđete.

Nakon toga se zapitajte šta je najbolje što može da vam se desi ako odluku uopšte ne donesete. Velike su šanse da ćete otkriti da benefita baš i nema i to vas može podstaći da zapravo donesete odluku.

Steknite naviku donošenja odluka

Donošenje odluka je kao mišić: što ga više vežbate, to postaje jači. Baš kao i druge navike u našem životu, donošenje odluka je nešto što možemo razvijati, ali i izgubiti ukoliko ga ne praktikujemo dovoljno često. Dakle, što više odluka donesete, to će vam svaka sledeća lakše padati i obrnuto: što ređe donosite odluke, to će i najmanji izbor delovati zastrašujuće.

Normalno je da vas preplavljuju različite emocije kad donosite krupne životne odluke i zato je važno da krenete od jednostavnijih. Zato, sledećeg puta kad krenete na piće s društvom, poručite ono što vam je prvo palo na um, bez preteranog oklevanja i besomučnog pregledanja karte pića. Ako ste zadovoljni izborom, još bolje, a ako niste, da li je to zaista dovoljno da vam pokvari dan? Verovatno i sami znate da nije i zato postepeno vežbajte prihvatanje ishoda od lakših, ka težim odlukama.

Prihvatite “dovoljno dobro”

Veliki mislilac Voltaire jednom je rekao: “Ne dozvolite da savršenstvo postane neprijatelj dobra”. Dakle, umesto da sebe terate da budete nemoguće “savršeni” i zbog toga se neprestano vrtite u krug, prihvatite nešto što je jednostavno “dobro”.

Ono što vam može pomoći da dođete do toga su sledeći koraci: otkrijte koji je vaš cilj (ili ciljevi), zatim procenite njegov značaj. Razmislite o opcijama i procenite koliko je verovatno da stvaka od njih ispuni vaš cilj. Odaberite onu koja je u tome najuspešnija.

Kasnije na osnovu posledica koje je vaša odluka imala u budućnosti modifikujte ciljeve, kao i značaj koji im pripisujete, kao i način na koji procenjujete buduće mogućnosti.

Ovo možete primeniti u bilo kojoj prilici u kojoj vam je teško da se odlučite. Ako vam uprkos svemu ovome teško ide i primećujete da vaša neodlučnost počinje da predstavlja prepreku u vašem napredovanju u životu, od velike pomoći vam može biti jedna ili nekoliko coaching sesija.

Svoju sesiju možete zakazati direktno OVDE ili nas pozovite na 064 64 51 391. Naši iskusni i posvećeni coach-evi su tu za vas, kad god vam je potreban podstrek da se “odglavite”, prevaziđete neodlučnost i uzmete život u svoje ruke.

Da li je moguće posmatrati svet „tuđim očima“?

Da li je moguće posmatrati svet „tuđim očima“?

Koliko ste puta savetovali nekog prijatelja u nevolji i tada rekli: “Da sam na tvom mestu, ja bih…”? Da li vas je ta osoba poslušala i postupila baš kao što bi se to očekivalo od vas? Ili je možda pokušala da vas uveri da niste dobro shvatili njenu perspektivu i da njoj okolnosti deluju sasvim drugačije nego vama?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih drugi neće poslušati vaše savete je taj što ne možete zaista da uđete u njihovu tačku gledišta.

Svačiji pogled na svet oblikuju životna iskustva, vrednosti, trenutno emocionalno stanje, pretpostavke o situaciji i okolnostima i mnoge druge stvari. A da bismo svet posmatrali tuđim očima, ponekad je potrebno mnogo više od mašte. To potvrđuju i istraživanja, koja su pokazala da nije dovoljno da samo zamislimo okolnosti u kojoj se neka osoba nalazi, nego je potrebno dobiti uvid u to kako ta osoba razmišlja. Studija koja je nedavno objavljena u Journal of Personality and Psychology i koju su sproveli istraživači Univerziteta u Čikagu, Northeastern univerziteta i Ben Gurion univerziteta u Izraelu, kroz 25 različitih eksperimenata ispitivala je sposobnost potpunih stranaca, ali i prijatelja, parova i supružnika, da dopru do misli, osećanja, stavova i mentalnog stanja druge osobe.

Zaključak naučnika je da većina ljudi pretpostavlja da i drugi razmišljaju i osećaju na sličan način kao i oni sami, iako to često nije istina. Dakle, mi ipak koristimo sopstvenu perspektivu da bismo razumeli druge ljude, ali je naša realnost uglavnom tačna isključivo nama. To nas dovodi do netačnih predviđanja nečijih osećanja i mogućnosti izbora. Drugim rečima, kada zamišljamo kako se naš prijatelj oseća zbog toga što je ostao bez posla ili kako će reagovati na neslanu šalu nekoga iz društva, mi zapravo zamišljamo kako bismo se mi osećali u toj situaciji, a ne kako bi se osećala neka osoba potpuno drugačija od nas.

Ipak, dobra vest je da su istraživači otkrili jednostavan i konkretan način na koji bismo svi mogli da poboljšamo tačnost našeg doživljaja drugih – postavljanje pravih pitanja.

Umesto da ulazimo u nečiju perspektivu, dobro je da od te osobe dobijemo direktne smernice kako da se u njoj snalazimo, jer ćemo samo tako moći tačno da predvidimo način na koji će ona da se oseća, reaguje ili razmišlja, a to važi čak i za osobe za koje smatramo da ih odlično poznajemo i da “sigurno” u vidu imamo njihovu perspektivu. To je naročito važno kada smo u poziciji nekoga ko ima autoritet, bilo da ste roditelj, staratelj, menadžer ili lider, jer iz te perspektive često upadnemo u zamku posmatranja sveta isključivo iz “svojih cipela”.

Ključ je u slušanju.

Istinsko slušanje i zauzimanje nečije tačke gledišta omogućava nam da uključimo empatiju u svom odnosu s drugima. A da bi se to dogodilo, jako je važno da poštujemo različitosti perspektiva.

Poštovanje različitosti

Da bismo zaista razumeli nečiju perspektivu, potrebna je zrelost i spremnost da prihvatimo nečija uverenja i vrednosti koji se možda drastično razlikuju od naših. Nepoštovanje uverenja i vrednosti najbrži je način da se distanciramo od nekog, da uđemo u konflikt ili zauvek prekinemo komunikaciju. Zato je podjednako važno ono što ćemo u komunikaciji reći, kao i ono što ćemo prećutati.

Ponekad ljudi koje dobro poznajemo podrazumevaju da mi poznajemo njihove vrednosti i uverenja, što uglavnom nije istina. Zato je važno i da im postavimo prava pitanja i dobijemo jasniju sliku njihovog sveta. U previđanju važnosti tih pitanja leže najčešće greške u komunikaciji i zato je izuzetno važno znati kako možemo da zaista razumemo osobu do koje nam je stalo.

Analiza ličnosti

Svako od nas, često i nesvesno, analizira ljude s kojima dolazi u kontakt i prilagođava svoje ophođenje u zavisnosti od svog suda o njima. Dakle, kada ste sa nekim kolegom koji uvek deluje strogo i ozbiljno, s njim verovatno komunicirate drugačije, nego s nekim ko je uglavnom opušten i nasmejan. Na neki način svi smo mi kameleoni, koji u društvu pravimo suptilne promene u svom ponašanju, kako bismo se bolje prilagodili ličnostima ljudi koji nas okružuju i kako bismo se bolje povezali s njima.

Ta sposobnost prilagođavanja ne čini nas neiskrenim, nego uravnoteženim i omogućava nam da koristimo mnoge delove sopstvene ličnosti kako bismo ostvarivali funkcionalnu komunikaciju sa ljudima koji nas okružuju.

Niste centar sveta

Kad god ste u društvu druge osobe, sasvim je prirodno da razmišljate o tome kako se ona oseća i o čemu razmišlja. Zato, čak i podsvesno, primećujemo suptilne tragove emocija na njihovom licu, čitamo njihove pokrete, pratimo pogled i jezik njihovog tela.

Naš mozak se ponaša kao društveni radar koji nam pomaže da odredimo nečije motive i namere, čak i kada je naša pažnja podeljena. Osetljivost na tanane signale koje nam druga osoba šalje omogućava našim instinktima da deluju i primete sve promene u njenom ponašanju što nam na posletku daje mogućnost da zaista zakoračimo u “njene cipele”.

Empatija se, naime, ne zasniva na tome da razmišljamo šta bismo mi uradili da smo na njenom mestu, nego da razumemo njenu jedinstvenu poziciju i zapitamo se šta bi ona uradila.

Što imamo bolje veštine slušanja i empatije, to smo uspešniji u komunikaciji.

Uspeh u životu i poslu svodi se na svrsishodne odnose s drugima, otvorenost za različite perspektive, samosvest i prihvatanje činjenice da naš pogled na svet nije jedini ispravan.

Iako je ponekad teško savladati ego i prihvatiti da postoji mnogo različitih istina, kada jednom uvidite prednosti veštine zauzimanja različitih perspektiva, poštedećete sebe mnogih konflikata, omogućiti bolje razumevanje sa osobama do kojih vam je stalo, pa čak i onima s kojima ste prinuđeni da komunicirate.

To je veština koja se izučava na Coaching Akademiji, prvoj edukaciji na ovim prostorima namenjenoj onima koji planiraju da se bave profesionalnim coaching-om, ali i svima onima koji žele da svoje odnose sa članovima porodice, prijateljima, kolegama ili saradnicima podignu na viši nivo.

Uz prave veštine, svaka vaša komunikacija može biti uspešna i svrsishodna, bez obzira na to kakav je vaš sagovornik i kakva je vaša pozicija u odnosu na njega. Ako biste želeli da i vi steknete takve veštine, Professional Coaching je edukacija za vas. Više o njoj možete pročitati OVDE.

Tri koraka i pet sekundi do motivacije

Tri koraka i pet sekundi do motivacije

Koliko ste puta oklevali da započnete neki važan projekat, jer niste imali motivacije? Koliko puta ste slušali motivacione govore, nadajući se da će vas oni pokrenuti da konačno uradite nešto što mesecima odlažete? A koliko puta ste poželeli da imate dugme za motivaciju, čijim pritiskom biste sebe mogli da pokrenete na bilo koju akciju?

Nažalost, takvo dugme ne postoji i male su šanse da će ga neko ikad izumeti, ali to ne znači da ne možete učiniti baš da biste sebe pokrenuli. Pisac Steven Pressfield u svojoj knjizi „Rat umetnosti“ (The War of Art) možda najbolje opisuje šta je potrebno za to: „U jednom trenutku, bol zbog toga što nešto ne radimo postaje veći od bola koji bismo osetili da to uradimo“. Drugim rečima, u jednom trenutku je mnogo lakše promeniti nešto, nego ostaviti stvari nepromenjenim, a taj trenutak je trenutak motivacije.

Možda ćete primetiti da vam to ne znači mnogo, jer na taj trenutak morate predugo da čekate, uprkos tome što život od vas zahteva mnogo brže i energičnije reakcije, ali ključ motivacije nije u tome da čekate da vam ona sama dođe, nego da automatizujete svoje ponašanje, tako da se ona prirodno javi. Dakle, ključ je u prvom koraku, ma kako mali on bio, jer posle njega, svaki sledeći postaje nebrojeno puta lakši i prirodniji, a prate ga i osećaj uzbuđenja, radosti i zadovoljstva.

Dajte pasivnosti malo prostora

Kad se osećate pasivnim i bez motivacije, nemojte sebe kriviti zbog toga. Mnogo je korisnije da porazmislite zašto niste motivisani. Možda niste naročito odmorni i nemate energije za postizanje ciljeva. Zato dajte sebi prostora da se oporavite, energizujete i stabilizujete, pre nego što nastavite dalje. Ako ni posle toga ne budete imali želju da se pokrenete, ponovo se zapitajte zašto je to tako?
Da li zaista želite da radite to za šta vam je motivacija potrebna ili vam se to samo čini? Želju za postizanjem ciljeva ne možete probuditi, ako ne znate šta je to što ćete zaista dobiti njegovim ostvarenjem. Ako je cilj koji pokušavate da ostvarite zapravo cilj koji vam je nametnuo neko drugi, onda je potpuno jasno zašto je motivacija izostala.

Šta god da su vaše namere i težnje, treba da budu vaše i samo vaše, jer u suprotnom, vaš jedini pokretač da idete napred biće želja da udovoljite drugima, a to gorivo se brzo troši.

Probudite želju

Motivacija se javlja kad je vaša želja snažnija od bilo koje prepreke s kojom se možete suočiti. Ne deluje uvek tako, jer čovek može biti istovremeno i motivisan i prestravljen, kao recimo na ispitu, ali je sama činjenica da je u takvim stresnim okolnostima moguće postići izvanredne rezultate znak da postoji nešto u vama što vas uprkos svemu tera da idete napred. Zato je za buđenje motivacije potrebno da uradite jednu od dve stvari – ili da prevaziđete prepreku ili da probudite želju.

Prepreka ne mora uvek biti spoljašnja. Često je reč o našim unutrašnjim ograničavajućim uverenjima, koja nas sprečavaju da se pokrenemo i tada je potrebno da se njima pozabavimo i zamenimo ih korisnim i podržavajućim uverenjima.
S druge strane, da bismo probudili želju, potrebno je da se zapitate šta je ono što dobijate ako nastavite da idete ka svom cilju. Ako je cilj suviše daleko, bilo bi dobro da razmislite o najmanjim mogućim etapama na tom putu, od kojih bi vam svaka ulila osećaj postignuća. Svaki put kad pređete jednu od njih, osetićete motivaciju da pređete još jednu.

Dakle, ako je pred vama neki veliki zadatak, poput pisanja diplomskog, nemojte sedeti i zuriti u prazan papir. Uzmite jedan list, napišite jednu rečenicu, prihvatite je kao nešto što je samo po sebi vredno. Zatim napišite još jednu iz istog razloga. Onda još jednu… pa još jednu… I pre nego što postanete svesni, imaćete mnogo rečenica i možete smatrati da ste započeli svoj rad na diplomskom.
To je naravno primenljivo na sve moguće zadatke, koji u sebi sadrže više koraka. Zapamtite, niz manjih pobeda, daće vam više motivacije, od jedne duge maratonske trke.

Pravilo pet sekundi

Ljudski mozak je najmoćnija struktura na svetu, koja može da zamisli, kreira i zamisli neverovatne stvari, ali to istovremeno znači da može da se „upetlja“ oko najjednostavnijih zadataka i pronađe način da nas spreči da se pokrenemo. U interesantnoj knjizi „The 5 second rule“ voditeljka, spisateljica i motivaciona govornica Mel Robbins objašnjava da se to dešava zato što mozak preterano analizira ishode naših odluka što na kraju dovodi do potpune paralize i izostanka bilo kakvog poteza. Njeno rešenje za takve situacije? Pravilo pet sekundi! Ovo jednostavno pravilo nalaže da onog trenutka kada shvatite da nešto treba da uradite, premostite svaku mogućnost samosabotaže, tako što ćete izbrojati 5 – 4 – 3 – 2 – 1 i odmah krenuti. Kad dođete do jedan, napravite i fizički pokret, ustanite ili se protegnite, jer je to signal vašem mozgu da je vreme za akciju. Ako učinite tako, on neće imati vremena da vas sprečava u vašim narednim koracima, a to je već prilika da se rodi i motivacija.

Čak i najmanji korak ponekad je potreban da bi u vama probudio želju, podsetio vas na lepotu vašeg cilja i probudio potrebu da jurite za svojim snom. Motivacija, dakle, nije nikakva spoljašnja sila koja treba da uđe u naš život i reši probleme, nego je to energija koja nastaje upravo u samoj akciji i koja vas tera da nastavite sa onim što ste započeli.

Ako ste primetili da vam je uprkos svemu tome teško da napravite svoj prvi korak, ako motivacija izostaje šta god vi radili, prijavite se za individualni coaching kod naših iskusnih profesionalnih coach-eva koji će vam pomoći da aktivirate maksimalne unutrašnje potencijale. Pozovite nas na 064 64 51 391 ili nam pišite na office@coachingakademija.com i zakažite svoj termin.

4 načina da izađete na kraj sa “nemogućim” ljudima

4 načina da izađete na kraj sa “nemogućim” ljudima

Da li ste nekada u životu bili prinuđeni da sarađujete sa ljudima s kojim uopšte ne znate kako da izađete na kraj? S kojima ste uvek na nekoj “ratnoj nozi”, koji uvek imaju nešto da prigovore, ne slušaju savete i kao da se trude da vas izbace iz takta?

Velike su šanse da jeste. Sto ljudi – sto ćudi, izreka je koja je više nego primenjiva naročito u poslovnom okruženju, gde s ljudima dolazite u dodir zato što imaju određene stručne kvalifikacije, znanja i zvanja, a ne zbog toga što vam se neko od njih sviđa ili ne. Ako ste im menadžer, onda se od vas još i dodatno očekuje da vodite računa o svojim saradnicima i načinima na koje oni obavljaju svoj posao. Tako među njima uvek ima i onih koji ne pokazuju nikakvu želju ni entuzijazam da budu tu gde jesu, ne slušaju uputstva, nisu zainteresovani za unapređenje i konstantno izbegavaju vaše pokušaje da ih posavetujete i podržite u vašem zajedničkom cilju.

Najlakše rešenje za takve ljude je – otkaz. Ipak, izazov koji se postavlja pred dobrog menadžera je da pokuša da motiviše takve pojedince i učini ih spremnijim na saradnju. Zato je potreban potpuno drugačiji pristup, u odnosu na uobičajenu dinamiku između menadžera i saradnika, koji zahteva usavršavanje coaching veština.

Nije slučajno to što je velika kompanija Google upravo coaching veštine stavila na prvo mesto na listi kriterijuma za buduće menadžere koje planira da primi u svoje redove i što se kotiraju bolje čak i od profesionalnih kompetencija. Jednostavno, u savremenom poslovnom okruženju, treba voditi računa o svakom aspektu međuljudskih odnosa i pribegavati drastičnim merama, tek kad nijedna druga ne urodi plodom.

Ovo su neki od koraci koji bi mogli da vam pomognu u odnosu sa „nemogućim“ saradnicima. Oni mogu biti korisni i u slučaju da niste rukovodilac, nego da samo imate problematične kolege, s kojima želite da uspostavite kakav-takav odnos.

1. Pokažite im da vam je stalo

„Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori“, napisao je nekada davno večni Duško Radović, koji je dobro znao da je jedini način da svoje okruženje učinimo boljim, tako da krenemo sami od sebe.

Drugim rečima, ako biste želeli da nekom pomognete da postane bolji, morate imati istinski dobre namere prema njemu. Ništa neće vredeti, ako u dubini duše priželjkujete da ta osoba što pre nestane iz vašeg okruženja. Ta osoba mora osetiti da vam je zaista stalo do njene dobrobiti.

Ako se plašite da ćete time pokazati svoju slabost, koju će ostali zaposleni onda iskoristiti protiv vas, ne strahujte. Istraživanja su pokazala da se u odnosu sa saradnicima poverenje i iskreno negovanje dobrih međuljudskih odnosa na duge staze daju isključivo dobre rezultate.
Suštinski, za dobar odnos sa zaposlenima, važno je da oni znaju da su njihove vođe posvećene njihovom ličnom uspehu i dobrobiti. To znači da ćete biti spremni da saslušate svoje saradnike, pomognete im u rešavanju problema za koje možda niste znali da postoje i dođete do odgovora na pitanje šta ih zaista sprečava da postižu optimalne rezultate.

2. Upravljajte ponašanjem, a ne ljudima

Reč menadžer u doslovnom značenju predstavlja “upravljača”, odnosno, nekoga ko rukovodi određenim procesima unutar neke firme ili organizacije. Neretko se, međutim, govori o menadžerima kao o nekome ko upravlja drugim ljudima, što je potpuno pogrešno. Uloga menadžera treba da bude da upravlja ponašenjem drugih u svom timu, a ne samim ljudima. Iako na prvi pogled deluje da je to jedno te isto, razmislite: koliko često upućujete kritiku na račun nečijeg ponašanja, koliko često govorite nešto na račun nečije ličnosti? Nije isto da li ćete nekome reći: “Tebe ne zanima šta će biti s našim projektom“ i „Time što si uradio šalješ poruku da ti nije stalo do našeg projekta“, jer ljudi greše i neka njihova ponašanja nisu namerna ni ciljana. Ako ih optužite da oni u dubini duše ne mare za svoj posao, oni će vas na posletku i poslušati. Zato, pažljivo birajte reči i usredsredite se na nečije postupke, a ne karakter i ličnost.

3. Pomozite im da uspeju

To funkcioniše i u slučaju da se “nemogući zaposleni” stalno žali na svoje kolege. Tada možete njegove pritužbe iskoristiti kao motivator za njega, postavljajući mu izazov da se fokusira na svoj rad i postigne bolje rezultate, kako bi imao bolji učinak od svojih kolega. U zavisnosti od toga da li ih motiviše mogućnost kazne ili nagrade, možete ciljano raditi na tome da vode računa o svakom svom narednom postupku.

Promena se ne događa preko noći i ljudi se uglavnom plaše i opiru promenama, a naročito naglim. Zato je korisno poznavati kojim pitanjima možete da im pomognete da prevaziđu određena uverenja o sebi i svom poslu i obezbedite za njih postepene promene.

4. Pomozite im da pronađu u čemu su zaista dobri

Kad svi planovi padnu u vodu, treba pribeći drastičnijim merama. Ponekad je potrebno promeniti njegovo okruženje, pronaći za njega neki drugi tim i to u najboljem interesu zaposlenog. Važno je da ispitate šta je ono što saradnik zaista voli, u čemu uživa da radi. Ponekad je potrebno redefinisati njegova zaduženja ili ih samo prilagoditi tako da fokus bude na onim koja najviše odgovaraju.

Međutim, ako se ciljevi i vrednosti saradnika u potpunosti razilaze sa ciljevima i vrednostima firme, konačni rastanak je neminovnost. Najbolje je i za firmu i za njega da on pronađe drugi posao kojim će biti zadovoljan.

Sve to moguće je postići ako vladate coaching veštinama. Ukoliko želite da i vi zablistate u svojoj karijeri, budete bolji menadžer ili kolega, možete ih savladati na izvanredno korisnoj Coaching Akademiji. Znanja koja steknete na ovoj edukaciji omogućavaju vam da jednog dana postanete profesionalni coach, ali i budete bolji u komunikaciji na poslu, kao i u privatnim odnosima, sa svojim partnerima, prijateljima decom…

Više o ovoj edukaciji možete pročitati OVDE ili nas pozovite na 064 6451 391 i pišite na office@coachingakademija.com i mi ćemo biti tu da vam pružimo podršku u ostvarenju vaših ciljeva.

Kako da utičete na druge (a da ih pritom ne naljutite)?

Kako da utičete na druge (a da ih pritom ne naljutite)?

Šta radite ako morate da skrenete pažnju svom partneru da vam se ne sviđa neko njegovo ponašanje? Da li naprasno reagujete ili čekate trenutak da mu nabrojite sve što vam smeta? Da li mu predlažete šta bi mogao da uradi umesto toga ili jednostavno zahtevate da prekine s onim što vas nervira?

Ljudi obično očekuju da mogu uticati na nekoga davanjem saveta, zahtevima i sugestijama, ali se obično ispostavi da njihov sagovornik na kraju uvek radi po svom. Razlog za to je jednostavan: ljudi ne vole ideje drugih, oni vole svoje ideje. Upravo zbog toga vaše molbe, zahtevi i besne reakcije, ne dovode do rezultata.

Kad je reč o porodičnim i emocionalnim vezama, takve situacije mogu da se razreše na razne načine, ali problem nastaje kada komunikacija “škripi” na poslu.

Teško je skrenuti pažnju kolegi ili saradniku da promeni svoje ponašanje, a da vas on ne shvati pogrešno. Još je teže kada ste mu šef, pa onda, nakon vaše naredbe, ostajete u mraku po pitanju toga šta on zaista misli o tome šta treba da uradi i šta na kraju krajeva misli o vama kao nadređenom. Štaviše, mnoga istraživanja su pokazala da čak i pohvale koje nadređeni upućuju zaposlenima mogu da utiču na smanjenje efikasnosti njihovog rada, jer bilo kakvo ocenjivanje i davanje suda “odozgo”, signalizira ljudima da su podređeni i da imaju nekoga iznad sebe ko im u jednom trenutku može biti pretnja.

Da li postoji suptilniji način da zaposlenima skrenete pažnja na to šta bi mogli da promene?

Zamislite, na primer, da imate zaposlenog koji veruje da on uvek vodi računa o osećanjima svojih kolega i klijenata. Ako mu neko kaže da to nije tačno, on će štititi svoje uverenje o sebi, tako što će odbaciti tuđi sud. Ali, ako ga neko pita da opiše u kakve je sve razgovore uključen sa kolegama i klijentima tokom jednog dana, sasvim je moguće da će se sam setiti trenutaka u kojima je bio grub prema njima i biće spreman da o tome govori i menja.

U jednom eksperimentu naučnika dva izraelska i jednog američkog univerziteta (Guy Itzchakov, Kenneth G. DeMarree, Avraham N. Kluger, 2018) 112 studenata podeljeno je u dve grupe: govornike i slušaoce. Oni su sedeli jedni naspram drugih, a govornici su tokom 10 minuta govorili o svojim temama. Tokom eksperimenta, slušaoci su imali instrukciju da “slušaju najbolje što mogu”, ali su neki od njih imali zadatak da s vremena na vreme, kada im istraživači pošalju SMS ili daju neki drugi signal, suptilno pokažu govorniku da im je nešto omelo pažnju.

Ispostavilo se da su oni govornici koji su bili upareni sa dobrim slušaocima manje brinuli o tome šta njihov partner misli o njima i lakše su formulisali svoje stavove na zadate teme. S druge strane, oni govornici koji nisu imali tu sreću, bili su nervozniji i manje spremni da dele svoje stavove sa manje brižljivim slušaocima.

Drugo istraživanje čak je otkrilo da govornici upareni sa pažljivim slušaocima više razmišljaju o zastupljenosti različitih strana priče o kojoj govore i nastupaju manje ostrašćeno i ekstremno.

Relevantnost svih ovih otkrića testirana je i potvrđena u tri studije koje su obuhvatile zaposlene iz javnog sektora, IT stručnjake i prosvetare. Zaključak je jasan: pažljivo slušanje od strane sagovornika čini da se onaj ko govori oseća opuštenije i svesnije svojih prednosti i nedostataka, spremnije da razmotri svoja stanovišta i ne zauzima pritom defanzivan stav. Zahvaljujući tome, spremniji je na saradnju.

Dakle, bez pažljivog slušanja jako je teško da zaista utičemo na naše sagovornike i da im pomognemo da promene neko svoje ponašanje, a da ih pritom ostavimo u dobrom stanju, kako bi bili produktivniji i zadovoljniji na radnom mestu. Istraživanja takođe pokazuju da menadžere koji pažljivo slušaju svoje zaposlene, oni percipiraju kao vođe, imaju poverenja u njih i generalno su zadovoljniji svojim poslom.

Pa opet, ako je slušanje tako korisno zaposlenima i firmama, zašto nije zastupljeno svuda? Zašto tako malo menadžera istinski sluša svoje saradnike?

Razlog je to što postoje brojne prepreke kvalitetnom slušanju, a ovo su najčešće:

Strah od gubitka moći

Istraživači su otkrili da neki menadžeri strahuju da će pokazivanjem istinskog interesovanja za ono što njihovi zaposleni imaju da kažu, drugi percipirati kao slabe. Ali, taj strah nije opravdan. Čak su i naučne studije dokazale da dobre slušaoce prati dobra reputacija, tako da je samo pitanje toga da li neko želi da održava svoj status na osnovu toga što će druge zastrašivati ili na osnovu toga što će im se drugi diviti zbog njihovih ličnih kvaliteta.

Slušanje zahteva vreme i trud

U većini slučajeva, menadžeri smatraju da su suviše zauzeti da bi izdvojili dovoljno vemena da saslušaju svoje saradnike. Ali s druge strane, to ne bi trebalo da bude problem, jer je odluka da ćete više vremena posvetiti slušanju, zapravo odluka o investiciji. Ulaganje vremena i truda da se sasluša neki zaposleni koji ima određeni problem, je ulaganje u budućnost, a to se uvek isplati.

Strah od promene

Kvalitetno slušanje nosi određeni stepen rizika da će sam slušalac, nakon što sasluša sagovornika, promeniti svoje mišljenje, a ljudi često nisu spremni na to. Menadžeri koji su obučavani da istinski slušaju zaposlene u jednom istraživanju, bili su zaprepašteni kada su uvideli koliko malo znaju o životu ljudi s kojima rade godinama. Ta promena percepcije nije uvek prijatna i zato mnogi izbegavaju da istinski saslušaju druge. Međutim, istina je uvek dragocena, naročito u poslovnom svetu, jer zatvaranje očiju pred njom može mnogo da vas košta.

Kako da budete bolji slušalac?

Slušanje je poput mišića. Zahteva trening, upornost, trud i što je najvažnije, nameru i želju da budete dobar slušalac. Morate da očistite svoj um od unutrašnje i spoljašnje buke, a ako to nije moguće, da odložite sve što u tom trenutku radite i posvetite pažnju svom sagovorniku. Mnogo će mu značiti konstantan kontakt očima, kao znak da vas interesuje šta ima da kaže.

Ne prekidajte ga. Oduprite se porivu da prekinete sagovornika pre nego što on ukaže da je završio misao u tom trenutku. Možda je najbolje da vežbate sa nekim koga i inače teško slušate i vežbajte da ga svaki put sve duže slušate pre davanja odgovora.

Ne osuđujte i ne ocenjujte. Slušajte bez ikakvog ishitrenog zaključivanja i interpretacije onoga što čujete. Možda ćete primetiti da nehotice dajete sud o onome što vaš sagovornik govori, ali odagnajte te misli. Ukoliko primetite da ste neko vreme proveli razmišljajući o tome, izvinite se sagovorniku i zamolite ga da ponovi. Ne pretvarajte se da slušate i ne namećite svoja rešenja.

Uloga slušaoca je da pomogne onom ko govori da sam dođe do odgovora. Zato, kada slušate kolegu ili saradnika, izbegavajte da ih savetujete i nudite im rešenja. Ako verujete da je nešto u najboljem interesu vašeg sagvornika i osećate poriv da to s njim podelite, recite mu: „Pitam se šta bi se desilo, kada bi uradio…?“ Ovakva pitanja ruše prirodnu barijeru koju postavlja ljudski um prema tuđim sugestijama i pokreću njegovu maštu da zamisli moguće rešenje.

Postavljajte i druga pitanja. Razgovor možete oblikovati postavljanjem pitanja koje su od velike koristi za onog ko govori. Dobro slušanje zahteva da razmišljate o tome šta je najpotrebnije vašem sagovorniku, da dođe do rešenja na probleme koji ga muče. Postavljajte mu pitanja kako biste mu pomogli da dublje uroni u svoje misli i iskustva.

Pre nego što postavite pitanje, zapitajte se: „Da li će ovo pitanje biti korisno za sagovornika ili njime samo zadovoljavam svoju radoznalost?“ Naravno, postoji prostor i za jedno i za drugo, ali dobar slušalac pruža prednost ovom prvom. Jedno od najboljih pitanja koje možete dodati je “Želiš li da kažeš još nešto?”, jer ono često razotkriva nove teme i neočekivane prilike.

Umetnost postavljanja pitanja i umetnost slušanja nalaze se među najpoželjnijim veštinama savremenih menadžera, ali su vredne i korisne i za roditelje, prijatelje, supružnike i sve one koji žele nekome da pruže podršku ili utiču na pozitivan način. Ove veštine izučavaju se u okviru Coaching Akademije, koja je dosad mnogim ljudima promenila život. O njoj možete saznati više, ako nas pozovete na broj 064 64 51 391 ili nam pišete na office@coachingakademija.com.

Sertifikovana još jedna grupa profesionalnih coach-eva

Sertifikovana još jedna grupa profesionalnih coach-eva

S ponosom vam predstavljamo još jednu generaciju naših polaznika koji su predanim radom stekli sve uslove za dobijanje sertifikata ECA i Coaching Akademije. 30. maja svet je postao bogatiji za 13 coach-eva koji su pohađali Coaching Akademiju Slavice Squire, odslušali 150 sati edukacije, održali 50 sati dokumentovanih coaching sesija sa svojim klijentima, najmanje 50 sati proučavali literaturu iz oblasti coaching-a i NLP-a i prošli kroz više od 18 sati supervizije.

Na Coaching Akademiji su uz Slavicinu podršku, kao i podršku trenera Katarine Džoković i Dragoljuba Matića Profe naučili mnoge alate i tehnike kojima mogu da podstaknu svoje klijente na kreativno razmišljanje, motivišu ih i pomognu da reše probleme koji ih muče.

Učili su kako da aktivno slušaju, prevaziđu sopstvene granice i razviju fleksibilnost, steknu suptilnu sposobnost pozitivnog uticaja, postavljaju prava pitanja koja mogu da pokrenu druge da sami dođu do rešenja i daju kompetentan i podržavajući feedback.

Pored svega toga, dobili su konkretan recept da, ako to žele, coaching pretvore u svoju profesiju, naučili kako da sastavljaju ugovore, pišu izveštaje, vode klijenta kroz proces i uspostave svoju coaching praksu na noge.

Iako se jedan deo sertifikovanih coach-eva opredeljuje da vodi svoju praksu, drugi deo uspešno primenjuje znanja stečena na Coaching Akademiji kako bi bili bolji menadžeri, koordinatori ljudskih resursa u kompanijama ili kako bi bolje motivisali svoje saradnike na poslu. Znanje, tehnike i alati koji se dobijaju na Coaching Akademiji izvanredno su korisni i za uspostavljanje harmoničnih odnosa unutar porodice, a od neprocenjivog značaja su za roditelje koji žele da budu bolja podrška svojoj deci.

Ukoliko biste i vi želeli da ovladate ovim izvanredno korisnim veštinama, pozovite nas na 064 64 51 391 ili nam pišite na office@coachingakademija.com i informišite se o tome kako i vi možete steći sertifikat za najplemenitiju profesiju današnjice.

Kako da napravite svoj raj na zemlji?

Kako da napravite svoj raj na zemlji?

Da li su i vas kao dete pitali šta biste voleli da budete kad odrastete? Da li ste im tada odgovarali da ćete biti astronaut, lekar, vatrogasac…? Jeste li na kraju postali ono što ste želeli i što je još važnije, da li to želite i danas?

Problem s pitanjem koje se uporno postavlja deci je taj što je na njega moguće dati odgovor samo na osnovu onoga što vidimo u svetu oko sebe. Dete vidi svet koji se rapidno menja, vidi ljude koji su zaglavljeni u ćorsokacima života, vidi i one koji u životu uživaju, ali nema istu perspektivu niti iste okolnosti kao odrasli ljudi na koje se ugleda. Ono će tek kasnije otkrivati u čemu uživa, šta ga ne privlači, na koji način bi moglo da doprinese društvu i svetu i šta je njihov životni poziv zbog kog vredi živeti i suočavati se sa svim nedaćama i preprekama koje nam prilike mogu nametnuti. Ipak, neki nikad ne otkriju svoju životnu svrhu. Da je to tako lako, svako bi živeo baš onako kako želi, ali se ne može reći da je to slučaj, zar ne?

Ono što ispunjava jednu osobu, drugoj je potpuno nevažno. Možda ste vi među onima koji po principu pokušaja i pogreške ide kroz život i traži svoju svrhu? To je sasvim u redu i sasvim odgovara nekim ljudima, ali ne i svima. Ono što je, međutim, važan putokaz za sve je da životna svrha nije nešto s čim se nikada ranije niste sreli – to je nešto što ste već proživeli, to je neko mesto na kom ste već bili, prizor koji ste videli, osećaj koji ste tada imali. Naša životna svrha nalazi se duboko unutar našeg bića i ona je posledica života koji ste živeli.

Vi u dubini svoje duše već znate što vas u životu pokreće, iako to možda još niste osvestili. Ono što ste doživeli u prošlosti, svakako oblikuje ono što očekujete u budućnosti. Zato se u onom juče krije ključ srećnog sutra, baš kao što naša očekivanja od budućnosti utiču na šta radite danas – i upravo sada!

Raj na Zemlji

Martin Rutte, motivacioni govornik, konsultant i pisac u svojoj knjizi „Project Heaven on Earth: The 3 simple questions that will help you change the world easily“ bavio se temom pronalaska životne svrhe, a ideje do kojih je došao radeći na njoj oblikovale su čitav pokret poznat kao “Heaven on Earth”, odnosno: “Raj na Zemlji”. Njegova ideja je prilično jednostavna: svaki čovek ima svoju životnu svrhu i zadatak da je otkrije, ali to ponekad ne uspeva jer sebi ne postavlja prava pitanja. Kao što pitanje: “Šta bi želelo da budeš kad odrasteš?”, neće pomoći detetu da otkrije svoj poziv, tako i pitanje: “Koja je tvoja životna misija?” neće pomoći bilo kome da otkrije svoju svrhu.

Zato je Martin osmislio set od tri pitanja koja mogu da u svakom čoveku probude odgovore za kojima tragamo. Prvo od tih pitanja glasi: “Setite se trenutka kada ste iskusili svoj raj na zemlji”.

Dok sebi postavljate to pitanje, primetićete da ne osećate potrebu da tražite dodatno objašnjenje šta bi taj raj na zemlji trebalo da znači. Razlog je jednostavan: kao što Martin kaže, svako od nas se u životu barem jednom osetio rajski. To su oni trenuci za koje biste poželeli da traju večno, trenuci u kojima su vladali spokoj, harmonija i sreća. Možda se vaš raj na zemlji dogodio dok ste sa voljenom osobom posmatrali zalazak sunca na obali mora. Možda ste ga osetili tokom igre sa svojim detetom. Možda ste ga čuli dok ste horski pevali sa svojim prijateljima na nekom veselom okupljanju… U svakom slučaju, ne treba vam pojašnjenje: vi već u sebi znate šta je vaš raj na zemlji.

Sada, kad ste osvestili to iskustvo, vreme je da postavite sebi drugo pitanje: Zamislite da imate čarobni štapić kojim biste mogli da stvorite raj na zemlji. Šta bi tada za vas on predstavljao?

Svrha ovog pitanja je, kaže Martin, u tome da ne razmišljate o sredstvima koja bi vam možda bila neophodna za ispunjenje vaše duboke želje. Naš racionalni um, naime, često presreće svaku mogućnost da dublje zađemo u dubinu svoje duše, upozoravajući nas na prepreke koje nas očekuju, ali nije uvek korisno slušati ga. Uz pretpostavku da magični štapić premošćava sve probleme na vašem herojskom putovanju, zapitajte se: šta biste to želeli za ovaj svet u kom živite?

Za nekog bi raj na zemlji vladao kada bi svako dete bilo voljeno, zdravo i srećno, za nekog je to ljubav među ljudima, za nekog mir, za nekog materijalno blagostanje, za nekog kontinuirani napredak čovečanstva… Kao i kod prvog pitanja, vi u dubini svog srca već znate kakav raj na zemlji priželjkujete za ovaj svet. Ovaj odgovor vas polako približava vašoj životnoj misiji, a treće pitanje će vam omogućiti da osvestite i konkretno uputstvo za njeno dostizanje. Ono glasi: Koje ćete jednostavne, lake i konkretne korake preduzeti u narednih 24 sata, kako biste raj na zemlji za sebe učinili stvarnim?

Imajte u vidu da odgovor ne može da bude: „Iskoreniću glad na svetu!“ jer pitanje od vas traži da razmislite o malim koracima, koje bez ikakvih prepreka možete da napravite već sad. Ako raj na zemlji vidite kao iskorenjivanje gladi, primera radi, možda biste sutra mogli da poklonite hleb nekome ko ne može sebi da ga priušti. Ako je vaša ideja raja u miru, možda biste mogli da okončate svađu s nekom osobom do koje vam je stalo i umesto toga nađete način da joj oprostite.

Načina da korak po korak ispunjavate svoju svrhu ima bezgranično mnogo i vaša duša nepogrešivo zna put. Kada radite stvari koje volite, onda svaki dan vašeg života doživljavate kao ispunjenje svoje misije.

Islamski mistici Sufije imaju izreku koja glasi: “Umri pre smrti”. O ovom učenju napisano je mnogo verskih knjiga, ali ukratko, koren vuče iz verovanja da je smrt trenutak u kom čovek napušta svoje fizičko telo i započinje život kao duša. Izreka nas poziva da kao spiritualna bića započnemo život našeg srca i duše mnogo pre fizičke smrti. Vredi reći joj: “Da!”

Ako vam je u tome potrebna podrška uvek smo tu za vas! Naši vrhunski iskusni coach-evi će vam pomoći da živite život kakav zaslužujete i stvorite svoj raj na zemlji. Pozovite nas na 064/64 51 391 ili nam pišite na office@coachingakademija.com i zakažite svoju seansu.

9 dana za najplemenitije veštine današnjice

9 dana za najplemenitije veštine današnjice

“Ako radimo nešto što ljudima čini život boljim, naša je odgovornost da uradimo sve što možemo da dopremo do što više ljudi i učinimo i njima život boljim” – Slavica Squire

Pomoći drugima da budu najbolja verzija sebe misija je najplemenitije profesije današnjice – coaching-a. To nije lak zadatak i zato coach ne može biti bilo ko. Ipak, grupa izuzetnih ljudi odvažila se da tokom devet dana intenzivne Coaching Akademiji Slavice Squire izučava i praktikuje sve ono što coaching kao veština, misija i biznis može da podrazumeva.

U prvim danima ove edukacije, imali su priliku da uče od Slavice Squire, podpredsednice European Coaching Association – ECA i osnivača prve Coaching Akademije na našim prostorima, zbog čega su ovu edukaciju upisali ljudi iz cele Srbije, ali i svih delova bivše Jugoslavije, Nemačke, Austrije…

Od Slavice su mogli da nauče šta znači biti idealan coach, šta coaching jeste, a šta nije i dobiju savete od jednog od najiskusnijih i najinovativnijih coach-eva na ovim prostorima. Ona ih je upoznala i sa krivom promene, svim fazama koje prolazimo na svom putu, svaki put kada izađemo iz svoje zone komfora, što je u coaching-u neminovnost. Ipak, uz Slavicinu bezuslovnu podršku i znanje, naučili su kako da sebe ili svoje klijente vode kroz promene na putu ka željenom cilju mnogo lakše i brže.

Zatim su od Katarine Džoković i Dragoljuba Matića – Profe, iskusnih coach-eva i NLP trenera, učili su principe profesionalnog coachinga, kao i tehnike i alate uz pomoć kojih mogu da se povežu sa budućim klijentima i izgrade odnos pun poverenja i poštovanja. Saznali su zašto je veština slušanja tako cenjena, kako treba da otvore, vode i zatvore coaching sesiju, zatim u praksi isprobali kako je biti klijent, ali i to kako je biti coach i dobili izvanredno korisne setove pitanja kojima mogu pomoći svim svojim sagovornicima, bez obzira na to da li su njihovi klijenti ili ne.

Pored znanja o veštinama razvijali su i svoj biznis plan i načine kako da započnu svoju samostalnu novu karijeru, kako da se predstave svetu, pokažu šta rade i čime se bave, i kako da oni budu sopstveni brend, jer njihovi uspesi, njihove promene su ono što prodaje njih kao coacheve, lično iskustvo i znanje kako da podrži i druge da isplivaju iz situacija u kojima su oni zaista nekada bili i sada su primer za ohrabrenje i upornost u prevazilaženju prepreke na putu ka cilju.

Ne postanu svi ljudi koji završe Coaching Akademiju Slavice Squire profesionalni coach-evi, ali to mnogima od njih i nije cilj, jer one veštine koje su od neprocenjivog značaja za profesionalce u ovoj oblasti zapravo su izvanredno korisne i za sve roditelje, one koji žele da unaprede svoj odnos sa članovima porodice, prijateljima ili kolegama, saradnicima i nadređenima. Mnogi postaju interni coach-evi u firmama u kojima rade i tako pomažu svojim kolegama i saradnicima da ostvare svoj puni potencijal na radnom mestu. Međutim, najistrajniji i najhrabriji među njima odvažiće se da coaching pretvore u svoj biznis, žive život kakav žele i pomažu drugima da i sami do toga dođu.

Zato, bez obzira na to da li želite da budete profesionalni coach ili bolji roditelj svome detetu, bolji šef svom timu ili bolji supružnik, prijatelj… Coaching Akademija Slavice Squire je pravo mesto za vas. Tek što je završena Intenzivna Coaching Akademija, a već vlada veliko interesovanje za jesenji upis za modularnu Coaching Akademiju. Zato, rezervišite svoje mesto na ovoj izvanredno korisnoj edukaciji odmah, telefonom na 064 64 51 391 ili mejlom na office@coachingakademija.com. Mi smo tu da vas podržimo i ohrabrimo da ostvarite sve svoje ciljeve.

Da li imate osećaj da ste „pregoreli“?

Da li imate osećaj da ste „pregoreli“?

Da li vam se čini da ste neprestano iscrpljeni, čak i u jutarnjim satima? Imate li osećaj da ne možete da se izborite sa obimom posla na radnom mestu? Da li imate utisak da vam koncentracija slabi, što je više obaveza pred vama? Obuzima li vas često melanholija, razdražljivost i beznađe?

Ako je tako, vrlo je verovatno da patite od sindroma izgaranja, pojave koja pogađa sve veći broj ljudi. Oni zbog obima svog posla i neprestane izloženosti stresu, upadaju u specifično stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti kojoj ne pomaže nikakav odmor, dug san ni relaksacija. Jednostavno, oni imaju osećaj da su dosegli granice svojih kapaciteta i da više nemaju šta da pruže na profesionalnom planu, ali se taj osećaj često preliva i na lični život.

Od ovog stanja „boluju“ najčešće menadžeri, ljudi koji se bave emocionalno zahtevnim zanimanjima poput medicinara i prosvetara ali i nezaposleni ljudi koji se brinu o starijim ljudima, domaćice koje izgaraju za svoj dom, ambiciozni studenti, sportisti…

Simptomi su uglavnom isti kod svih ljudi, bez obzira na zanimanje i radni status. Javljaju se pitanja poput: „Zašto uopšte radim ovo?“, „Koja je poenta svega ovoga?“ ili Kako da izađem iz začaranog kruga?“… Postaju preosetljivi, iritiraju ih i najmanje sitnice. Osećaju se emocionalno iscrpljenim. Teško im je da održe koncentraciju. Menjaju raspoloženja, navike u spavanju i ishrani. Ne vide izlaz.

Još nešto je zajedničko svim ljudima koji su na putu izgaranja – obično su perfekcionisti. Neretko iz detinjstva nose uverenje da nisu dovoljno dobri i da sve što ne odgovara nekom kriterijumu izvanrednosti u njihovim glavama, nije dobro uopšte. Naravno, pošto su taj kriterijum postavili tako da ga nikada ne mogu dostići, ostaju kao Sizif na svojoj uzbrdici neprestano gurajući kamen, koji se u njihovom umu uvek vraća na početak.

Ponekad je problem u tome što iz straha od toga da će ih drugi odbaciti ukoliko uvide da nisu dovoljno dobri, govore “da” stvarima za koje nemaju vremena i energije. Time što svima kažu „da“, sebi uporno govore „ne“. Izgaranje nikad ne bi prestalo, da nema našeg tela, našeg brižljivog „termostata“ koji nepogrešivo prepoznaje preterivanje i koje nam u jednom trenutku poručuje: „To je to: dosta mi je!“

Zato izgaranje, taj fenomen modernog doba, može ozbiljno ugrozi čovekovo zdravlje i zato je od krucijalne važnosti da ga što pre prepoznate. Za početak, možete iskreno odgovoriti na ova pitanja:

Da li ste postali preterano kritični na poslu? Da li vam je teško da pronađete smisao u onome što radite? Da li vam je teško da ustanete iz kreveta, bez obzira na to koliko ste spavali, a kada konačno dođete na posao, ne možete da se naterate da počnete da radite? Da li ste postali nestrpljivi prema kolegama i klijentima? Da li osećate konstantan nedostatak energije koja vam je neophodna da biste bili produktivni? Da li osećate da vas vaši poslovni uspesi ne ispunjavaju? Da li ponekad uzimate hranu, lekove ili alkohol, kako biste se bolje osećali nakon radnog dana? Da li vas muči nekvalitetan san?

Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili potvrdno, velike su šanse da ste žrtva sindroma izgaranja. Ovo stanje može biti rezultat najrazličitijih faktora.

Jedan od njih je nedostatak kontrole, odnosno nesposobnost čoveka da utiče na odluke koje su u direktnoj vezi s njegovim poslom ili obavezom koju u tom trenutku izvršava, poput rasporeda radnih sati, obaveza, resursa potrebnih za rad, stanja osobe o kojoj brine… Neko ko ima osećaj da nema kontrolu nad najvećim delom svog vremena i ne može da bude siguran šta se od njega na očekuje, svakako se neće osećati prijatno.

U radnim sredinama, ponekad je problem nedostatak kadrova, zbog čega na jednu osobu padne preveliki teret odgovornosti, zbog čega trpi i njegov privatan život. Neko ko nema “ventil” u vidu druženja sa porodicom i prijateljima, nema kako da nadoknadi izgubljenu energiju i tone u još veću iscrpljenost.

Ako ste kod sebe prepoznali simptome, čak i ako mislite da nemate snage za to, pokrenite se što pre i zaustavite začarani niz, pre nego što vas telo u tome zaustavi.

Pauza

Kad konstatujete svoje stanje, razmislite o tome da li bi vam odmor mogao biti od pomoći, ako ništa drugo, da sredite svoje misli. Ukoliko je to slučaj, a uzrok vašeg izgaranja je posao, porazgovarajte sa nadređenim i objasnite mu da vam je potrebno neometano odsustvo i vreme koje ćete posvetiti samo sebi. Ako ste pak nezaposleni i izgarate brinući se o domaćinstvu ili nekoj osobi s posebnim potrebama, pokušajte da se na neko vreme izmestite iz te sredine, kako biste barem na kratko promenili perspektivu i sagledali svoju poziciju iz drugog ugla. Kad nađete vremena za sebe, zaustavite se i zapitajte se: Šta je ono što mogu da promenim u ovoj situaciji? Šta me sprečava da to uradim? Kako će moj život izgledati kada bih ovo promenio/promenila? Kako bi moj život mogao da izgleda kada ništa ne bih promenio/promenila? Šta je najgore što može da mi se desi?

Odvojte vreme da odgovore na ova pitanja zapišete i vraćajte im se povremeno, kako biste se podsetili na te ideje. Izlaz iz beznađa ponekad nam je ispred nosa.

Punjenje baterija

Kad otkrijete pta je ono što vas zaista muči i predstavlja vam prepreku da živite život kakav želite, treba da osmislite načine da obnavljate svoju energiju, tako da vam se potpuno izgaranje više ne ponovi. Na prvom mestu, lek su drugi ljudi. U kontaktu s drugima mi razmenjujemo energiju, dobijamo nove ideje, posmatramo situaciju iz različitih perspektiva i podižemo raspoloženje.
Nekada je čak nepotrebno da napustite posao koji vas je doveo do izgaranja – potrebno je samo da promenite svoj doživljaj o njemu ili otvoreno porazgovarate sa nadređenima, kako bi vaša pozicija bila bolje definisana.
To je ponekad lakše reći nego učiniti, ali smo upravo zbog toga mi tu za vas. Naš tim stručnih coach-eva je tu da vas podrži, inspiriše i ohrabri da pronađete resurse u sebi, prihvatite i zavolite sebe, pronađete način da povratite energiju, onda kad se „baterija“ opasno isprazni i uživate u životu onako kako to zaslužujete. Svoju sesiju možete zakazati telefonom na 064/64 51 391 ili mejlom na office@coachingakademija.com

Kako da dosadne sastanke pretvorite u zanimljive?

Kako da dosadne sastanke pretvorite u zanimljive?

Pokušajte da se setite: kako je izgledala većina timskih sastanaka na kojima ste bili tokom svoje karijere? Da li ste se nekad možda na njima dosađivali? Jeste li imali utisak da su ostale kolege prisutne samo telom, a duhom ko zna gde, dok menadžer monotonim glasom govori o statistici prošlomesečnog poslovanja?

Savremeni biznis nema vremena za takve sastanke. Štaviše, rukovodioci imaju sve manje vremena da obavljaju veliki broj obaveza koji im je poveren, a kamoli da gube vreme na tako neproduktivnim okupljanjima.

Ako ste i sami među njima, ovo je tekst za vas. Uz ovih nekoliko saveta, možete organizovati konstruktivno i kvalitetno okupljanje vašeg tima:

Počnite od teme

Jedan od najvažnijih zadataka koje kao rukovodilac nekog tima imate je da jasno predstavite temu vašeg okupljanja. Jasno izložite ciljeve i okvir samog sastanka i objasnite ljudima zašto su tu, kao i koliko njihovog vremena će oduzeti taj sastanak. Kad smo već kod vremena, ne kažnjavajte one koji su stigli na vreme time što će čekati manje odgovorne kolege. Pođite od pretpostavke da oni koji kasne neće ni doći i počnite tačno u ono vreme u koje ste se dogovorili. U suprotnom, čak i onima koji kasne činite medveđu uslugu, jer će propustiti dragocenu priliku da nauče lekciju o tome zašto treba da dođu na vreme. Kada im se jednom desi da zakasne i shvate da ih niko nije čekao, to im se verovatno više neće ponoviti.

Podstaknite otvorenu diskusiju

Sastanak je zgodan trenutak da sve važne “igrače” za jedan projekat zajedno pripremate i motivišete za stvari koje treba da obave. Takođe, nekad je dobro podstaći zaposlene da se međusobno bodre i motivišu, jer tokom rada na zajedničkom projektu, važan je svako od njih – ako jedan doživi neuspeh, doživeli su svi.

Zato je dobro da tokom sastanka, umesto pojedinačnih (i, priznajemo, dosadnih) izveštaja, svi učesnici rade na nekom rešavanju problema. Važnost ovakvog pristupa sastancima je taj što svi članovi tima vide svoje kolege kao važne činioce sistema, bez kojih ni oni sami ne bi mogli da funkcionišu.

Dozvolite svakom od njih da predloži svoju temu ili preispituje ideje drugih, pa makar poticale i od vas. Poenta je u pronalasku kreativnih rešenja za zajedničke probleme, a ne u postizanju konsenzusa.

Važno je da dobijete input čak i od najstidljivijih članova tima, koji ponekad oklevaju da se bore za reč sa nešto pričljivijim kolegama. Zapamtite da vaša uloga kao vođe tima na sastanku nije da govorite više od svih ostalih. Vi ste koordinator i medijator sastanka, a u slučaju da hoćete aktivnije da učestvujete u njemu, zadužite nekoga da umesto vas bude koordinator.

Tražite zajedničke zaključke

Na kraju sastanka, učesnici pomalo oklevaju da glasno i jasno iskažu do kojih zaključaka su svi zajedno došli. To može oduzeti mnogo vremena i celo okupljanje učiniti neefektivnim. Međutim, na vođi sastanka je da sumira poentu svake diskusije koja je vođena i podstakne ljude da počnu sa radom na onome što su se dogovorili. Svako treba da preuzme odgovornost za svoja zaduženja, a idealno je da učine to pred drugima. Naime, ljudi koji pred drugima pristanu da urade nešto, češće to i ispune, jer osećaju unutrašnji poriv da ispune očekivanja drugih.

Podelite zaključke u najskorije vreme

Na posletku, napišite neku vrstu izveštaja o onome što ste se dogovorili tokom sastanka i podelite je učesnicima u narednih 24 sata. Što je tema o kojoj se diskutovalo važnija, to je bitnije da im na vreme dostavite zaključke, kako bi vas što pre kontaktirali o bilo kakvim nedoumicama.

Kako to rade drugi?

Jeff Bezos, izvršni direktor i osnivač kompanije Amazon, ima izvanredan recept za vođenje produktivnih sastanaka. On ima tri jednostavna pravila koja mu pomažu da organizuje zanimljive, kreativne i svrsishodne sastanke sa svojim zaposlenima.

Prvo od njih je da formirani timovi ne budu veći od grupe ljudi koju mogu da nahrane dve (velike) pice.

Ako ste ikad bili na sastanku na kom je bilo više od 20 ljudi, jasno vam je zašto je uveo ovo pravilo. Što je tim veći, to je teže da svako od članova izrazi svoje mišljenje, prati ono što drugi izlažu i bude kontinuirano uključen u sastanak. Takođe, takvi sastanci traju predugo. Međutim uz pravilo “dve pice”, svako ima prostora da se izrazi i konstruktivno učestvuje.

Takođe, na Bezosovim sastancima nema PowerPoint prezentacija, zato što je naučno dokazano da ljudski mozak bolje usvaja narativ od taksativno pobrojanih stavki. Umesto takvih prezentacija, on angažuje nekog iz tima da pripremi narativno strukturiran podsetnik, koji dobijaju svi učesnici sastanka. Ti dokumenti se prave uz mnogo truda, pišu i prepisuju, dele među kolegama, a onda ponovo dorađuju. Pišu se i po nekoliko dana, pa i nedelja. Uprkos tome što takvi dokumenti svakom omogućavaju da potpuno prenesu svoje ideje i razumeju koncept, uvek ima i onih članova tima koji na sastanak dolaze nespremni. Zbog toga je treće Bezosovo pravilo da svaki sastanak započinje tišinom.

Na početku sastanka, svi u tišini čitaju tekst i razmišljaju o njemu. Sve to traje oko pola sata, a onda počinje živa diskusija.

Vi najbolje poznajete svoj tim i najbolje znate kako da ove savete pretočite u konkretnu strategiju za vođenje konstruktivnih sastanaka. Time sebi možete uštedeti mnogo vremena, doći do konstruktivnih rešenja, inspirisati druge, razviti snažniju radnu etiku i dobiti bolje rezultate.

Najvažnije veštine koje kao rukovodilac u takvim prilikama možete imati su coaching veštine: sposobnost fokusiranja na rešenje, znanje o efikasnom postavljanju ciljeva, pravilno postavljanje pitanja, davanje feedback-a i još mnogo toga drugog, a sve njih možete steći na izvanredno korisnoj Coaching Akademiji. Više o ovoj edukaciji možete pročitati OVDE.

Stranica 1 od 1212345...10...Poslednja »

Naredni događaji


Coaching radionica

Saznajte više
ili se prijavite ovde:

Kako ste saznali za nas?

Mišljenja polaznika

Coaching Akademija na NLP Institutu me je pronašla u trenutku ličnog preispitivanja ciljeva. Činjenica da sam na ovoj edukaciji i sama prošla kroz ulogu klijenta u coachingu, imalo je za rezultat da prepoznam svoje obrasce ponašanja i aktiviram svoje potencijale, tako da postanem bolja verzija sebe.

Vernesa Musić-Nalo, Mag. političkih nauka, Consultant, Baden-Virtemberg, Nemačka

Newsletter