Šta to nedostaje vašoj firmi?

Šta to nedostaje vašoj firmi?

Poslednjih godina vodeće svetske kompanije počele su da odstupaju od tradicionalnih modela upravljanja koji se zasnivaju na komandovanju “odozgo-nadole” i sve više se oslanjaju na suptilniji pristup u kom menadžeri više nisu samo nadređeni svojim zaposlenima, nego su i njihovi coach-evi, podrška, motivatori…

Istraživanja pokazuju da su one firme koje su već primenile coaching veštine u upravljanju imaju zaposlene koji su zadovoljniji svojim poslom i spremniji da pruže sve od sebe, kako bi mu doprineli. Takođe, deluju kao privlačniji poslodavci na tržištu rada. Zahvaljujući dvosmernoj komunikaciji koja se neguje u takvim firmama, timovi su spremniji na promene i inovacije i bolje reaguju na preraspodele zaduženja, koje su u dinamičnom poslovnom svetu neminovne.

Uz sve to, sam proces upravljanja je mnogo prijatniji i humaniji čak i po samog menadžera. Dobar menadžer/coach ima bolji uvid u to šta se dešava unutar njegovog tima, jer gradi pozitivne i duboke veze sa svojim saradnicima, koji se ne plaše da mu direktno kažu kada se neki problem pojavi i zajedno rade na njegovom rešenju.

U tom slučaju, menadžer je i neko ko inspiriše svoj tim da traga za boljim rešenjima i inovacijama, a to može da doprinese celokupnoj firmi.

Kompanija Google, koja je redovno na listi najboljih poslodavaca na svetu i koja redovno unosi inovacije u svoj način upravljanja, proglasila je coaching veštine kao prve na listi potrebnih kompetenci budućih menadžera.

Ali kako podstaći menadžere da zauzmu poziciju coach-a svojim saradnicima i da postanu neko ko podržava tim i daje mu krila da se razvija i raste?

Negovanje coaching kulture

Retko koji menadžer ima višak vremena. Većina je okupirana nizom najrazličitijih zadataka i zbog preopterećenosti često previđaju značaj primene coaching veština kao efikasnog alata za komunikaciju sa saradnicima.

Zato je važno da se i u samom vrhu kompanije napravi mesta za negovanje coaching kulture i menadžeri upute da redovno održavaju bliske odnose sa saradnicima, pružaju i traže adekvatan feedback.

Obuke menadžera

Nije dovoljno doneti samo negovati coaching kulturu – potrebno je podučiti menadžere adekvatnim veštinama.

Nedavna studija koju je sprovelo Udruženje za menadžment ljudskih resursa u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazala je da 93 odsto menadžera oseća posledice nedostatka adekvatnih veština koje su im potrebne za coaching njihovih direktnih saradnika. Iz toga se može pretpostaviti da situacija nije mnogo bolja ni u Evropi, pa ni na našim prostorima.

Ako imamo u vidu da je nečije zadovoljstvo poslom i radnim mestom u direktnoj vezi sa tim kakve odnose ima sa svojim menadžerom, izuzetno je važno da oni vladaju adekvatnim coaching alatima.

Da bi se to postiglo, potrebno je da imaju mogućnost usavršavanja u renomiranim institucijama za podučavanje coaching veština, priliku da sa iskusnim stručnjacima uvežbavaju naučeno i dobiju konkretna uputstva da sve to primene u praksi.

Oni treba da znaju i kako se gradi rapport, kako se pruža konstruktivna analiza i pruža feedback, a kako raspoređuju zaduženja među saradnicima i rešavaju pritužbe.

Poželjno je i da menadžer ima svog sopstvenog coach-a sa kojim može da iz prve ruke iskusi benefite pravog coachinga i dobije bolji uvid kako može da bude coach drugima.

Vežba, vežba vežba

Coaching proces je neka vrsta neprekidnog kruga u kom coach-evi procenjuju, intervenišu i pružaju feedback svojim klijentima – u ovom slučaju saradnicima – s ciljem napretka, kako pojedinaca, tako i kompanije u celini. Profesionalni sportski treneri znaju koliko je feedback važan za takav proces, a to važi i za poslovno okruženje.

Menadžer koji dobro vlada coaching veštinama, može da mnogo efikasnije koristi podatke o učinku zaposlenih i smanji rizik od spekulacija i pristrasnosti, gradeći tako odnos pun poverenja sa svojim saradnicima.

Postepene promene

Coaching kultura nije nešto što se može nametnuti u nekom radnom okruženju. Potrebno je mnogo prilagođavanja, strpljivosti, postepenog uvođenja promena… Pa čak ni tad neće svi menadžeri biti spremni da prihvate odgovornost toga da svojim saradnicima postanu i coach-evi.

Zato je važno da im se objasni šta je ono što oni dobijaju time što će se prihvatiti te dužnosti i naglasak staviti na to koliko će njihov posao biti olakšan ukoliko budu suptilnim coaching veštinama doprinosili uspehu svakog zaposlenog.

Umesto da nameću rešenja, ovi coach-menadžeri će imati jake timove u kojima će se negovati kontinuirano učenje, prijateljska komunikacija i pružanje feedback-a, zahvaljujući čemu će kompletno radno okruženje doslovno procvetati.

Ako ste lider nekog biznisa i želite da idete u korak sa svetskim kompanijama, povećate efikasnost svojih zaposlenih, osnažite timove i podstaknete ljude da rade na vašem zajedničkom cilju, najbolja odluka koju možete doneti je da menadžere iz svoje firme upišete na Coaching Akademiju – prvu međunarodno priznatu edukaciju na ovim prostorima za obuku budućih coach-eva. Ako ste, pak, vi menadžer, pošaljite ovaj tekst svojim nadređenima i objasnite im zašto je važno da ovladate coaching veštinama. Naša vrata su vam uvek otvorena!

Da li možemo da razvijemo “treće uvo”?

Da li možemo da razvijemo “treće uvo”?

U današnje vreme od čoveka se očekuje mnogo toga. Ako je menadžer, očekuje se da razume svoje zaposlene, da ume da rasporedi zaduženja, reši konflikte, osluškuje potrebe. Ako je roditelj, očekuje se da ima razumevanja za osetljivo dečje doba, da ceni ličnost svog deteta i pronađe način da ga motiviše sa što manje kažnjavanja. Ako je prijatelj, očekuje se da ne nameće svoje mišljenje, da gaji empatiju i da što manje demonstrira samoljublje.

Kako odgovoriti na sve ove zahteve? Tako što ćemo kod sebe razvijati veštine, koje se zbirno nazivaju “trećim uvom”.

Treće uvo je sposobnost da se s vremena na vreme izmaknemo iz sadržaja – same priče i činjenica – i ispitamo strukturu, okruženje, celokupan kontekst. Ponekad je važno registrovati atmosferu u nekoj prostoriji, prepoznati koja emocija preovlađuje u nekom društvu, šta je zajedničko za većinu ljudi koji se nalaze u nekom prostoru i detektovati uptilne znake nezadovoljstva, ali i sreće. Ponekad, pak, treba da proniknemo dublje u razgovor sa jednom osobom.

Treće uvo može biti korisan set veština za sve ljude, ali je naročito koristan za ljude koji rade na rukovodećim pozicijama, za menadžere i lidere, ali i sve one koji su svakodnevno upućeni na druge ljude, za roditelje i učitelje, kao i one koji se bave coachingom, jer zahvaljujući njemu možemo saznati o nekom čoveku ili većem broju ljudi mnogo više nego što su spremni da priznaju.

Ovaj koncept svetu je predstavio psihoanalitičar Theodor Reik i on uključuje praksu slušanja dubljih slojeva značenja, umesto “površinske” detekcije sadržaja komunikacije. Treće uvo podrazumeva da prepoznajete emocije u nečijem glasu, da čitate između redova, da otkrivate skrivene motive i da zahvaljujući svemu tome, imate mnogo više materijala da svom sagovorniku pomognete, nego što biste imali kada biste samo tumačili direktno izgovorene reči.

Ali mnogim ljudima su ponekad i dva uva previše, a kamoli treće. Jednostavno, slušanje je veština koju nije tako jednostavno razviti, ali je ipak moguće. Ovo su neki od načina:

Učite od psihologa

Psiholozi kažu da ljudi imaju tri najčešća načina da sakriju problem:
Reći će vam neku ključnu informaciju neposredno pre nego što će napustiti prostoriju;
Reći će vam samo delove priče, koji ne odaju prisustvo problema;
Indirektno će vam reći da postoji problem.

Kada koristite treće uvo, služite se instinktom koji vas navodi na pomisao da se nešto dešava. Ako ga osetite, produžite na neko vreme sastanak sa osobom za koju imate osećaj da nešto krije i pažljivo je slušajte. Postavite joj prava pitanja, kako biste konkretizovali ono što ostavlja neizrečenim i oko čega „okoliša“. Pomozite joj da se izrazi, jer se ne osećaju svi dovoljno komotno da kažu šta misle, naročito ako ste na poziciji autoriteta. Vodite računa da pritom održite sopstveno dobro stanje, ali i da ne zastrašite svog sagovornika, posebno ako je reč o detetu. Vaš cilj treba da bude da dođete do istinskog značenja reči, ali ne po cenu da izgubite nečije poverenje.

Suzdržite se od deljenja saveta

Ako vam niko nije tražio savet, nemojte ga sami nuditi. Ljudi jako teško prihvataju tuđe ideje iz prostog razloga što su im sopstvene daleko bliže. Ako tokom razgovora smišljate šta biste mogli reći svom sagovorniku, umesto da ga pažljivo slušate, propustićete da čujete ono što vam on zaista poručuje. Ako nekom želite da pomognete, saslušajte ga, a onda ga pitanjima navedite da sam dođe do rešenja koje mu je potrebno. Da biste to mogli da uradite, potrebno je da budete zaista strpljivi i da ne žurite kako biste tišinu ispunili sopstvenim rečima.

Odredite šta vam je cilj

Da bismo zaista razvili svoje treće uvo, nije dovoljno da u proces uključimo postojeća dva; potrebno je da uključimo i svoje srce. Potrebno je da se zaista povežemo s drugim bićem, da izgradimo stvarnu vezu. Tek tada će se izgraditi osećaj poverenja i odanosti zahvaljujući kom nećete imati sumnju da li je ono što vaš sagovornik govori istina ili nije. U tome vam može pomoći postavljanje cilja za svaki od razgovora. Na primer, ako treba da održite sastanak sa jednim od članova vašeg tima, neka vam cilj bude da osnažite njegovo samopouzdanje, kako biste mu prepustili više odgovornosti. Kada slušate trećim uvom, imate priliku da otkrijete nečiju nesigurnost, osnažite tu osobu i zaista joj omogućite da napreduje u karijeri.

Širom otvorite vrata

Ako ste na rukovodećoj poziciji, važno je da vaši saradnici znaju da su vaša vrata za njih uvek otvorena. Da li vi u svom kolektivu zaista negujete otvorenu komunikaciju? Da li ste direktno rekli vašim saradnicima da zaista mogu da vam se obrate kad god je potrebno? Ako tu poruku niste poslali dovoljno jasno, velike su šanse da ljudi koji rade za vas, neće imati hrabrosti da vam se, kao nekome ko je u hijerarhiji firme na višoj poziciji, direktno obrate. Srušite barijere u komunikaciji. Učinite sebe zaista spremnim da saslušate svakoga u vašem kolektivu.

Ovo je važno i za roditelje, koje njihova deca doživljavaju kao autoritet. Odnos ispunjen poverenjem i međusobnim poštovanjem možete izgraditi samo ako vaše dete zna da su vaša vrata, odnosno vaše srce, za njega uvek otvoreni.

Prepoznajte sopstvene slabosti

Možda ste nestrpljivi. Možda ste skloni tome da požurujete sagovornika i završavate njegove rečenice. Možda namećete sopstveno mišljenje. Možda mislite da ste vi uvek u pravu. Možda ste skloni tome da odlutate usred razgovora, ali da se pritom pravite da slušate. Izuzetno je važno da prepoznate svoje nedostatke, jer samo tako možete raditi na njima.

Čuvajte se pretpostavki

Svi ljudi izvlače zaključke dok slušaju, ali to može praktično uništiti našu sposobnost da zaista razumemo sagovornika. Trenirajte sebe da isključujete sopstveni unutrašnji glas i ne žurite da interpretirate sagovornikove reči. Pre nego što izvučete neki zaključak, zapitajte se da li je to zasnovano na priči vašeg sagovornika ili na vašoj verziji iste.

Budite skromni

Biti skroman znači priznati sebi i drugima da nemamo uvek sve odgovore, da ne znamo baš sve o svetu oko nas i da drugi ljudi takođe imaju pravo da budu u pravu. Biti skroman, znači ulaziti u razgovor otvorenog uma, sa spremnošču da se barem privremeno isključi ego i da šansa onome što treba da čujemo. Tek tada je naš um zaista potpuno prisutan.

Ako biste želeli da navežbate svoje “treće uvo” i ovladate veštinama vrhunskih lidera, psihologa i stručnjaka za komunikaciju, Coaching Akademija je prava edukacija za vas! Sa njom se možete upoznati u okviru Coaching Startera, dvodnevne edukacije koja je mnogima pomogla da krenu putem velikih majstora komunikacije. Više o njoj, pročitajte OVDE.

Kako motivisati dete da donosi dobre odluke?

Kako motivisati dete da donosi dobre odluke?

Da li se sećate kako je izgledao vaš prelazak u više razrede osnovne škole? Kako ste doživljavali sebe, svoje drugare, roditelje, završetak druženja sa učiteljicom i sasvim novi nivo obaveza i odgovornosti? Jeste li tada bili buntovni ili poslušni? Da li ste se trudili da proširujete svoju slobodu i budete nezavisni od roditelja, da se uklopite u vršnjačko društvo i budete prihvaćeni od svojih drugara? Da li biste danas mogli da kažete da ste tada „pravili gluposti“ i donosili potpuno iracionalne odluke, koje su vam se obijale o glavu?

Taj osetljivi period života vreme je kada roditelji i nastavnici imaju pune ruke posla oko dece, koja su dovoljno zrela da samostalno odlaze u školu, uče ozbiljno gradivo, grade dublje odnose sa vršnjacima, ali nemaju veštine potrebne za donošenje dobrih odluka. Na odraslima je da kod njih razviju te veštine, ali njihova nastojanja često ne urode plodom, ako ne uviđaju specifičnosti tog perioda života.

Prema istraživanjima psihologa Edwarda Decija i Richarda Ryana o tome šta motiviše ljude da donose odluke, ljudi prirodno teže tome da uče i razvijaju svoja znanja, a autonomija (osećaj kontrole nad učenjem), kompetencija (sposobnost izvršavanja teških zadataka) i povezanost (osećaj pripadanja), čine ključne komponente motivacije da neko tog uzrasta posluša starije i učini „pravu stvar“.

Dakle, kod dece je potrebno razvijati samostalnost, samopouzdanje i osećaj povezanosti s društvom, kako bi bili motivisani da uče i stiču nova znanja.

Bilo da ste roditelj deteta tog uzrasta ili nastavnik, pre nego što odmahnete rukom i kažete da su „nove generacije nemoguće“, pokušajte da primenite ove strategije kako biste unapredili svoju komunikaciju i pomogli detetu da izvuče maksimum iz ovog dragocenog doba.

Dajte detetu mogućnost izbora

Nekada je detetu dovoljno dati samo malo više fleksibilnosti u odlučivanju kako će provesti svoje vreme, pa da u njemu probudite motivaciju da uči, učestvuje u vannastavnim aktivnostima i obavlja svoja kućna zaduženja. Čak i davanje ograničenog broja mogućnosti može da probudi osećaj samostalnosti u donošenju odluka i kontrole nad sopstvenim životom, što je izuzetno važno deci pubertetskog i predpubertetskog uzrasta.

Roditelji i nastavnici, međutim, pribegavaju zastrašivanju dece kako bi ih naveli da donose bolje odluke, ali je zapravo mnogo korisnije pružiti im mogućnost da sami odaberu svoj put, naravno, u zadatim okvirima. To će im kasnije omogućiti da i samostalno donose dobre odluke.

Fokusirajte se na navike

Svi ljudi, pa i mališani, zavise od svojih svakodnevnih navika. Od njih zavisi naš uspeh u rešavanju svakodnevnih zadataka, uklanjanju prepreka i proaktivnom angažmanu u školi i kod kuće. Sticanje dobrih navika počinje još od malih nogu, ali je potrebno prilagođavati ih sve većim obavezama s kojima se deca suočavaju i velikim pritiscima za školarce u pogledu postizanja uspeha u različitim predmetima. Nekada je obaveza jednostavno previše, naročito za decu onog uzrasta kada je njihovo glavno sredstvo izražavanja i istraživanja sopstvene ličnosti – igra. Ocene i mišljenje nastavnika postaju glavni pokazatelji uspeha i imaju neuporedivo veći uticaj na osećanje kompetentnosti kod đaka, od bilo kojih drugih faktora. Što je opterećenje veće, to će on imati manji osećaj slobode u odlučivanju. Ali razvijanjem kvalitetnih svakodnevnih navika, imaće osećaj kontrole nad svojim vremenom i uspehom, a time i kompetentnosti za izvršavanje zadataka koji su pred njim.

Dozvolite detetu da radi ono što voli

Veliki broj ljudi još u ranim razredima osnovne škole otkrije svoje afinitete i počinje da sanja o svom budućem zanimanju. Ne istraju svi u realizaciji svojih snova, ali oni koji skrenu s tog puta čak i u poznim godinama života kaju se što nisu poslušali svoje detinje želje. Često su za to krivi upravo roditelji, koji deci nameću svoju predstavu uspešnih i neuspešnih zanimanja ili jednostavno ne ohrabruju dete dovoljno u tome da ostvaruje svoje ciljeve.

Međutim, ako im pružite podršku i omogućite im da razvijaju svoja interesovanja, produbljuju svoje afinitete, omogućićete im da shvate zašto je škola važna za njih i da pomire svoje lične i akademske sklonosti. Možda će neke časove zapostaviti u korist drugih, ali će zato imati osećaj svrsishodnosti i kretanja ka višem cilju, a to je uvek dobra stvar.

Podstičite druženja

Studija objavljena 2014. u naučnom časopisu School Psychology Quaterly ispitala je više od 1.000 đaka iz 50 američkih osnovnih škola i pokazala da deca koja su se susrela s nekim oblikom vršnjačkog nasilja i negativnih odnosa sa drugom decom iz škole, imaju slabiji uspeh u nastavnim aktivnostima. Rešenje za ovaj problem je kreiranje osećaja povezanosti među đacima iz istog odeljenja, ali i među različitim odeljenjima i razredima. To se najlakše postiže kroz vannastavne aktivnosti poput sporta, muzičkih i dramskih sekcija u kojima deca rade na zajedničkim ciljevima.

Iako te aktivnosti zahtevaju izdvajanje mnogo vremena, dugoročno daju dobre rezultate jer omogućavaju deci da se povežu na višem nivou.

Pokažite im kako da postave ciljeve

Đaci koji umeju da postave ciljeve u učenju, postižu bolje rezultate, a to je pokazalo i istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Teksasu. Ako umeju da zamisle jasan, živopisan i jednostavan cilj, razlože ga na manje komponente i svakodnevno rade na tome da mu se približe, njihov uspeh postaje zagarantovan. Pritom treba imati u vidu da motivacija za cilj ne treba da bude kratkoročna, kao što je petica u dnevniku, nego nešto što je povezano sa nekim ličnim težnjama, a naročito višim dobrom.

Kakva god da je vaša strategija u motivisanju deteta, neka vam njegovo dobro bude primarni cilj. Roditelji i nastavnici prečesto upadaju u zamku preslikavanja sopstvenih težnji na decu, oglušujući se o njihove želje i mogućnost izbora. Zato je potrebno da neprestano proširujete svoje i vidike mališana, jer samo u okruženju koje neguje njihovu slobodu i individualnost mogu da odrastu u stabilne i samostalne odrasle ljude.

Ako vam je u tome potrebna pomoć, Coaching Akademija je pravo mesto za vas. Ova edukacija namenjena je onima koji žele da postanu profesionalni coach-evi, ali i svim onima koji žele da postanu bolji roditelji, saradnici, kolege, supružnici… ukratko, bolji ljudi. Više o njoj možete pročitati OVDE.

Sigurni znaci da patite od perfekcionizma

Sigurni znaci da patite od perfekcionizma

Da li vam se nekada desilo da odustanete od svog cilja posle prve prepreke na koju naiđete? Da li drugima teško prepuštate odgovornost, čak i za sitnice? Da li često krivite sebe za svaki neuspeh?

Ako je tako niste usamljeni. Od perfekcionizma boluju mnogi ljudi – prema nekim istraživanjima, svaki treći čovek.

Dok je težnja ka kontinuiranom usavršavanju nešto pozitivno i korisno za vas i vaš život, perfekcionizam predstavlja tendenciju postavljanja previsokih standarda – toliko visokih, da ih je nemoguće dostići. Međutim, umesto da nauče iz neuspeha i postave razumnije kriterijume, perfekcionisti će ih doživeti kao katastrofu.

Perfekcionizam nastaje jako rano. Deca, koja još nisu spremna da izvuku validne zaključke iz nekih životnih lekcija, ipak shvate kako neke stvari funkcionišu. I pre nego što progovore, znaće da će, ako negde odlutaju, uznemiriti majku, da li ih neko zbog nečega grdi ili pohvaljuje i da li je neko u njihovoj blizini opasan i moćan.

Neka deca će u istom tom periodu steći utisak da nisu vredna, da imaju neku manu ili da uopšteno gledano, nešto nije u redu s njima. Tada se rađa duboko uverenje: “Samo ako sam savršen, drugi me neće odbaciti, ismevati, zlostavljati… Samo savršen mogu biti voljen i prihvaćen”. Taj nesvesni i potpuno netačan zaključak koji izvlače iz svojih iskustava, kasnije ih tera da svaku, pa i najmanju grešku doživljavaju kao teški neuspeh. Zato često pate od problema koji se povezuju sa povećanim nivoom stresa i anksioznosti, imaju nisko samopouzdanje, izbegavaju kontakt sa drugim ljudima i odlažu obaveze čak i onda kada znaju da će posledice biti ozbiljne. Jednostavno, ako već na početku uvide da neće moći da ih izvedu savršeno, podsvesno ne žele ni da započnu da se bave njima. Zato u korenu vrlo rasprostranjene bolesti modernog doba – prokrastinacije, nije lenjost, kako većina ljudi misli, nego perfekcionizam koji parališe svaku akciju.

Ako još niste sigurni da li se i vi ubrajate među perfekcioniste, proverite da li kod sebe primećujete neke od ovih simptoma:

  • Ekstremno ste kritični prema sebi i svesni svake, pa i najmanje greške. Zbog toga vam je teško da se uopšte upustite u neki novi projekat. Kada to, pak, učinite, odlažete obaveze što duže možete.
  • Težite tome da budete najbolji u svemu čega se dohvatite, čak i u onim oblastima koje vas zapravo ne interesuju.
  • Provodite mnogo vremena u proveri (a onda ponovnoj proveri) svog rada. Brine vas svaki detalj.
  • Teško vam je da završite započeto. Uglavnom prerano odustanete, uglavnom zbog toga što vam iz prve ne ide dobro od ruke.
  • Teško vam je da donesete odluku. Nekad vam je poručivanje hrane u restoranu prava noćna mora.
  • Idete na sve ili ništa i posmatrate stvari crno-belo. Ne priznajete “umerenost” i “zlatnu sredinu”.
  • Često koristite reči poput: “treba” i “moram”
  • Od sebe i drugih imate potpuno nerealistične zahteve, a zbog toga često dolazite i u sukob s drugima.
  • Patite od društvene anksioznosti ili socijalne fobije.
  • Izbegavate isprobavanje novih stvari, jer se plašite da u njima nećete biti dobri ili da ćete pogrešiti u nečemu.
  • Retko se osećate dobro u svojoj koži. Muči vas nisko samopouzdanje.
  • Često imate osećaj praznine u duši.
  • Osećate fizičke simptome stresa.
  • Prejedate se ili ste stalno na nekoj restriktivnoj dijeti.
  • Zavisni ste od alkohola ili neke druge supstance.

Ako ste se pronašli u većini ovih stavki, postoji opravdana sumnja da je perfekcionizam nešto što vam predstavlja problem u životu. Iako je sasvim prirodno težiti tome da budemo što možemo bolji, perfekcionizam nije orijentisan pozitivno, nego negativno: umesto da težite uspehu, lovite sami sebi greške. To stvara ogroman stres, jer su perfekcionisti od početka osuđeni na neuspeh.

Ali kako se osloboditi te težnje za neuhvatljivom savršenošću?

Najpre je potrebno da osvestite šta sve gubite zbog svog perfekcionizma i koliko je to veće od onoga što zahvaljujući njemu dobijate. Koliko su vaši odnosi sa drugim ljudima, vaše fizičko zdravlje, samopouzdanje, pa i finansije trpeli zbog toga?

Odbacite “crno-belu” sliku

Savršenstvo ne postoji – pomirite se s tim! Kada prihvatite svoju nesavršenost, prihvatate svoju ljudskost i shvatate da su greške neizbežne jer su sastavni deo učenja. Dozvolite ih sebi. Štaviše, dozvolite sebi da budete namerno nesavršeni.

Postavite prioritete

Znate i sami da nije realno da odjednom obavite 20 zadataka. Odaberite do tri stavke na kojećete se fokusirati, a za to vreme, ostale zanemarite. Za svaku se zapitajte: “Da li zaista moram ovo da uradim?”, „Koliko je to zaista važno?“, „Koliko će mi biti važno za nedelju/mesec/godinu?“

Zavolite svoju nesavršenost

Uživajte u svakom trenutku svog života i posmatrajte svoje zadatke kao avanturu. Cenite sebe i volite se bez obzira na sve. Napišite listu svojih dobrih osobina i ne zaustavljajte se dok ne napišete barem 50. Onda svaki put kad posumnjate u sebe, pročitajte sve te lepe stvari koje ste napisali o sebi.

Brinite i o zdravlju svog tela, duha, uma… Hranite se zdravo, vežbajte, spavajte dovoljno, opustite se kada ste napeti i uživajte u društvu drugih ljudi.

Neka vam mašta bude vodič, a ne gonič

Perfekcionisti se vežu za svoje ciljeve i put do njih smatraju nepromenjivim. Svaki put kad ne ostvare neki očekivani korak, oni su sigurni da su doživeli neuspeh. Oni svoje ciljeve doživljavaju kao odraz vrednosti sopstvene ličnosti i zato im je najmanje udaljavanje od plana, neizdrživ udarac. Neki čak utvrde da ciljevi nisu za njih i potpuno odustanu od njih. Drugi se predaju očajanju.

Međutim, ono što se zapravo dešava je to da nijedna putanja ka uspehu nije pravolinijska. Nekada je napredak spor, ali ga odustajanje sigurno neće ubrzati.

U većini slučajeva, dovoljno je da promenite taktiku i plan, a ne cilj.

Ono što je najvažnije, pružite sebi mnogo ljubavi. Brinite o sebi i obratite pažnju na to kako se sebi obraćate. Naučite da cenite male uspehe i nagrađujte sebe za svako postignuće. Razgovarajte sa vama bliskim ljudima i zamolite ih da vam nabroje stvari zbog kojih vas smatraju uspešnim i posebnim. Verujte im!

Ako ipak imate problem da izađete na kraj sa perfekcionizmom, naši iskusni coach-evi su tu za vas. Oni će vam pomoći da osvestite svoje kvalitete, steknete samopouzdanje i s ljubavlju prema sebi živite život kakav zaslužujete.

7 grehova koji vas skupo koštaju

7 grehova koji vas skupo koštaju

Da li vam se ponekad čini da sve vreme tapkate u mestu? Da bez obzira na sve što znate, svakodnevno učite i spoznajete, ipak teško postižete rezultate kojima se nadate i ne uspevate da živite život onako kako biste želeli?

Ako je tako, niste usamljeni. Često sami sebe svesno ili nesvesno sabotiramo u ostvarivanju svojih ciljeva. Iako se načini na koji to radimo razlikuju od osobe do osobe, neki su zajednički svim „saboterima“ sopstvenog uspeha.

Predstavljamo vam nekoliko najčešćih grehova koje činimo u odnosu prema nama samima i koji nas sprečavaju da maksimalno iskoristimo svoje potencijale:

Fokusirate se na prepreke, umesto na cilj

Kada postavljaju ciljeve, ljudi često potpuno mešaju sam rad na postizanju određenog cilja, sa konačnim rezultatom. Uzmimo za primer da želite da pokrenete svoj biznis. U ovom slučaju, otvaranje određene firme je cilj, a svi koraci koje ste napravili da biste do toga došli, računaju se u vaš rad na tom cilju. Sad, krajnji cilj može, ali i ne mora da vam donese uspeh, jer on zavisi od mnogo različitih faktora, ali ono što vi radite da biste ga postigli, zavisi samo od vas. Najveća greška koju možete da napravite je da se bavite samo preprekama i onim stvarima koje uopšte ne zavise od vas, jer ćete onda najverovatnije odustati od svog cilja.

Ali, ako na trenutak zaboravite na sve prepreke, šta je ono što biste vi mogli da uradite kako biste bili na korak bliže svom cilju? Ako budete napravili taj korak, onda neće biti važne stvari koje vam predstavljaju prepreku, a koje vi ne možete da kontrolišete. Fokusirajte se na akciju, na svoje ponašanje, na svoje odluke… Tada uspeh neće izostati.

Mešate reči “treba” i “želim”

Da li ste svoj cilj zacrtali na osnovu onoga što vi želite svim srcem ili na osnovu onoga što su vam društvo, roditelji, partner, prijatelji… govore da morate uraditi? Drugim rečima, da li živite život koji želite ili život koji morate da živite?

Ono što „morate“ da uradite je da konačno počnete da slušate svoje srce. Isključite autopilot režim, uzmite volan i zapitajte se: šta je ono što ja želim da radim? Da li bih ovo radio/radila bez obzira na sve? Osluškujte izraze u svom jeziku koji podsećaju na „trebalo bi…“, „kažu da je potrebno…“, „moram da…“ i zapitajte se šta želite umesto toga.

Ne razmišljate kreativno

Najlakše je reći: „Ja to ne mogu!“ Sledeći najlakši izgovor je: „Nemam uslove za to“. U ove uslove najčešće se ubrajaju vreme, novac, veštine, društvo, partner, odnosi s drugim ljudima… Izuzetno je važno da prepoznate svoje izgovore i umesto da svoju maštu automatski blokirate takvim izjavama, počnete da razmišljate u pravcu pronalaska kreativnih rešenja. U ovom tekstu objavljenom na sajtu NLP Instituta možete naći zanimljive preporuke za razvijanje lične kreativnosti, ali je za početak važno da prepoznate koji su to manji koraci koji mogu da vas dovedu do vašeg cilja, pa makar i zaobilaznim putevima.

Bezrazložno brinete

Slavica Squire ima običaj da kaže: “Zabrinutost je alat za pravljenje problema koji ne postoje”. I to je zaista tako. Kada brinemo, mi svoju maštu koristimo kako bismo smišljali najgore moguće ishode neke situacije, umesto da aktivno radimo na tome da stvari idu u željenom pravcu. A pošto energija ide tamo gde je usmerena pažnja, mi od silne brige više i ne vidimo način da promenimo rezultat. Umesto da se brinete, mnogo je konstruktivnije da preispitate svoje strahove, a više o tome možete pročitati na sajtu Slavice Squire.

Neodlučni ste

Nekad je najveća prepreka u ostvarenju nekog cilja to što on uopšte nije dobro postavljen. Najgore je kad ljudi uopšte ne znaju šta žele i onda lutaju, gube se, ne uspevaju da istraju u stvarima koje započnu i stalno menjaju pravac. Rešenje za ovu sabotažu kojom sami sebe sputavate je da se pozabavite sopstvenim preferencijama. U tome vam može pomoći i ovaj zanimljivi tekst u kom ćete dobiti jasan recept za prevazilaženje neodlučnosti.

Perfekcionizam

Nekad ljudi potpuno izbegavaju donošenje bilo kakvih odluka i uporno stoje na jednom mestu, samo zato što se plaše da postizanje cilja neće biti nešto čime će biti zadovoljni. Sebi ne dozvoljavaju nikakve greške, obraćaju se sebi na način koji nikom drugom ne bi oprostili i ne prihvataju nikakve zasluge za svoja postignuća. Za početak, potrebno je da razdvojite put od cilja, utišate glas unutrašnjeg kritičara i sebi objasnite da je putovanje ponekad važnije od samog odredišta.

Ponekad se iz grešaka rode najbolje ideje, nauči lekcija koja potpuno promeni život i kurs promeni u novom, mnogo povoljnijem pravcu.

Zato ućutkajte unutrašnjeg kritičara, dajte sve od sebe i budite ponosni na svoje rezultate, pa makar bili i loši. Eksperimentišite i igrajte se – život tome i služi.

Pesimizam

Istraživanja su pokazala da se optimisti bolje nose sa svim nedaćama, nepoloženim ispitima, razvodima, otkazima, telesnim invaliditetima… Štaviše, uspešniji su na svim životnim poljima – od emotivnih veza i opšteg zdravlja, do akademskog uspeha i posla. Pesimisti se, s druge strane, prepuštaju slučaju i odustaju čim se susretnu s prvom preprekom.
Srećom, optimizam je nešto čemu možete da se naučite i da potpuno odstranite namrgođeni pesimizam iz svog života i korak po korak početi da stvari posmatrate realnije. Više o tome možete pročitati i u ovom tekstu Slavice Squire.

Ako ste se pronašli u ovim redovima i deluje vam da sami ne možete izaći na kraj sa svim tim načinima na koje sebe sabotirate, zakažite svoj termin kod naših izuzetno profesionalnih i iskusnih coach-eva, koji će vam pružiti podršku da kreirate život po svojoj meri.

Kako da iz svakog dana izvučete maksimum?

Kako da iz svakog dana izvučete maksimum?

Za svakog od nas dan traje tačno 24 sata. Za Elona Muska, vizionara, investitora i osnivača tri gigantske kompanije, dan ima isti broj sati kao i za vas. Isto važi i za Richarda Bransona koji ima više od 300 firmi i za kasirku u vašoj lokalnoj prodavnici i za vašeg šefa, dete, prijatelja… opširnije…

4 načina da prevaziđete neodlučnost

4 načina da prevaziđete neodlučnost

Da li ste nekad bili u restoranu sa toliko bogatim jelovnikom, da nikako niste mogli da se odlučite šta da odaberete? Da li se u vama tada odvijala „debata“ u kojoj ste preispitivali kvalitet i ukus raznih jela do te mere, da ste na kraju svejedno bili nezadovoljni obrokom? Reč je o fenomenu koji je poslednjih decenija uzeo maha i koji je nedavno pretočen u novu kovanicu na engleskom jeziku: F.O.B.O. od „Fear of Better Options“, što bi u slobodnom prevodu značilo „strah od boljih opcija“.

Ovaj odavno poznat fenomen, poznat i kao maksimizacija, predstavlja čovekovu neprestanu potragu za sve boljim opcijama, iz straha da će propustiti „onu najbolju“, što na kraju dovodi do neodlučnosti, kajanja i nezadovoljstva. S napretkom civilizacije, razvojem proizvodnje i umrežavanjem celog sveta na društvenim medijima, izbor je postao nepregledan, a donošenje odluka sve teže. (Setite se samo kako izgleda prebacivanje tv kanala u izobilju najrazličitijih programa.)

To su pokazala i naučna istraživanja. Studija koju su sproveli psiholozi Sheena Iyengar i Mark Lepper pokazala je da ljudi koji imaju manje izbora prilikom donošenja odluka bivaju zadovoljniji ishodom.

To je veliki paradoks, jer je sasvim prirodno težiti boljim opcijama. Međutim, u današnje vreme susrećemo se sa toliko privlačnih prilika, da je praktično nemoguće odabrati najbolju. Neki zbog toga borave u stalnom stanju neodlučnosti, a istraživanja pokazuju da su nezadovoljni čak i kada donesu objektivno bolje odluke od ostalih ljudi. Drugi, pak, potpuno izbegavaju donošenje odluka.

Na racionalnom nivou ste možda svesni da nikada ne možete doneti savršenu odluku i da je mnogo svrsishodnije posmatrati stvari kao “dovoljno dobre” ili “nedovoljno dobre”, ali nas nešto duboko u nama ipak sprečava da tako postavimo stvari. To naročito važi za ljude koji su pritodno sloniji maksimizaciji. Prema teoriji američkog ekonomiste Herberta Simona, postoje ljudi koji prirodno teže maksimalnim ishodima i ljudi koji se zadovoljavaju “dovoljno dobrim”. “Maksimizatori” će odmeravati mnogo faktora prilikom donošenja odluke, ali kad je donesu, premišljaće se i biti manje zadovoljni izborom. Ovi drugi su fokusirani samo na to da li ishod njihove odluke ispunjava njihove potrebe, bez težnje za “najboljim” i ređe se kaju zbog onoga što odluče. Iako nijedna krajnost nije dobra, strah od propuštanja boljih opcija može da bude destruktivniji od mirenja sa prosečnim rezultatima i zato je važno da na vreme izađete iz začaranog kruga donošenja “pogrešnih” odluka.

Primetite neodlučnost na vreme

Razmislite o tome šta se dešava kada pred sobom imate neki izbor koji vam je teško da napravite. Kako se tada osećate? Da li imate osećaj da vas obuzima panika? Da li se javlja i neka fizička manifestacija, poput preznojavanja, stezanja pesnica i slično? Za početak je dovoljno da vežbate da je prepoznate, a onda postepeno možete raditi i na efikasnijem donošenju odluka. Ne upetljavajte se u preterano analiziranje (kao što kažu: analiza – paraliza), jer ćete na kraju ponovo biti izgubljeni. Dakle, samo prepoznajte kada se strah od bolje opcije javlja i kako se vi tada osećate.

Prava pitanja

Kada u svom ponašanju prepoznate kada se strah javlja, onda postepeno uvodite pitanja koja ćete sebi postavljati onda kada ga primetite, a koja vam mogu pomoći da se trgnete, prestanete da lutate i pozabavite samim ishodima donošenja odluka.

Jedno od najvažnijih pitanja koje tada sebi možete postaviti je: šta je najgore što može da mi se desi ako odmah donesem odluku? Ovde nije reč o tome da se upuštate u zastrašujuće maštarije o najgorim mogućim scenarijima. Cilj je da razmišljate o tome s kojim poteškoćama biste se mogli suočiti ako donesete određenu odluku i osmislite kako da ih prevaziđete.

Nakon toga se zapitajte šta je najbolje što može da vam se desi ako odluku uopšte ne donesete. Velike su šanse da ćete otkriti da benefita baš i nema i to vas može podstaći da zapravo donesete odluku.

Steknite naviku donošenja odluka

Donošenje odluka je kao mišić: što ga više vežbate, to postaje jači. Baš kao i druge navike u našem životu, donošenje odluka je nešto što možemo razvijati, ali i izgubiti ukoliko ga ne praktikujemo dovoljno često. Dakle, što više odluka donesete, to će vam svaka sledeća lakše padati i obrnuto: što ređe donosite odluke, to će i najmanji izbor delovati zastrašujuće.

Normalno je da vas preplavljuju različite emocije kad donosite krupne životne odluke i zato je važno da krenete od jednostavnijih. Zato, sledećeg puta kad krenete na piće s društvom, poručite ono što vam je prvo palo na um, bez preteranog oklevanja i besomučnog pregledanja karte pića. Ako ste zadovoljni izborom, još bolje, a ako niste, da li je to zaista dovoljno da vam pokvari dan? Verovatno i sami znate da nije i zato postepeno vežbajte prihvatanje ishoda od lakših, ka težim odlukama.

Prihvatite “dovoljno dobro”

Veliki mislilac Voltaire jednom je rekao: “Ne dozvolite da savršenstvo postane neprijatelj dobra”. Dakle, umesto da sebe terate da budete nemoguće “savršeni” i zbog toga se neprestano vrtite u krug, prihvatite nešto što je jednostavno “dobro”.

Ono što vam može pomoći da dođete do toga su sledeći koraci: otkrijte koji je vaš cilj (ili ciljevi), zatim procenite njegov značaj. Razmislite o opcijama i procenite koliko je verovatno da stvaka od njih ispuni vaš cilj. Odaberite onu koja je u tome najuspešnija.

Kasnije na osnovu posledica koje je vaša odluka imala u budućnosti modifikujte ciljeve, kao i značaj koji im pripisujete, kao i način na koji procenjujete buduće mogućnosti.

Ovo možete primeniti u bilo kojoj prilici u kojoj vam je teško da se odlučite. Ako vam uprkos svemu ovome teško ide i primećujete da vaša neodlučnost počinje da predstavlja prepreku u vašem napredovanju u životu, od velike pomoći vam može biti jedna ili nekoliko coaching sesija.

Svoju sesiju možete zakazati direktno OVDE ili nas pozovite na 064 64 51 391. Naši iskusni i posvećeni coach-evi su tu za vas, kad god vam je potreban podstrek da se “odglavite”, prevaziđete neodlučnost i uzmete život u svoje ruke.

Da li je moguće posmatrati svet „tuđim očima“?

Da li je moguće posmatrati svet „tuđim očima“?

Koliko ste puta savetovali nekog prijatelja u nevolji i tada rekli: “Da sam na tvom mestu, ja bih…”? Da li vas je ta osoba poslušala i postupila baš kao što bi se to očekivalo od vas? Ili je možda pokušala da vas uveri da niste dobro shvatili njenu perspektivu i da njoj okolnosti deluju sasvim drugačije nego vama?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih drugi neće poslušati vaše savete je taj što ne možete zaista da uđete u njihovu tačku gledišta.

Svačiji pogled na svet oblikuju životna iskustva, vrednosti, trenutno emocionalno stanje, pretpostavke o situaciji i okolnostima i mnoge druge stvari. A da bismo svet posmatrali tuđim očima, ponekad je potrebno mnogo više od mašte. To potvrđuju i istraživanja, koja su pokazala da nije dovoljno da samo zamislimo okolnosti u kojoj se neka osoba nalazi, nego je potrebno dobiti uvid u to kako ta osoba razmišlja. Studija koja je nedavno objavljena u Journal of Personality and Psychology i koju su sproveli istraživači Univerziteta u Čikagu, Northeastern univerziteta i Ben Gurion univerziteta u Izraelu, kroz 25 različitih eksperimenata ispitivala je sposobnost potpunih stranaca, ali i prijatelja, parova i supružnika, da dopru do misli, osećanja, stavova i mentalnog stanja druge osobe.

Zaključak naučnika je da većina ljudi pretpostavlja da i drugi razmišljaju i osećaju na sličan način kao i oni sami, iako to često nije istina. Dakle, mi ipak koristimo sopstvenu perspektivu da bismo razumeli druge ljude, ali je naša realnost uglavnom tačna isključivo nama. To nas dovodi do netačnih predviđanja nečijih osećanja i mogućnosti izbora. Drugim rečima, kada zamišljamo kako se naš prijatelj oseća zbog toga što je ostao bez posla ili kako će reagovati na neslanu šalu nekoga iz društva, mi zapravo zamišljamo kako bismo se mi osećali u toj situaciji, a ne kako bi se osećala neka osoba potpuno drugačija od nas.

Ipak, dobra vest je da su istraživači otkrili jednostavan i konkretan način na koji bismo svi mogli da poboljšamo tačnost našeg doživljaja drugih – postavljanje pravih pitanja.

Umesto da ulazimo u nečiju perspektivu, dobro je da od te osobe dobijemo direktne smernice kako da se u njoj snalazimo, jer ćemo samo tako moći tačno da predvidimo način na koji će ona da se oseća, reaguje ili razmišlja, a to važi čak i za osobe za koje smatramo da ih odlično poznajemo i da “sigurno” u vidu imamo njihovu perspektivu. To je naročito važno kada smo u poziciji nekoga ko ima autoritet, bilo da ste roditelj, staratelj, menadžer ili lider, jer iz te perspektive često upadnemo u zamku posmatranja sveta isključivo iz “svojih cipela”.

Ključ je u slušanju.

Istinsko slušanje i zauzimanje nečije tačke gledišta omogućava nam da uključimo empatiju u svom odnosu s drugima. A da bi se to dogodilo, jako je važno da poštujemo različitosti perspektiva.

Poštovanje različitosti

Da bismo zaista razumeli nečiju perspektivu, potrebna je zrelost i spremnost da prihvatimo nečija uverenja i vrednosti koji se možda drastično razlikuju od naših. Nepoštovanje uverenja i vrednosti najbrži je način da se distanciramo od nekog, da uđemo u konflikt ili zauvek prekinemo komunikaciju. Zato je podjednako važno ono što ćemo u komunikaciji reći, kao i ono što ćemo prećutati.

Ponekad ljudi koje dobro poznajemo podrazumevaju da mi poznajemo njihove vrednosti i uverenja, što uglavnom nije istina. Zato je važno i da im postavimo prava pitanja i dobijemo jasniju sliku njihovog sveta. U previđanju važnosti tih pitanja leže najčešće greške u komunikaciji i zato je izuzetno važno znati kako možemo da zaista razumemo osobu do koje nam je stalo.

Analiza ličnosti

Svako od nas, često i nesvesno, analizira ljude s kojima dolazi u kontakt i prilagođava svoje ophođenje u zavisnosti od svog suda o njima. Dakle, kada ste sa nekim kolegom koji uvek deluje strogo i ozbiljno, s njim verovatno komunicirate drugačije, nego s nekim ko je uglavnom opušten i nasmejan. Na neki način svi smo mi kameleoni, koji u društvu pravimo suptilne promene u svom ponašanju, kako bismo se bolje prilagodili ličnostima ljudi koji nas okružuju i kako bismo se bolje povezali s njima.

Ta sposobnost prilagođavanja ne čini nas neiskrenim, nego uravnoteženim i omogućava nam da koristimo mnoge delove sopstvene ličnosti kako bismo ostvarivali funkcionalnu komunikaciju sa ljudima koji nas okružuju.

Niste centar sveta

Kad god ste u društvu druge osobe, sasvim je prirodno da razmišljate o tome kako se ona oseća i o čemu razmišlja. Zato, čak i podsvesno, primećujemo suptilne tragove emocija na njihovom licu, čitamo njihove pokrete, pratimo pogled i jezik njihovog tela.

Naš mozak se ponaša kao društveni radar koji nam pomaže da odredimo nečije motive i namere, čak i kada je naša pažnja podeljena. Osetljivost na tanane signale koje nam druga osoba šalje omogućava našim instinktima da deluju i primete sve promene u njenom ponašanju što nam na posletku daje mogućnost da zaista zakoračimo u “njene cipele”.

Empatija se, naime, ne zasniva na tome da razmišljamo šta bismo mi uradili da smo na njenom mestu, nego da razumemo njenu jedinstvenu poziciju i zapitamo se šta bi ona uradila.

Što imamo bolje veštine slušanja i empatije, to smo uspešniji u komunikaciji.

Uspeh u životu i poslu svodi se na svrsishodne odnose s drugima, otvorenost za različite perspektive, samosvest i prihvatanje činjenice da naš pogled na svet nije jedini ispravan.

Iako je ponekad teško savladati ego i prihvatiti da postoji mnogo različitih istina, kada jednom uvidite prednosti veštine zauzimanja različitih perspektiva, poštedećete sebe mnogih konflikata, omogućiti bolje razumevanje sa osobama do kojih vam je stalo, pa čak i onima s kojima ste prinuđeni da komunicirate.

To je veština koja se izučava na Coaching Akademiji, prvoj edukaciji na ovim prostorima namenjenoj onima koji planiraju da se bave profesionalnim coaching-om, ali i svima onima koji žele da svoje odnose sa članovima porodice, prijateljima, kolegama ili saradnicima podignu na viši nivo.

Uz prave veštine, svaka vaša komunikacija može biti uspešna i svrsishodna, bez obzira na to kakav je vaš sagovornik i kakva je vaša pozicija u odnosu na njega. Ako biste želeli da i vi steknete takve veštine, Professional Coaching je edukacija za vas. Više o njoj možete pročitati OVDE.

Tri koraka i pet sekundi do motivacije

Tri koraka i pet sekundi do motivacije

Koliko ste puta oklevali da započnete neki važan projekat, jer niste imali motivacije? Koliko puta ste slušali motivacione govore, nadajući se da će vas oni pokrenuti da konačno uradite nešto što mesecima odlažete? A koliko puta ste poželeli da imate dugme za motivaciju, čijim pritiskom biste sebe mogli da pokrenete na bilo koju akciju?

Nažalost, takvo dugme ne postoji i male su šanse da će ga neko ikad izumeti, ali to ne znači da ne možete učiniti baš da biste sebe pokrenuli. Pisac Steven Pressfield u svojoj knjizi „Rat umetnosti“ (The War of Art) možda najbolje opisuje šta je potrebno za to: „U jednom trenutku, bol zbog toga što nešto ne radimo postaje veći od bola koji bismo osetili da to uradimo“. Drugim rečima, u jednom trenutku je mnogo lakše promeniti nešto, nego ostaviti stvari nepromenjenim, a taj trenutak je trenutak motivacije.

Možda ćete primetiti da vam to ne znači mnogo, jer na taj trenutak morate predugo da čekate, uprkos tome što život od vas zahteva mnogo brže i energičnije reakcije, ali ključ motivacije nije u tome da čekate da vam ona sama dođe, nego da automatizujete svoje ponašanje, tako da se ona prirodno javi. Dakle, ključ je u prvom koraku, ma kako mali on bio, jer posle njega, svaki sledeći postaje nebrojeno puta lakši i prirodniji, a prate ga i osećaj uzbuđenja, radosti i zadovoljstva.

Dajte pasivnosti malo prostora

Kad se osećate pasivnim i bez motivacije, nemojte sebe kriviti zbog toga. Mnogo je korisnije da porazmislite zašto niste motivisani. Možda niste naročito odmorni i nemate energije za postizanje ciljeva. Zato dajte sebi prostora da se oporavite, energizujete i stabilizujete, pre nego što nastavite dalje. Ako ni posle toga ne budete imali želju da se pokrenete, ponovo se zapitajte zašto je to tako?
Da li zaista želite da radite to za šta vam je motivacija potrebna ili vam se to samo čini? Želju za postizanjem ciljeva ne možete probuditi, ako ne znate šta je to što ćete zaista dobiti njegovim ostvarenjem. Ako je cilj koji pokušavate da ostvarite zapravo cilj koji vam je nametnuo neko drugi, onda je potpuno jasno zašto je motivacija izostala.

Šta god da su vaše namere i težnje, treba da budu vaše i samo vaše, jer u suprotnom, vaš jedini pokretač da idete napred biće želja da udovoljite drugima, a to gorivo se brzo troši.

Probudite želju

Motivacija se javlja kad je vaša želja snažnija od bilo koje prepreke s kojom se možete suočiti. Ne deluje uvek tako, jer čovek može biti istovremeno i motivisan i prestravljen, kao recimo na ispitu, ali je sama činjenica da je u takvim stresnim okolnostima moguće postići izvanredne rezultate znak da postoji nešto u vama što vas uprkos svemu tera da idete napred. Zato je za buđenje motivacije potrebno da uradite jednu od dve stvari – ili da prevaziđete prepreku ili da probudite želju.

Prepreka ne mora uvek biti spoljašnja. Često je reč o našim unutrašnjim ograničavajućim uverenjima, koja nas sprečavaju da se pokrenemo i tada je potrebno da se njima pozabavimo i zamenimo ih korisnim i podržavajućim uverenjima.
S druge strane, da bismo probudili želju, potrebno je da se zapitate šta je ono što dobijate ako nastavite da idete ka svom cilju. Ako je cilj suviše daleko, bilo bi dobro da razmislite o najmanjim mogućim etapama na tom putu, od kojih bi vam svaka ulila osećaj postignuća. Svaki put kad pređete jednu od njih, osetićete motivaciju da pređete još jednu.

Dakle, ako je pred vama neki veliki zadatak, poput pisanja diplomskog, nemojte sedeti i zuriti u prazan papir. Uzmite jedan list, napišite jednu rečenicu, prihvatite je kao nešto što je samo po sebi vredno. Zatim napišite još jednu iz istog razloga. Onda još jednu… pa još jednu… I pre nego što postanete svesni, imaćete mnogo rečenica i možete smatrati da ste započeli svoj rad na diplomskom.
To je naravno primenljivo na sve moguće zadatke, koji u sebi sadrže više koraka. Zapamtite, niz manjih pobeda, daće vam više motivacije, od jedne duge maratonske trke.

Pravilo pet sekundi

Ljudski mozak je najmoćnija struktura na svetu, koja može da zamisli, kreira i zamisli neverovatne stvari, ali to istovremeno znači da može da se „upetlja“ oko najjednostavnijih zadataka i pronađe način da nas spreči da se pokrenemo. U interesantnoj knjizi „The 5 second rule“ voditeljka, spisateljica i motivaciona govornica Mel Robbins objašnjava da se to dešava zato što mozak preterano analizira ishode naših odluka što na kraju dovodi do potpune paralize i izostanka bilo kakvog poteza. Njeno rešenje za takve situacije? Pravilo pet sekundi! Ovo jednostavno pravilo nalaže da onog trenutka kada shvatite da nešto treba da uradite, premostite svaku mogućnost samosabotaže, tako što ćete izbrojati 5 – 4 – 3 – 2 – 1 i odmah krenuti. Kad dođete do jedan, napravite i fizički pokret, ustanite ili se protegnite, jer je to signal vašem mozgu da je vreme za akciju. Ako učinite tako, on neće imati vremena da vas sprečava u vašim narednim koracima, a to je već prilika da se rodi i motivacija.

Čak i najmanji korak ponekad je potreban da bi u vama probudio želju, podsetio vas na lepotu vašeg cilja i probudio potrebu da jurite za svojim snom. Motivacija, dakle, nije nikakva spoljašnja sila koja treba da uđe u naš život i reši probleme, nego je to energija koja nastaje upravo u samoj akciji i koja vas tera da nastavite sa onim što ste započeli.

Ako ste primetili da vam je uprkos svemu tome teško da napravite svoj prvi korak, ako motivacija izostaje šta god vi radili, prijavite se za individualni coaching kod naših iskusnih profesionalnih coach-eva koji će vam pomoći da aktivirate maksimalne unutrašnje potencijale. Pozovite nas na 064 64 51 391 ili nam pišite na office@coachingakademija.com i zakažite svoj termin.

4 načina da izađete na kraj sa “nemogućim” ljudima

4 načina da izađete na kraj sa “nemogućim” ljudima

Da li ste nekada u životu bili prinuđeni da sarađujete sa ljudima s kojim uopšte ne znate kako da izađete na kraj? S kojima ste uvek na nekoj “ratnoj nozi”, koji uvek imaju nešto da prigovore, ne slušaju savete i kao da se trude da vas izbace iz takta?

Velike su šanse da jeste. Sto ljudi – sto ćudi, izreka je koja je više nego primenjiva naročito u poslovnom okruženju, gde s ljudima dolazite u dodir zato što imaju određene stručne kvalifikacije, znanja i zvanja, a ne zbog toga što vam se neko od njih sviđa ili ne. Ako ste im menadžer, onda se od vas još i dodatno očekuje da vodite računa o svojim saradnicima i načinima na koje oni obavljaju svoj posao. Tako među njima uvek ima i onih koji ne pokazuju nikakvu želju ni entuzijazam da budu tu gde jesu, ne slušaju uputstva, nisu zainteresovani za unapređenje i konstantno izbegavaju vaše pokušaje da ih posavetujete i podržite u vašem zajedničkom cilju.

Najlakše rešenje za takve ljude je – otkaz. Ipak, izazov koji se postavlja pred dobrog menadžera je da pokuša da motiviše takve pojedince i učini ih spremnijim na saradnju. Zato je potreban potpuno drugačiji pristup, u odnosu na uobičajenu dinamiku između menadžera i saradnika, koji zahteva usavršavanje coaching veština.

Nije slučajno to što je velika kompanija Google upravo coaching veštine stavila na prvo mesto na listi kriterijuma za buduće menadžere koje planira da primi u svoje redove i što se kotiraju bolje čak i od profesionalnih kompetencija. Jednostavno, u savremenom poslovnom okruženju, treba voditi računa o svakom aspektu međuljudskih odnosa i pribegavati drastičnim merama, tek kad nijedna druga ne urodi plodom.

Ovo su neki od koraci koji bi mogli da vam pomognu u odnosu sa „nemogućim“ saradnicima. Oni mogu biti korisni i u slučaju da niste rukovodilac, nego da samo imate problematične kolege, s kojima želite da uspostavite kakav-takav odnos.

1. Pokažite im da vam je stalo

„Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori“, napisao je nekada davno večni Duško Radović, koji je dobro znao da je jedini način da svoje okruženje učinimo boljim, tako da krenemo sami od sebe.

Drugim rečima, ako biste želeli da nekom pomognete da postane bolji, morate imati istinski dobre namere prema njemu. Ništa neće vredeti, ako u dubini duše priželjkujete da ta osoba što pre nestane iz vašeg okruženja. Ta osoba mora osetiti da vam je zaista stalo do njene dobrobiti.

Ako se plašite da ćete time pokazati svoju slabost, koju će ostali zaposleni onda iskoristiti protiv vas, ne strahujte. Istraživanja su pokazala da se u odnosu sa saradnicima poverenje i iskreno negovanje dobrih međuljudskih odnosa na duge staze daju isključivo dobre rezultate.
Suštinski, za dobar odnos sa zaposlenima, važno je da oni znaju da su njihove vođe posvećene njihovom ličnom uspehu i dobrobiti. To znači da ćete biti spremni da saslušate svoje saradnike, pomognete im u rešavanju problema za koje možda niste znali da postoje i dođete do odgovora na pitanje šta ih zaista sprečava da postižu optimalne rezultate.

2. Upravljajte ponašanjem, a ne ljudima

Reč menadžer u doslovnom značenju predstavlja “upravljača”, odnosno, nekoga ko rukovodi određenim procesima unutar neke firme ili organizacije. Neretko se, međutim, govori o menadžerima kao o nekome ko upravlja drugim ljudima, što je potpuno pogrešno. Uloga menadžera treba da bude da upravlja ponašenjem drugih u svom timu, a ne samim ljudima. Iako na prvi pogled deluje da je to jedno te isto, razmislite: koliko često upućujete kritiku na račun nečijeg ponašanja, koliko često govorite nešto na račun nečije ličnosti? Nije isto da li ćete nekome reći: “Tebe ne zanima šta će biti s našim projektom“ i „Time što si uradio šalješ poruku da ti nije stalo do našeg projekta“, jer ljudi greše i neka njihova ponašanja nisu namerna ni ciljana. Ako ih optužite da oni u dubini duše ne mare za svoj posao, oni će vas na posletku i poslušati. Zato, pažljivo birajte reči i usredsredite se na nečije postupke, a ne karakter i ličnost.

3. Pomozite im da uspeju

To funkcioniše i u slučaju da se “nemogući zaposleni” stalno žali na svoje kolege. Tada možete njegove pritužbe iskoristiti kao motivator za njega, postavljajući mu izazov da se fokusira na svoj rad i postigne bolje rezultate, kako bi imao bolji učinak od svojih kolega. U zavisnosti od toga da li ih motiviše mogućnost kazne ili nagrade, možete ciljano raditi na tome da vode računa o svakom svom narednom postupku.

Promena se ne događa preko noći i ljudi se uglavnom plaše i opiru promenama, a naročito naglim. Zato je korisno poznavati kojim pitanjima možete da im pomognete da prevaziđu određena uverenja o sebi i svom poslu i obezbedite za njih postepene promene.

4. Pomozite im da pronađu u čemu su zaista dobri

Kad svi planovi padnu u vodu, treba pribeći drastičnijim merama. Ponekad je potrebno promeniti njegovo okruženje, pronaći za njega neki drugi tim i to u najboljem interesu zaposlenog. Važno je da ispitate šta je ono što saradnik zaista voli, u čemu uživa da radi. Ponekad je potrebno redefinisati njegova zaduženja ili ih samo prilagoditi tako da fokus bude na onim koja najviše odgovaraju.

Međutim, ako se ciljevi i vrednosti saradnika u potpunosti razilaze sa ciljevima i vrednostima firme, konačni rastanak je neminovnost. Najbolje je i za firmu i za njega da on pronađe drugi posao kojim će biti zadovoljan.

Sve to moguće je postići ako vladate coaching veštinama. Ukoliko želite da i vi zablistate u svojoj karijeri, budete bolji menadžer ili kolega, možete ih savladati na izvanredno korisnoj Coaching Akademiji. Znanja koja steknete na ovoj edukaciji omogućavaju vam da jednog dana postanete profesionalni coach, ali i budete bolji u komunikaciji na poslu, kao i u privatnim odnosima, sa svojim partnerima, prijateljima decom…

Više o ovoj edukaciji možete pročitati OVDE ili nas pozovite na 064 6451 391 i pišite na office@coachingakademija.com i mi ćemo biti tu da vam pružimo podršku u ostvarenju vaših ciljeva.

Coaching radionica

Saznajte više
ili se prijavite ovde:

Kako ste saznali za nas?

Mišljenja polaznika

Coaching Akademija je višestruko korisna za lični i profesionalni razvoj. Od srca preporučujem ovu edukaciju svakom ko je posvećen svom razvoju i želi da unapredi svoj i život ljudi u svom okruženju. Stečeno znanje ću primeniti u svojoj porodici i na poslu. Planiram da i kolegama s posla pomognem da iskoriste ovde stečene veštine.

Vanja Savić, Referent prodaje i PR “Unis Tours”, Banja Luka

Newsletter