Kad roditelji sabotiraju uspeh svoje dece…

Kad roditelji sabotiraju uspeh svoje dece…

Da li ste čuli za Paula Koelja? On je jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, koji iza sebe ima mnogo bestselera. A da li ste znali da je u mladosti tri puta završio u mentalnoj ustanovi? Tamo su ga sva tri puta smestili njegovi rođeni roditelji, nakon što je uporno pokušavao da im objasni da je jedina stvar kojom želi da se bavi – pisanje.

Ako ste na osnovu naslova odlučili da pročitate ovaj tekst, velika je šansa da ste i sami bili žrtva neispunjenih očekivanja svojih roditelja. Možda ste završili studije prava, a žarko želeli da se bavite slikarstvom. Možda ste čeznuli da postanete pilot, ali umesto toga stigli sve do doktorata na polju elektrotehnike. U svakom slučaju, ako zamerate roditeljima što vas nisu podržavali na vašem životnom putu (ili su vas čak i sabotirali), ovo je tekst za vas.

Neostvarene ambicije

Mnogi ljudi kada postanu roditelji misle da su dobili novu šansu da kroz život svog deteta isprave svoje greške i ostvare ambicije za koje, možda, u svom životu nisu imali hrabrosti. Paralelno im nameću svoje vrednosti, svoje ciljeve i svoja uverenja, pokušavajući da od svoje dece modeluju poboljšane verzije sebe. Naravno, to uglavnom ne daje dobre rezultate i u najboljem slučaju, njihova deca se pobune protiv takvog nametanja. U najgorem, ostaju zarobljeni u tuđim snovima, nesrećni i neispunjeni, a da pravi razlog za to i ne znaju.

Naš iskusni NLP trener i coach Katarina Džoković u svojoj dugogodišnjoj praksi susretala se sa brojnim klijentima koji su tek u odraslom dobu na sesijama sa njom osvestili da su im roditelji nametali sopstvene ciljeve i ambicije i da uzrok njihovog nezadovoljstva leži u potiskivanju svih ličnih planova i želja.

Taj unutrašnji sukob, često star koliko i sama osoba, neminovno narušava rad naših unutrašnjih pokretača – uverenja i vrednosti.

U tekstu o uverenjima koji možete pronaći OVDE, podrobno se govori o tome koliko uverenja duboko utiču na naš život i ostvarivanje naših potencijala, ali koliko nas istovremeno mogu kočiti na putu razvoja. Jako je teško osvestiti ih bez pomoći coach-a i zato je preporučljivo da pronađete stručnjaka od poverenja, koji vam može pomoći da se oslobodite tereta prošlosti.

Kako dalje?

To što vas roditelji nisu podržavali na vašem putu, ne znači obavezno da su oni loši ljudi, koji namerno žele da unište vaše snove. Oni možda jednostavno nisu razumeli šta vi želite od života i reagovali su iz straha da ćete ponoviti neke njihove, opasne greške.

Takođe, treba da imate u vidu i činjenicu da su vaši roditelji odrasli u neko „drugo vreme“ i da su imali sasvim drugačije okolnosti, ideje i mogućnosti u odnosu na vas. Umesto da ih odbijate i večno se ljutite na njih, nađite mesta u svom srcu za oproštaj, jer bez njega nema istinske sreće. Nemojte ih razuveravati: priznajte im pravo da imaju svoje mišljenje i perspektivu, ali postavite jasnu granicu u pogledu toga koliko mogu da utiču na vas. Kad im oprostite i pronađete u sebi snagu da živite sa svojim životnim izborima, bez obzira na to šta drugi ljudi, pa makar to bili i roditelji, misle, konačno ćete dobiti krila da živite život kakav želite. Dakle…

Budite dosledni sebi i verni svojim snovima

Mnogi ljudi se neprekidno preispituju i žive u sumnji da su roditelje na neki način izdali svojim izborom. Strahuju da su možda krenuli pogrešnim putem i da bi možda živeli bogatijim, ispunjenijim i sigurnijim životom da su ih samo poslušali. Međutim, svako od nas ima samo jedan život i gorko ćete zažaliti ako ga budete živeli po tuđim merilima.
Najgore što možete da nasledite od svojih roditelja je njihov strah. Nastavite dalje svojim putem i svakodnevno proveravajte da li vas možda na vašem putu ometaju ograničavajuća uverenja koja su vam nametnuli vaši roditelji, a da toga niste svesni ni vi, ni oni. Ako budete vredno radili na svojim ciljevima i postizali uspehe, u jednom trenutku ćete shvatiti da nije važno šta misle vaši roditelji, niti bilo ko drugi, jer ćete konačno živeti život kakav želite.

Život je kratak

Možda neki ljudi, među kojima su i vaši roditelji, imaju moć da vas ponekad malo obeshrabre, ali zapamtite – život je kratak!

Da li zaista želite da provedete svoje vreme na ovom svetu osećajući se loše zbog reči drugi ljudi, iako one nemaju nikakvog smisla? Da li želite da vas na vašem putu blokiraju drugi ili da živite život u kom ćete u potpunosti ostvariti svoje potencijale?

Ako svakodnevno budete svesni da je vaše vreme na ovom svetu ograničeno, lakše ćete se držati svojih uverenja, a ne onih koje vam nameću drugi, pa makar to bili i oni koji su vam dali život.

Svakodnevno podsećajte sebe da je sve moguće

Niko ne može sa sigurnošću predvideti budućnost. Vaši roditelji možda imaju mračnu sliku apokalipse koja vam preti u slučaju da krenete putem kojim želite. Ipak, oni nisu nikakvi proroci i sve što žele je da vas zaštite od mogućih opasnosti koje, iz njihove perspektive, vrebaju na njihovo čedo na svakom koraku. Ne treba da dozvolite da njihovi strahovi postanu vaša istina i spreče vas da postignete ono što želite. Sve je moguće, ako verujete u sebe i vredno radite na tome. Ako vam je u tome potrebna podrška, naši iskusni, sertifikovani i visoko obučeni coach-evi su uvek tu za vas, a svoju sesiju možete zakazati na: [email protected] ili putem telefona: 064 6451 391.

Da je moguće uzeti život u svoje ruke bez ogorčenosti i zameranja roditeljima, najbolje se vidi iz primera Paula Koelja, koji je na tu temu u svom blogu jednom objavio:

„Kada sam objavio ‘Veronika je odlučila da umre’, knjigu koja je bila metafora mog boravka u ustanovi za mentalno obolele, novinari su me pitali da li sam oprostio svojim roditeljima. Ja nisam morao da im oprostim, jer ih nikad nisam ni krivio za ono što se desilo. Iz njihove perspektive, oni su samo želeli da me disciplinuju, kako bih živeo kao odrastao čovek i zaboravio na ‘tinejdžerske snove’. Kalil Džubran je napisao divnu pesmu o tome:

Vaša deca nisu vaša deca.
Oni su sinovi i kćeri života
koji žudi za sobom.
Oni postižu, ali ne preko vas.
I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju.

Dajte im ljubav, ali ne vaše misli,
jer oni imaju svoje vlastite.
Možete udomiti njihova tela,
ali ne i njihove duše,
jer one borave u kući sutrašnjice do
koje vi ne možete čak ni u snovima.
Možete se truditi da budete kao oni,
ali ne tražite da oni budu kao vi,
jer život ne ide unazad, niti stoji.

Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca,
kao žive strele, bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti,
i on vas savija svojom moći,
da bi njegova strela otišla daleko i brzo.
Neka vaše savijanje u strelčevoj
ruci bude radost;
jer mada on voli strelu koja leti,
On voli i luk koji je postojan.“


Prijavi se danas!