Sve što niste znali o coaching-u, a niste smeli da pitate

Sve što niste znali o coaching-u, a niste smeli da pitate

Da li ste možda nekada davno želeli da studirate psihologiju? Možda su vas prijatelji oduvek smatali pravom osobom za oslonac i savete? Možda ste uvek bili skloni tome da pomažete drugima?

A da li ste sledili svoj san i završili studije psihologije? Ako niste, nemojte prekoravati sebe. Mnogi ljudi nikada ne steknu akademsko obrazovanje iz oblasti koja ih je uvek privlačila, ali to ne znači da moraju da se odreknu svojih snova.

Pre svega, potrebno je da se zapitate zašto ste želeli da budete psiholog. Ako je odgovor u tome da pomažete ljudima i budete im podrška da srede svoje misli i organizuju svoj život po svojoj meri, onda nikada nije kasno da sledite taj poziv.

Postoji mnogo načina da steknete neophodne veštine, kako biste bili podrška drugima da žive život iz svojih snova, a jedan od njih su coaching edukacije.

Koja je razlika između psihologije i coachinga?

Coaching i psihologija se često smatraju suštim suprotnostima, ali su zapravo prilično slične. Dok se klinička psihologija bavi metodama lečenja i stanjima koja već imaju dijagnozu, coaching je široko polje pružanja podrške potpuno funkcionalnim osobama da postignu određene promene u svom ponašanju, uverenjima, ciljevima, navikama…

Poreklo coachinga i njegove grane potiče iz prirode našeg društva koja se neprestano menja. Pojedincu je izuzetno teško da pronađe čvrsto tle, da isprati sve promene, da nastavi da uči i stiče nova iskustva, ali da istovremeno u životu sačuva ono što je njemu trajno važno. Neki sami uspeju u tome, ali je velikom broju ljudi potrebna pomoć da se snađu.

Coach-evi pomažu ljudima da postave prioritete i postižu svoje lične i poslovne ciljeve, menjaju svoj odnos prema drugim ljudima, ali i prema samima sebi. Na neki način, coaching je hibrid psihoterapije i savetovanja, različitih metodologija za razvoj ličnosti kao i organizacione psihologije.

Zašto su coach-evi toliko traženi?

Današnji tempo života podrazumeva stalne i brze promene u načinu na koji funkcionišemo na ličnom i profesionalnom planu. Danas imamo više mogućnosti nego ikad pre, ali istovremeno postaje sve teže pohvatati sve konce sopstvenog života.

Upravo u tome može da im pomogne profesionalni coaching, koji je za razliku od drugih metoda pružanja pomoći ljudima da ovladaju veštinom uspešnog življenja, fokusiran na to da ih osposobi da sami otkriju odgovore na pitanja koja ih muče, maksimalno iskoriste svoje kapacitete i podrži ih da uz puno samopouzdanje, ljubav prema sebi i pozitivno stanje, postižu ono što žele, tempom koji žele.

Dakle, bez obzira na njihovu profesiju, iskustvo, bračni status, prethodne uspehe ili neuspehe, coaching pomaže ljudima da pronađu svoju strast, motivaciju da postižu ciljeve, disciplinu da istraju u novim korisnijim navikama ili promene svoje vrednosti i uverenja tako da ih podržavaju u životu kakav žele da žive.

Šta sve rade coach-evi?

Coaching je odličan način za postavljanje profesionalnih ciljeva, donošenje odluka, kreiranje i izvršavanje planova i prevazilaženje prepreka u karijeri.

Coach može pomoći ljudima da osveste svoje potencijale i idu u korak sa zahtevnim tempom tržišta rada, pronađu karijeru iz snova, uspostave kvalitetan odnos sa kolegama, saradnicima i šefovima, postižu unapređenja i napreduju.

Usluge coach-a takođe mogu biti dragocene preduzetnicima i liderima, a velike kompanije čak zapošljavaju svoje interne coach-eve koji pomažu pojedincima i timovima da postižu željene rezultate, budu efikasniji i produktivniji.

Uz podršku coach-a moguće je rešiti konflikte i netrpeljivosti među zaposlenima, olakšati njihovu tranziciju na više ili niže pozicije, ali im i pomoći da budu generalno zadovoljniji životom.

Ukoliko uz sve to, osećate posledice stresa zbog kojih ne možete u potpunosti da uživate u životu, niste sami. Stres je jedan od najčešćih uzročnika fizičkih tegoba, za koje ne postoji vidljiv somatski uzrok. Coaching je zato sve traženiji, jer pomaže kod svih velikih izazivača i posledica stresa: narušenih partnerskih i porodičnih odnosa, razvoda, promene posla ili mesta boravka, odnosa sa kolegama i nadređenima, finansijskih gubitaka, anksioznosti…

Kroz coaching je moguće otkriti lične faktore koji doprinose hroničnom ili akutnom stresu i osmisliti sistemsku strategiju za relaksaciju i oslobađanje od stresa.

Kako coaching može da pomogne u pronalasku životne svrhe?

Pošto ljudi danas igraju mnogo društvenih uloga, teško je razaznati šta je ono što sami, u dubini duše žele, a šta je ono što su im roditlji, partneri, deca, društvo, tradicija… nametnuli i što su možda i nesvesno usvojili u svom životu. Pre ili kasnije, čovek ipak poželi da pronađe svoju ličnu svrhu i oseti se ispunjeno i u tome coaching može biti od neprocenjivog značaja.

Kako postati coach?

Coaching je multidisciplinarna profesija koja podrazumeva da profesionalac u toj oblasti vlada ne samo izuzetnim komunikacionim veštinama, nego i sposobnošću pozitivnog uticaja na druge, brojnim tehnikama iz različitih grana psihologije i neuro-lingvističkog programiranja. Imajući sve to u vidu, jasno je da coach ne može da bude svako.

Pored vladanja pomenutim veštinama, podjednako je važno i da coach bude fleksibilna osoba, spremna da se prilagodi i razume najrazličitije klijente.

Ali iznad svega, coach treba da bude neko ko voli ljude, ko istinski želi da im pomogne i ko prepoznaje ličnu satisfakciju u pružanju pomoći drugima.

„Veze i povezanost su sve što imamo. Sve u univerzumu postoji samo zato što je u vezi sa svim ostalim. Ništa ne može da postoji u izolaciji. Moramo da prestanemo da se pretvaramo da smo nezavisne individue koje mogu same. Verujem da možemo da promenimo svet ukoliko počnemo ponovo da slušamo jedni druge. Jednostavan, iskren, ljudski razgovor gde će svako od nas imati šansu da govori, gde će se svako od nas osećati saslušano i gde će svako od nas slušati pažljivo“,
Margaret J. Wheatley

Ako ste se prepoznali u tome, ko zna: možda je coaching profesija za vas. Preuzmite potpuno besplatno brošuru “Kako postati Life Coach?” i dodatno se informišite.

Već celu deceniju Coaching Akademija Slavice Squire je mesto za ostvarenje snova svih onih koji žele da postanu profesionalni coach-evi. To je i prvo mesto na ovim prostorima na kom možete dobiti međunarodno priznat coaching sertifikat. Više o tome kako možete ostvariti svoje snove i postati profesionalni coach, pročitajte OVDE.

5 sigurnih načina da upropastite sopstveno dete

5 sigurnih načina da upropastite sopstveno dete

Verovatno ste se ponekad zapitali zašto su ljudi tako neljubazni jedni prema drugima. U gradskom prevozu, na šalteru banke, u redu ispred kase u supermarketu… gotovo svakodnevno možete biti svedoci neke neprijatnosti. Kada s nekim poželite da prokomentarišete tu pojavu, uglavnom ćete naići na istomišljenike koji se i sami čude gde su nestali lepo vaspitanje, ljubaznost i učtivost.

Ono što tada zaboravljamo je da su ti ljudi od malih nogu navikli da se ponašaju na takav način. Roditelji, koji i sami mogu biti vrlo osetljivi na nečije nepristojno ponašanje, često gledaju kroz prste sopstvenoj deci koja pokazuju znake neljubaznosti, pa čak i besa. Ne kaže se uzalud da je roditeljska ljubav slepa… Toliko volimo svoju decu, da zaboravljamo da oni „mrgudi“ nisu sami od sebe odlučili da će se ponašati sebično, neljubazno, pa i bezobrazno. I oni su nekada bili nečija deca koja nisu na vreme dobila uputstvo za srećan život od svojih roditelja. Da li ste ga vi dali svojoj deci?

Roditelji donose na hiljade manjih ili većih odluka svakog dana od kojih svaka može umanjiti ili povećati osećaj lične vrednosti, empatiju, opuštenost i zadovoljstvo kod deteta. Nažalost, na prvi pogled, te odluke roditeljima ne izgledaju kao lekcije koje daju svojim potomcima, ali to svakako jesu. Ako se dete valja po podu supermarketa rešeno da dobije još jednu čokoladicu, a vi odlučite da udovoljite njegovoj želji, to ne liči na trenutak u kom ispred zelene table kredom ispisujete reči: „Ako želiš nešto da dobiješ, potrebno je samo da to što glasnije zahtevaš“, ali je to upravo ona lekcija koju ste detetu dali. Za nekih dvadesetak godina, kada vaše dete više ne bude dete, ta lekcija biće nešto što će mu svakodnevno zagorčavati život. Jer, više neće biti društveno prihvatljivo da se na viku i buku zahteva nešto bez ikakvih zasluga, a drugi alat za postizanje ciljeva neće imati.

Ovo su najčešće greške koje roditelji prave, a zbog kojih deca ne uspevaju da izađu na kraj sa izazovima odraslog doba:

Nagrađujete loše ponašanje

Ljudi uče jako brzo koje ponašanje dovodi do rezultata koje želimo. Kad dete uvidi da izlivi besa, vika i plač mogu da ih dovedu do primamljivih nagrada, oni će to nastaviti da rade, sve do trenutka kada dođu do granice vašeg strpljenja i nauče šta znači: „Ne“.

Naučiti kako smireno, ali jasno poručiti detetu dokle može da ide sa svojim ponašanjem deluje kao nemoguća misija, ali uz prave veštine je i te kako izvodljivo.

Dajete mu loš primer

Deca najbolje uče tako što oponašaju druge. Ako ste neko ko je često namrgođen, ko ima običaj da podvikne, ako ne govorite: „Dobar dan“, „Hvala“, „Molim“… to su stvari koje će deca modelovati od vas.

Modelovanje nije nešto što se dešava preko noći – to je dugotrajan proces preuzimanja nečijih navika, postupaka, reakcija i zato je potrebno da uvek znate da vas dete pomno posmatra i upija vaše korake.

Budite dosledni i uporni u tome da im pružate pozitivan primer, da vi sami budete najbolja verzija sebe i tome ćete naučiti i vaše dete.

Ne ostavljate mu mogućnost izbora

Deca vrlo rano počinju da razumevaju uzročno-posledične odnose. Znaju da neka odluka koju donesu, neki postupak koji naprave, dovodi do tačno određenog ishoda. To istovremeno znači da deca mogu polako da preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke. Tako će znati da ako odaberu da ne sklone igračke za sobom, možda neće imati priliku da se njima igraju sve do sutra, a ako ih pospreme, da će moći da se igraju i posle ručka. Naučiće da njihovi izbori dovode do rezultata na koje sami mogu da utiču, ali i još jednu važnu lekciju: da njihove odluke i postupci nisu u nekakvom vakuumu, nego da utiču i na druge ljude oko njih.

Ne učite ga saosećajnosti

Empatija je izuzetno važna, ne samo kako dete ne bi nehotice povređivalo druge oko sebe, nego i zbog toga što im pomaže da prepoznaju svoja sopstvena osećanja. Pomozite detetu da imenuje ono što oseća i prepozna ta ista osećanja kod drugih.

Rešavate sve njegove probleme

Dva najvrednija poklona koja detetu možete dati su:

Da ih naučite kako da rešavaju probleme
Da ih uključite u obavljanje porodičnih obaveza

Ponekad ljudi nemaju strpljenja da posmatraju kako dete koje još nema finu motoriku drži krpu u ruci i briše prašinu sa njemu dostupnih površina. Međutim, važno je da dete od malih nogu bude svesno da je njegov doprinos važan i da može samo da se pobrine za neke stvari. U suprotnom, ako se oseća bespomoćno i zavisno od svojih roditelja, a pritom veruje da uvek postoji neko ko će obavljati sve obaveze umesto njih, to može da se razvije u duboko uverenje da nije sposobno za samostalan život.

Nije poenta u tome da budete nepogrešiv roditelj, koji će se stresirati oko svake reči koju uputi svom detetu. Poenta je u tome da ovladate veštinama pozitivnog uticaja na druge, postavljanja pravih pitanja i pružanja podrške, koje su od neprocenjivog značaja, ne samo u odnosu sa decom, nego i sa svim drugim ljudima.

Te veštine se duže od jedne decenije izučavaju na Coaching Akademiji Slavice Squire, koja je prvenstveno namenjena onima koji žele profesionalno da se bave jednom od najplemenitijih profesija današnjice, ali koja može biti od neprocenjivog značaja za roditelje dece svih uzrasta.
Profesionalni coachevi pomažu svojim klijentima da sami dođu do odgovora koji su im potrebni kako bi maksimalno koristili svoje potencijale, a to je upravo podrška kakva je potrebna i svakom detetu na ovom svetu. Zato mnogi polaznici Coaching Professional dolaze na Coaching Akademiju sa ciljem da unaprede svoje menadžerske sposobnosti ili postanu profesionalni coach, ali po završetku edukacije navode bolju komunikaciju sa svojim partnerima, decom, roditeljima, prijateljima… kao najvažniji benefit koji su dobili. Rezervišite odmah svoje mesto u sledećem upisnom roku za Coaching Professional edukaciju i ovladajte veštinama dragocenim za svakog roditelja!

Kako da znate da li je coaching profesija za vas?

Kako da znate da li je coaching profesija za vas?

Profesionalni coaching je zanimanje o kom se mnogo govori, a malo zna. To je poziv koji nije za svakog, jer podrazumeva specifičnu vrstu odgovornosti, čovekoljublja i predanosti. Ipak, coaching veštine su nešto što bi moglo biti korisno doslovno svima, a naročito onima koji su često u kontaktu s ljudima – menadžerima, prodavcima, nastavnicima, lekarima… ali i roditeljima.

Već celu deceniju u Srbiji postoji Coaching Akademija Slavice Squire – mesto u kom se o obrazuju budući profesionalni coach-evi, ali i svi oni koji žele da ovladaju coaching veštinama. Ali pre nego što se otisnu na svoje putovanje u okviru Coaching Professional edukacije, imaju priliku da „isprobaju“ kako ona funkcioniše i dobiju uvid u sve ono što se na njoj nudi.

Ta „test-vožnja“ traje dva dana i zove se Coaching Starter.

Tokom proteklog vikenda 55 izuzetnih ljudi, rešenih da unaprede svoje veštine komunikacije, spremnih da budu bolji roditelji, saradnici, partneri, menadžeri, ljudi… izučavali su osnove coaching-a.

Slavica Squire, osnivač Coaching Akademije i potpredsednica Evropske coaching asocijacije, bila je njihov vodič na tom putu.

Tokom prvog dana edukacije učili su šta je to coaching i čemu služi, da prepoznaju razliku između coaching-a i drugih srodnih disciplina, poput mentoringa, psihoterapije i konsaltinga, koje kriterijume treba da zadovolje, kako bi sebe mogli da nazovu coach-em, kao i osnovne elemente coaching procesa.

Drugog dana edukacije, imali su priliku da se upoznaju sa osnovnim veštinama coachinga, otkriju kako drugima mogu da pokažu brigu i podršku, kako se pažljivo sluša, kako se pruža kvalitetan feedback, ali i da sami prođu kroz jedan coaching proces – i kao coach i kao klijent.

Najodvažniji među njima, svoje putovanje nastaviće u okviru Coaching Professional edukacije, za koju uvek vlada veliko interesovanje. Ako biste i vi želeli da ovladate coaching veštinama, rezervišite svoje mesto na njoj ODMAH!

Zašto se osećate tako usamljeno?

Zašto se osećate tako usamljeno?

Koliko ste puta ušli u neki restoran i primetili da baš svi gosti drže telefone u rukama? Da li ste primetili da vam teže ide razgovor uživo, pa čak i telefonski razgovor i da sve češće pribegavate slanju poruka? Ako je vaš odgovor potvrdan, niste jedini.

U poslednjih nekoliko decenija, svet je postao selo. Svakom čoveku, pa čak i onom koji se nalazi na potpuno drugom kraju planete možete zaviriti preko plota i u tanjir, možete prebrojati njegove kućne ljubimce, otkriti čime voli da se bavi i s kim se druži, čak i da ga direktno ne pitate.

Mnogo je pozitivnih strana tog globalnog umrežavanja: možete da stupite u kontakt čak i sa nekadašnjim drugarima iz škole, pronaći klijente za posao kojim se bavite na drugom kontinentu, pa čak i upoznati srodnu dušu, koju fizički možda nikada ne bismo sreli u eri pre interneta. Međutim, na snazi je paradoks – ljudi su zapravo usamljeniji nego ikad.

Studije to potvrđuju – sve više ljudi se oseća izolovano od ostatka sveta. Ali zašto se to dešava? Zašto nam je tako teško da se zbližimo, kada smo međusobno udaljeni samo jednim klikom?

Ovo su neki od razloga:

1. Odnosi u koje ulazimo s drugim ljudima su sve površniji

Da bismo nekoga zaista doživeli blisko, nije dovoljno da ga vidimo samo na slici. Potrebno je da govorimo o stvarnim problemima, da nekoga zagrlimo, da pored nekoga ćutimo… Da budemo podrška, kada je nekome teško i radujemo se s njim kada je srećan. Ali to se ne dešava na društvenim mrežama. Pritisak da nečiji život deluje bolje nego što zapravo jeste, tera ljude da zadržavaju privid savršenstva i obeshrabruje ih da s drugima podele svoje probleme.

Istovremeno, zbog sve manjeg kontakta licem u lice, postajemo manje osetljivi na fine promene u facijalnoj ekspresiji ljudi, koje ponekad više nego reči otkrivaju mnogo više o onome šta neka osoba misli. Budući da samo sedam odsto komunikacije čini sadržaj, odnosno reči, a da se sve ostalo pripisuje govoru tela i samoj strukturi govora, drugi ljudi su nam sve češće prave enigme, koje zbog naviknutosti na bezličnu komunikaciju putem društvenih mreža, sve slabije razumemo.

2. Naglasak na kvantitetu, umesto na kvalitetu prijateljstava

Da li ste znali da prosečan korisnik Facebook-a ima 338 prijatelja? Ali to ne znači da ih je sve barem jednom sreo u životu.

Štaviše, istraživanja pokazuju da ljudi sa većim brojem kontakata na društvenim mrežama, zapravo trpe mnogo veći stres. Delom je to zbog činjenice da među „prijateljima“ na internetu često imamo i baku, ali i nekadašnje drugare iz srednje škole, s kojima svakako ne možemo komunicirati na isti način. Za mentalno zdravlje bolje je imati 5 pravih prijatelja, nego 500 virtuelnih.

3. Telefoni se „mešaju u sve“

Koliko ste puta bili s prijateljima na večeri i primetili da u jednom trenutku svaki od njih gleda u svoj telefon? Prema nekim procenama, ljudi pogledaju u svoj telefon između 35 i 74 puta dnevno, a tome su skloni naročito mlađi ljudi.

Umesto da uživaju sa svojim prijateljima, oni gledaju šta drugi ljudi rade sa svojim društvom, a ni jedni ni drugi se zapravo ne druže.

4. Ljudi sve češće rade od kuće

Internet nam je omogućio mnoštvo poslova za koje prisustvo radnika uopšte nije potrebno. Jednim delom, to ljudima koji rade od kuće, štedi vreme koje bi, inače, proveli u prevozu. Ali za čoveka je izuzetno važno da bude okružen drugim ljudima, da s njima komunicira, timski rešava probleme, pronalazi razonodu…

Nije rešenje u tome da prestanemo da koristimo moderne tehnologije: rešenje je u tome da naučimo da komuniciramo bolje, sadržajnije i kvalitetnije. Da „čitamo“ skrivene poruke u čovekovom ponašanju, govoru, izrazu… Da naučimo da razumemo naše najbliže i prevaziđemo sve konflikte s ljudima do kojih nam je stalo. Da naučimo da razumemo sebe, preispitamo svoj set vrednosti koje nas vode kroz život, kako bismo zaista mogli da živimo punim plućima.

Sve to sadržano je u veštinama coaching-a, pa zato i ne čudi što se iz godine u godinu povećava broj naših polaznika Coaching Professional edukacije. Iako je prvenstveno namenjena onima koji žele da postanu profesionalni coach-evi, ona je dragocena svima koji žele da unaprede svoje veštine komunikacije i postanu bolji partneri, roditelji, prijatelji… Ukratko, bolji ljudi.

Zato, ako želite da ovladate veštinama najuspešnijih ljudi današnjice, pronađete balans u različitim sferama svog života i kroz 21. vek idete kao pobednik, rezervišite svoje mesto na Coaching Professional odmah!

Šta to nedostaje vašoj firmi?

Šta to nedostaje vašoj firmi?

Poslednjih godina vodeće svetske kompanije počele su da odstupaju od tradicionalnih modela upravljanja koji se zasnivaju na komandovanju “odozgo-nadole” i sve više se oslanjaju na suptilniji pristup u kom menadžeri više nisu samo nadređeni svojim zaposlenima, nego su i njihovi coach-evi, podrška, motivatori…

Istraživanja pokazuju da su one firme koje su već primenile coaching veštine u upravljanju imaju zaposlene koji su zadovoljniji svojim poslom i spremniji da pruže sve od sebe, kako bi mu doprineli. Takođe, deluju kao privlačniji poslodavci na tržištu rada. Zahvaljujući dvosmernoj komunikaciji koja se neguje u takvim firmama, timovi su spremniji na promene i inovacije i bolje reaguju na preraspodele zaduženja, koje su u dinamičnom poslovnom svetu neminovne.

Uz sve to, sam proces upravljanja je mnogo prijatniji i humaniji čak i po samog menadžera. Dobar menadžer/coach ima bolji uvid u to šta se dešava unutar njegovog tima, jer gradi pozitivne i duboke veze sa svojim saradnicima, koji se ne plaše da mu direktno kažu kada se neki problem pojavi i zajedno rade na njegovom rešenju.

U tom slučaju, menadžer je i neko ko inspiriše svoj tim da traga za boljim rešenjima i inovacijama, a to može da doprinese celokupnoj firmi.

Kompanija Google, koja je redovno na listi najboljih poslodavaca na svetu i koja redovno unosi inovacije u svoj način upravljanja, proglasila je coaching veštine kao prve na listi potrebnih kompetenci budućih menadžera.

Ali kako podstaći menadžere da zauzmu poziciju coach-a svojim saradnicima i da postanu neko ko podržava tim i daje mu krila da se razvija i raste?

Negovanje coaching kulture

Retko koji menadžer ima višak vremena. Većina je okupirana nizom najrazličitijih zadataka i zbog preopterećenosti često previđaju značaj primene coaching veština kao efikasnog alata za komunikaciju sa saradnicima.

Zato je važno da se i u samom vrhu kompanije napravi mesta za negovanje coaching kulture i menadžeri upute da redovno održavaju bliske odnose sa saradnicima, pružaju i traže adekvatan feedback.

Obuke menadžera

Nije dovoljno doneti samo negovati coaching kulturu – potrebno je podučiti menadžere adekvatnim veštinama.

Nedavna studija koju je sprovelo Udruženje za menadžment ljudskih resursa u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazala je da 93 odsto menadžera oseća posledice nedostatka adekvatnih veština koje su im potrebne za coaching njihovih direktnih saradnika. Iz toga se može pretpostaviti da situacija nije mnogo bolja ni u Evropi, pa ni na našim prostorima.

Ako imamo u vidu da je nečije zadovoljstvo poslom i radnim mestom u direktnoj vezi sa tim kakve odnose ima sa svojim menadžerom, izuzetno je važno da oni vladaju adekvatnim coaching alatima.

Da bi se to postiglo, potrebno je da imaju mogućnost usavršavanja u renomiranim institucijama za podučavanje coaching veština, priliku da sa iskusnim stručnjacima uvežbavaju naučeno i dobiju konkretna uputstva da sve to primene u praksi.

Oni treba da znaju i kako se gradi rapport, kako se pruža konstruktivna analiza i pruža feedback, a kako raspoređuju zaduženja među saradnicima i rešavaju pritužbe.

Poželjno je i da menadžer ima svog sopstvenog coach-a sa kojim može da iz prve ruke iskusi benefite pravog coachinga i dobije bolji uvid kako može da bude coach drugima.

Vežba, vežba vežba

Coaching proces je neka vrsta neprekidnog kruga u kom coach-evi procenjuju, intervenišu i pružaju feedback svojim klijentima – u ovom slučaju saradnicima – s ciljem napretka, kako pojedinaca, tako i kompanije u celini. Profesionalni sportski treneri znaju koliko je feedback važan za takav proces, a to važi i za poslovno okruženje.

Menadžer koji dobro vlada coaching veštinama, može da mnogo efikasnije koristi podatke o učinku zaposlenih i smanji rizik od spekulacija i pristrasnosti, gradeći tako odnos pun poverenja sa svojim saradnicima.

Postepene promene

Coaching kultura nije nešto što se može nametnuti u nekom radnom okruženju. Potrebno je mnogo prilagođavanja, strpljivosti, postepenog uvođenja promena… Pa čak ni tad neće svi menadžeri biti spremni da prihvate odgovornost toga da svojim saradnicima postanu i coach-evi.

Zato je važno da im se objasni šta je ono što oni dobijaju time što će se prihvatiti te dužnosti i naglasak staviti na to koliko će njihov posao biti olakšan ukoliko budu suptilnim coaching veštinama doprinosili uspehu svakog zaposlenog.

Umesto da nameću rešenja, ovi coach-menadžeri će imati jake timove u kojima će se negovati kontinuirano učenje, prijateljska komunikacija i pružanje feedback-a, zahvaljujući čemu će kompletno radno okruženje doslovno procvetati.

Ako ste lider nekog biznisa i želite da idete u korak sa svetskim kompanijama, povećate efikasnost svojih zaposlenih, osnažite timove i podstaknete ljude da rade na vašem zajedničkom cilju, najbolja odluka koju možete doneti je da menadžere iz svoje firme upišete na Coaching Akademiju – prvu međunarodno priznatu edukaciju na ovim prostorima za obuku budućih coach-eva. Ako ste, pak, vi menadžer, pošaljite ovaj tekst svojim nadređenima i objasnite im zašto je važno da ovladate coaching veštinama. Naša vrata su vam uvek otvorena!

Da li možemo da razvijemo “treće uvo”?

Da li možemo da razvijemo “treće uvo”?

U današnje vreme od čoveka se očekuje mnogo toga. Ako je menadžer, očekuje se da razume svoje zaposlene, da ume da rasporedi zaduženja, reši konflikte, osluškuje potrebe. Ako je roditelj, očekuje se da ima razumevanja za osetljivo dečje doba, da ceni ličnost svog deteta i pronađe način da ga motiviše sa što manje kažnjavanja. Ako je prijatelj, očekuje se da ne nameće svoje mišljenje, da gaji empatiju i da što manje demonstrira samoljublje.

Kako odgovoriti na sve ove zahteve? Tako što ćemo kod sebe razvijati veštine, koje se zbirno nazivaju “trećim uvom”.

Treće uvo je sposobnost da se s vremena na vreme izmaknemo iz sadržaja – same priče i činjenica – i ispitamo strukturu, okruženje, celokupan kontekst. Ponekad je važno registrovati atmosferu u nekoj prostoriji, prepoznati koja emocija preovlađuje u nekom društvu, šta je zajedničko za većinu ljudi koji se nalaze u nekom prostoru i detektovati uptilne znake nezadovoljstva, ali i sreće. Ponekad, pak, treba da proniknemo dublje u razgovor sa jednom osobom.

Treće uvo može biti korisan set veština za sve ljude, ali je naročito koristan za ljude koji rade na rukovodećim pozicijama, za menadžere i lidere, ali i sve one koji su svakodnevno upućeni na druge ljude, za roditelje i učitelje, kao i one koji se bave coachingom, jer zahvaljujući njemu možemo saznati o nekom čoveku ili većem broju ljudi mnogo više nego što su spremni da priznaju.

Ovaj koncept svetu je predstavio psihoanalitičar Theodor Reik i on uključuje praksu slušanja dubljih slojeva značenja, umesto “površinske” detekcije sadržaja komunikacije. Treće uvo podrazumeva da prepoznajete emocije u nečijem glasu, da čitate između redova, da otkrivate skrivene motive i da zahvaljujući svemu tome, imate mnogo više materijala da svom sagovorniku pomognete, nego što biste imali kada biste samo tumačili direktno izgovorene reči.

Ali mnogim ljudima su ponekad i dva uva previše, a kamoli treće. Jednostavno, slušanje je veština koju nije tako jednostavno razviti, ali je ipak moguće. Ovo su neki od načina:

Učite od psihologa

Psiholozi kažu da ljudi imaju tri najčešća načina da sakriju problem:
Reći će vam neku ključnu informaciju neposredno pre nego što će napustiti prostoriju;
Reći će vam samo delove priče, koji ne odaju prisustvo problema;
Indirektno će vam reći da postoji problem.

Kada koristite treće uvo, služite se instinktom koji vas navodi na pomisao da se nešto dešava. Ako ga osetite, produžite na neko vreme sastanak sa osobom za koju imate osećaj da nešto krije i pažljivo je slušajte. Postavite joj prava pitanja, kako biste konkretizovali ono što ostavlja neizrečenim i oko čega „okoliša“. Pomozite joj da se izrazi, jer se ne osećaju svi dovoljno komotno da kažu šta misle, naročito ako ste na poziciji autoriteta. Vodite računa da pritom održite sopstveno dobro stanje, ali i da ne zastrašite svog sagovornika, posebno ako je reč o detetu. Vaš cilj treba da bude da dođete do istinskog značenja reči, ali ne po cenu da izgubite nečije poverenje.

Suzdržite se od deljenja saveta

Ako vam niko nije tražio savet, nemojte ga sami nuditi. Ljudi jako teško prihvataju tuđe ideje iz prostog razloga što su im sopstvene daleko bliže. Ako tokom razgovora smišljate šta biste mogli reći svom sagovorniku, umesto da ga pažljivo slušate, propustićete da čujete ono što vam on zaista poručuje. Ako nekom želite da pomognete, saslušajte ga, a onda ga pitanjima navedite da sam dođe do rešenja koje mu je potrebno. Da biste to mogli da uradite, potrebno je da budete zaista strpljivi i da ne žurite kako biste tišinu ispunili sopstvenim rečima.

Odredite šta vam je cilj

Da bismo zaista razvili svoje treće uvo, nije dovoljno da u proces uključimo postojeća dva; potrebno je da uključimo i svoje srce. Potrebno je da se zaista povežemo s drugim bićem, da izgradimo stvarnu vezu. Tek tada će se izgraditi osećaj poverenja i odanosti zahvaljujući kom nećete imati sumnju da li je ono što vaš sagovornik govori istina ili nije. U tome vam može pomoći postavljanje cilja za svaki od razgovora. Na primer, ako treba da održite sastanak sa jednim od članova vašeg tima, neka vam cilj bude da osnažite njegovo samopouzdanje, kako biste mu prepustili više odgovornosti. Kada slušate trećim uvom, imate priliku da otkrijete nečiju nesigurnost, osnažite tu osobu i zaista joj omogućite da napreduje u karijeri.

Širom otvorite vrata

Ako ste na rukovodećoj poziciji, važno je da vaši saradnici znaju da su vaša vrata za njih uvek otvorena. Da li vi u svom kolektivu zaista negujete otvorenu komunikaciju? Da li ste direktno rekli vašim saradnicima da zaista mogu da vam se obrate kad god je potrebno? Ako tu poruku niste poslali dovoljno jasno, velike su šanse da ljudi koji rade za vas, neće imati hrabrosti da vam se, kao nekome ko je u hijerarhiji firme na višoj poziciji, direktno obrate. Srušite barijere u komunikaciji. Učinite sebe zaista spremnim da saslušate svakoga u vašem kolektivu.

Ovo je važno i za roditelje, koje njihova deca doživljavaju kao autoritet. Odnos ispunjen poverenjem i međusobnim poštovanjem možete izgraditi samo ako vaše dete zna da su vaša vrata, odnosno vaše srce, za njega uvek otvoreni.

Prepoznajte sopstvene slabosti

Možda ste nestrpljivi. Možda ste skloni tome da požurujete sagovornika i završavate njegove rečenice. Možda namećete sopstveno mišljenje. Možda mislite da ste vi uvek u pravu. Možda ste skloni tome da odlutate usred razgovora, ali da se pritom pravite da slušate. Izuzetno je važno da prepoznate svoje nedostatke, jer samo tako možete raditi na njima.

Čuvajte se pretpostavki

Svi ljudi izvlače zaključke dok slušaju, ali to može praktično uništiti našu sposobnost da zaista razumemo sagovornika. Trenirajte sebe da isključujete sopstveni unutrašnji glas i ne žurite da interpretirate sagovornikove reči. Pre nego što izvučete neki zaključak, zapitajte se da li je to zasnovano na priči vašeg sagovornika ili na vašoj verziji iste.

Budite skromni

Biti skroman znači priznati sebi i drugima da nemamo uvek sve odgovore, da ne znamo baš sve o svetu oko nas i da drugi ljudi takođe imaju pravo da budu u pravu. Biti skroman, znači ulaziti u razgovor otvorenog uma, sa spremnošču da se barem privremeno isključi ego i da šansa onome što treba da čujemo. Tek tada je naš um zaista potpuno prisutan.

Ako biste želeli da navežbate svoje “treće uvo” i ovladate veštinama vrhunskih lidera, psihologa i stručnjaka za komunikaciju, Coaching Akademija je prava edukacija za vas! Sa njom se možete upoznati u okviru Coaching Startera, dvodnevne edukacije koja je mnogima pomogla da krenu putem velikih majstora komunikacije. Više o njoj, pročitajte OVDE.

Kako motivisati dete da donosi dobre odluke?

Kako motivisati dete da donosi dobre odluke?

Da li se sećate kako je izgledao vaš prelazak u više razrede osnovne škole? Kako ste doživljavali sebe, svoje drugare, roditelje, završetak druženja sa učiteljicom i sasvim novi nivo obaveza i odgovornosti? Jeste li tada bili buntovni ili poslušni? Da li ste se trudili da proširujete svoju slobodu i budete nezavisni od roditelja, da se uklopite u vršnjačko društvo i budete prihvaćeni od svojih drugara? Da li biste danas mogli da kažete da ste tada „pravili gluposti“ i donosili potpuno iracionalne odluke, koje su vam se obijale o glavu?

Taj osetljivi period života vreme je kada roditelji i nastavnici imaju pune ruke posla oko dece, koja su dovoljno zrela da samostalno odlaze u školu, uče ozbiljno gradivo, grade dublje odnose sa vršnjacima, ali nemaju veštine potrebne za donošenje dobrih odluka. Na odraslima je da kod njih razviju te veštine, ali njihova nastojanja često ne urode plodom, ako ne uviđaju specifičnosti tog perioda života.

Prema istraživanjima psihologa Edwarda Decija i Richarda Ryana o tome šta motiviše ljude da donose odluke, ljudi prirodno teže tome da uče i razvijaju svoja znanja, a autonomija (osećaj kontrole nad učenjem), kompetencija (sposobnost izvršavanja teških zadataka) i povezanost (osećaj pripadanja), čine ključne komponente motivacije da neko tog uzrasta posluša starije i učini „pravu stvar“.

Dakle, kod dece je potrebno razvijati samostalnost, samopouzdanje i osećaj povezanosti s društvom, kako bi bili motivisani da uče i stiču nova znanja.

Bilo da ste roditelj deteta tog uzrasta ili nastavnik, pre nego što odmahnete rukom i kažete da su „nove generacije nemoguće“, pokušajte da primenite ove strategije kako biste unapredili svoju komunikaciju i pomogli detetu da izvuče maksimum iz ovog dragocenog doba.

Dajte detetu mogućnost izbora

Nekada je detetu dovoljno dati samo malo više fleksibilnosti u odlučivanju kako će provesti svoje vreme, pa da u njemu probudite motivaciju da uči, učestvuje u vannastavnim aktivnostima i obavlja svoja kućna zaduženja. Čak i davanje ograničenog broja mogućnosti može da probudi osećaj samostalnosti u donošenju odluka i kontrole nad sopstvenim životom, što je izuzetno važno deci pubertetskog i predpubertetskog uzrasta.

Roditelji i nastavnici, međutim, pribegavaju zastrašivanju dece kako bi ih naveli da donose bolje odluke, ali je zapravo mnogo korisnije pružiti im mogućnost da sami odaberu svoj put, naravno, u zadatim okvirima. To će im kasnije omogućiti da i samostalno donose dobre odluke.

Fokusirajte se na navike

Svi ljudi, pa i mališani, zavise od svojih svakodnevnih navika. Od njih zavisi naš uspeh u rešavanju svakodnevnih zadataka, uklanjanju prepreka i proaktivnom angažmanu u školi i kod kuće. Sticanje dobrih navika počinje još od malih nogu, ali je potrebno prilagođavati ih sve većim obavezama s kojima se deca suočavaju i velikim pritiscima za školarce u pogledu postizanja uspeha u različitim predmetima. Nekada je obaveza jednostavno previše, naročito za decu onog uzrasta kada je njihovo glavno sredstvo izražavanja i istraživanja sopstvene ličnosti – igra. Ocene i mišljenje nastavnika postaju glavni pokazatelji uspeha i imaju neuporedivo veći uticaj na osećanje kompetentnosti kod đaka, od bilo kojih drugih faktora. Što je opterećenje veće, to će on imati manji osećaj slobode u odlučivanju. Ali razvijanjem kvalitetnih svakodnevnih navika, imaće osećaj kontrole nad svojim vremenom i uspehom, a time i kompetentnosti za izvršavanje zadataka koji su pred njim.

Dozvolite detetu da radi ono što voli

Veliki broj ljudi još u ranim razredima osnovne škole otkrije svoje afinitete i počinje da sanja o svom budućem zanimanju. Ne istraju svi u realizaciji svojih snova, ali oni koji skrenu s tog puta čak i u poznim godinama života kaju se što nisu poslušali svoje detinje želje. Često su za to krivi upravo roditelji, koji deci nameću svoju predstavu uspešnih i neuspešnih zanimanja ili jednostavno ne ohrabruju dete dovoljno u tome da ostvaruje svoje ciljeve.

Međutim, ako im pružite podršku i omogućite im da razvijaju svoja interesovanja, produbljuju svoje afinitete, omogućićete im da shvate zašto je škola važna za njih i da pomire svoje lične i akademske sklonosti. Možda će neke časove zapostaviti u korist drugih, ali će zato imati osećaj svrsishodnosti i kretanja ka višem cilju, a to je uvek dobra stvar.

Podstičite druženja

Studija objavljena 2014. u naučnom časopisu School Psychology Quaterly ispitala je više od 1.000 đaka iz 50 američkih osnovnih škola i pokazala da deca koja su se susrela s nekim oblikom vršnjačkog nasilja i negativnih odnosa sa drugom decom iz škole, imaju slabiji uspeh u nastavnim aktivnostima. Rešenje za ovaj problem je kreiranje osećaja povezanosti među đacima iz istog odeljenja, ali i među različitim odeljenjima i razredima. To se najlakše postiže kroz vannastavne aktivnosti poput sporta, muzičkih i dramskih sekcija u kojima deca rade na zajedničkim ciljevima.

Iako te aktivnosti zahtevaju izdvajanje mnogo vremena, dugoročno daju dobre rezultate jer omogućavaju deci da se povežu na višem nivou.

Pokažite im kako da postave ciljeve

Đaci koji umeju da postave ciljeve u učenju, postižu bolje rezultate, a to je pokazalo i istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Teksasu. Ako umeju da zamisle jasan, živopisan i jednostavan cilj, razlože ga na manje komponente i svakodnevno rade na tome da mu se približe, njihov uspeh postaje zagarantovan. Pritom treba imati u vidu da motivacija za cilj ne treba da bude kratkoročna, kao što je petica u dnevniku, nego nešto što je povezano sa nekim ličnim težnjama, a naročito višim dobrom.

Kakva god da je vaša strategija u motivisanju deteta, neka vam njegovo dobro bude primarni cilj. Roditelji i nastavnici prečesto upadaju u zamku preslikavanja sopstvenih težnji na decu, oglušujući se o njihove želje i mogućnost izbora. Zato je potrebno da neprestano proširujete svoje i vidike mališana, jer samo u okruženju koje neguje njihovu slobodu i individualnost mogu da odrastu u stabilne i samostalne odrasle ljude.

Ako vam je u tome potrebna pomoć, Coaching Akademija je pravo mesto za vas. Ova edukacija namenjena je onima koji žele da postanu profesionalni coach-evi, ali i svim onima koji žele da postanu bolji roditelji, saradnici, kolege, supružnici… ukratko, bolji ljudi. Više o njoj možete pročitati OVDE.

Sigurni znaci da patite od perfekcionizma

Sigurni znaci da patite od perfekcionizma

Da li vam se nekada desilo da odustanete od svog cilja posle prve prepreke na koju naiđete? Da li drugima teško prepuštate odgovornost, čak i za sitnice? Da li često krivite sebe za svaki neuspeh?

Ako je tako niste usamljeni. Od perfekcionizma boluju mnogi ljudi – prema nekim istraživanjima, svaki treći čovek.

Dok je težnja ka kontinuiranom usavršavanju nešto pozitivno i korisno za vas i vaš život, perfekcionizam predstavlja tendenciju postavljanja previsokih standarda – toliko visokih, da ih je nemoguće dostići. Međutim, umesto da nauče iz neuspeha i postave razumnije kriterijume, perfekcionisti će ih doživeti kao katastrofu.

Perfekcionizam nastaje jako rano. Deca, koja još nisu spremna da izvuku validne zaključke iz nekih životnih lekcija, ipak shvate kako neke stvari funkcionišu. I pre nego što progovore, znaće da će, ako negde odlutaju, uznemiriti majku, da li ih neko zbog nečega grdi ili pohvaljuje i da li je neko u njihovoj blizini opasan i moćan.

Neka deca će u istom tom periodu steći utisak da nisu vredna, da imaju neku manu ili da uopšteno gledano, nešto nije u redu s njima. Tada se rađa duboko uverenje: “Samo ako sam savršen, drugi me neće odbaciti, ismevati, zlostavljati… Samo savršen mogu biti voljen i prihvaćen”. Taj nesvesni i potpuno netačan zaključak koji izvlače iz svojih iskustava, kasnije ih tera da svaku, pa i najmanju grešku doživljavaju kao teški neuspeh. Zato često pate od problema koji se povezuju sa povećanim nivoom stresa i anksioznosti, imaju nisko samopouzdanje, izbegavaju kontakt sa drugim ljudima i odlažu obaveze čak i onda kada znaju da će posledice biti ozbiljne. Jednostavno, ako već na početku uvide da neće moći da ih izvedu savršeno, podsvesno ne žele ni da započnu da se bave njima. Zato u korenu vrlo rasprostranjene bolesti modernog doba – prokrastinacije, nije lenjost, kako većina ljudi misli, nego perfekcionizam koji parališe svaku akciju.

Ako još niste sigurni da li se i vi ubrajate među perfekcioniste, proverite da li kod sebe primećujete neke od ovih simptoma:

  • Ekstremno ste kritični prema sebi i svesni svake, pa i najmanje greške. Zbog toga vam je teško da se uopšte upustite u neki novi projekat. Kada to, pak, učinite, odlažete obaveze što duže možete.
  • Težite tome da budete najbolji u svemu čega se dohvatite, čak i u onim oblastima koje vas zapravo ne interesuju.
  • Provodite mnogo vremena u proveri (a onda ponovnoj proveri) svog rada. Brine vas svaki detalj.
  • Teško vam je da završite započeto. Uglavnom prerano odustanete, uglavnom zbog toga što vam iz prve ne ide dobro od ruke.
  • Teško vam je da donesete odluku. Nekad vam je poručivanje hrane u restoranu prava noćna mora.
  • Idete na sve ili ništa i posmatrate stvari crno-belo. Ne priznajete “umerenost” i “zlatnu sredinu”.
  • Često koristite reči poput: “treba” i “moram”
  • Od sebe i drugih imate potpuno nerealistične zahteve, a zbog toga često dolazite i u sukob s drugima.
  • Patite od društvene anksioznosti ili socijalne fobije.
  • Izbegavate isprobavanje novih stvari, jer se plašite da u njima nećete biti dobri ili da ćete pogrešiti u nečemu.
  • Retko se osećate dobro u svojoj koži. Muči vas nisko samopouzdanje.
  • Često imate osećaj praznine u duši.
  • Osećate fizičke simptome stresa.
  • Prejedate se ili ste stalno na nekoj restriktivnoj dijeti.
  • Zavisni ste od alkohola ili neke druge supstance.

Ako ste se pronašli u većini ovih stavki, postoji opravdana sumnja da je perfekcionizam nešto što vam predstavlja problem u životu. Iako je sasvim prirodno težiti tome da budemo što možemo bolji, perfekcionizam nije orijentisan pozitivno, nego negativno: umesto da težite uspehu, lovite sami sebi greške. To stvara ogroman stres, jer su perfekcionisti od početka osuđeni na neuspeh.

Ali kako se osloboditi te težnje za neuhvatljivom savršenošću?

Najpre je potrebno da osvestite šta sve gubite zbog svog perfekcionizma i koliko je to veće od onoga što zahvaljujući njemu dobijate. Koliko su vaši odnosi sa drugim ljudima, vaše fizičko zdravlje, samopouzdanje, pa i finansije trpeli zbog toga?

Odbacite “crno-belu” sliku

Savršenstvo ne postoji – pomirite se s tim! Kada prihvatite svoju nesavršenost, prihvatate svoju ljudskost i shvatate da su greške neizbežne jer su sastavni deo učenja. Dozvolite ih sebi. Štaviše, dozvolite sebi da budete namerno nesavršeni.

Postavite prioritete

Znate i sami da nije realno da odjednom obavite 20 zadataka. Odaberite do tri stavke na kojećete se fokusirati, a za to vreme, ostale zanemarite. Za svaku se zapitajte: “Da li zaista moram ovo da uradim?”, „Koliko je to zaista važno?“, „Koliko će mi biti važno za nedelju/mesec/godinu?“

Zavolite svoju nesavršenost

Uživajte u svakom trenutku svog života i posmatrajte svoje zadatke kao avanturu. Cenite sebe i volite se bez obzira na sve. Napišite listu svojih dobrih osobina i ne zaustavljajte se dok ne napišete barem 50. Onda svaki put kad posumnjate u sebe, pročitajte sve te lepe stvari koje ste napisali o sebi.

Brinite i o zdravlju svog tela, duha, uma… Hranite se zdravo, vežbajte, spavajte dovoljno, opustite se kada ste napeti i uživajte u društvu drugih ljudi.

Neka vam mašta bude vodič, a ne gonič

Perfekcionisti se vežu za svoje ciljeve i put do njih smatraju nepromenjivim. Svaki put kad ne ostvare neki očekivani korak, oni su sigurni da su doživeli neuspeh. Oni svoje ciljeve doživljavaju kao odraz vrednosti sopstvene ličnosti i zato im je najmanje udaljavanje od plana, neizdrživ udarac. Neki čak utvrde da ciljevi nisu za njih i potpuno odustanu od njih. Drugi se predaju očajanju.

Međutim, ono što se zapravo dešava je to da nijedna putanja ka uspehu nije pravolinijska. Nekada je napredak spor, ali ga odustajanje sigurno neće ubrzati.

U većini slučajeva, dovoljno je da promenite taktiku i plan, a ne cilj.

Ono što je najvažnije, pružite sebi mnogo ljubavi. Brinite o sebi i obratite pažnju na to kako se sebi obraćate. Naučite da cenite male uspehe i nagrađujte sebe za svako postignuće. Razgovarajte sa vama bliskim ljudima i zamolite ih da vam nabroje stvari zbog kojih vas smatraju uspešnim i posebnim. Verujte im!

Ako ipak imate problem da izađete na kraj sa perfekcionizmom, naši iskusni coach-evi su tu za vas. Oni će vam pomoći da osvestite svoje kvalitete, steknete samopouzdanje i s ljubavlju prema sebi živite život kakav zaslužujete.

Kako da iz svakog dana izvučete maksimum?

Kako da iz svakog dana izvučete maksimum?

Za svakog od nas dan traje tačno 24 sata. Za Elona Muska, vizionara, investitora i osnivača tri gigantske kompanije, dan ima isti broj sati kao i za vas. Isto važi i za Richarda Bransona koji ima više od 300 firmi i za kasirku u vašoj lokalnoj prodavnici i za vašeg šefa, dete, prijatelja… opširnije…

4 načina da prevaziđete neodlučnost

4 načina da prevaziđete neodlučnost

Da li ste nekad bili u restoranu sa toliko bogatim jelovnikom, da nikako niste mogli da se odlučite šta da odaberete? Da li se u vama tada odvijala „debata“ u kojoj ste preispitivali kvalitet i ukus raznih jela do te mere, da ste na kraju svejedno bili nezadovoljni obrokom? Reč je o fenomenu koji je poslednjih decenija uzeo maha i koji je nedavno pretočen u novu kovanicu na engleskom jeziku: F.O.B.O. od „Fear of Better Options“, što bi u slobodnom prevodu značilo „strah od boljih opcija“.

Ovaj odavno poznat fenomen, poznat i kao maksimizacija, predstavlja čovekovu neprestanu potragu za sve boljim opcijama, iz straha da će propustiti „onu najbolju“, što na kraju dovodi do neodlučnosti, kajanja i nezadovoljstva. S napretkom civilizacije, razvojem proizvodnje i umrežavanjem celog sveta na društvenim medijima, izbor je postao nepregledan, a donošenje odluka sve teže. (Setite se samo kako izgleda prebacivanje tv kanala u izobilju najrazličitijih programa.)

To su pokazala i naučna istraživanja. Studija koju su sproveli psiholozi Sheena Iyengar i Mark Lepper pokazala je da ljudi koji imaju manje izbora prilikom donošenja odluka bivaju zadovoljniji ishodom.

To je veliki paradoks, jer je sasvim prirodno težiti boljim opcijama. Međutim, u današnje vreme susrećemo se sa toliko privlačnih prilika, da je praktično nemoguće odabrati najbolju. Neki zbog toga borave u stalnom stanju neodlučnosti, a istraživanja pokazuju da su nezadovoljni čak i kada donesu objektivno bolje odluke od ostalih ljudi. Drugi, pak, potpuno izbegavaju donošenje odluka.

Na racionalnom nivou ste možda svesni da nikada ne možete doneti savršenu odluku i da je mnogo svrsishodnije posmatrati stvari kao “dovoljno dobre” ili “nedovoljno dobre”, ali nas nešto duboko u nama ipak sprečava da tako postavimo stvari. To naročito važi za ljude koji su pritodno sloniji maksimizaciji. Prema teoriji američkog ekonomiste Herberta Simona, postoje ljudi koji prirodno teže maksimalnim ishodima i ljudi koji se zadovoljavaju “dovoljno dobrim”. “Maksimizatori” će odmeravati mnogo faktora prilikom donošenja odluke, ali kad je donesu, premišljaće se i biti manje zadovoljni izborom. Ovi drugi su fokusirani samo na to da li ishod njihove odluke ispunjava njihove potrebe, bez težnje za “najboljim” i ređe se kaju zbog onoga što odluče. Iako nijedna krajnost nije dobra, strah od propuštanja boljih opcija može da bude destruktivniji od mirenja sa prosečnim rezultatima i zato je važno da na vreme izađete iz začaranog kruga donošenja “pogrešnih” odluka.

Primetite neodlučnost na vreme

Razmislite o tome šta se dešava kada pred sobom imate neki izbor koji vam je teško da napravite. Kako se tada osećate? Da li imate osećaj da vas obuzima panika? Da li se javlja i neka fizička manifestacija, poput preznojavanja, stezanja pesnica i slično? Za početak je dovoljno da vežbate da je prepoznate, a onda postepeno možete raditi i na efikasnijem donošenju odluka. Ne upetljavajte se u preterano analiziranje (kao što kažu: analiza – paraliza), jer ćete na kraju ponovo biti izgubljeni. Dakle, samo prepoznajte kada se strah od bolje opcije javlja i kako se vi tada osećate.

Prava pitanja

Kada u svom ponašanju prepoznate kada se strah javlja, onda postepeno uvodite pitanja koja ćete sebi postavljati onda kada ga primetite, a koja vam mogu pomoći da se trgnete, prestanete da lutate i pozabavite samim ishodima donošenja odluka.

Jedno od najvažnijih pitanja koje tada sebi možete postaviti je: šta je najgore što može da mi se desi ako odmah donesem odluku? Ovde nije reč o tome da se upuštate u zastrašujuće maštarije o najgorim mogućim scenarijima. Cilj je da razmišljate o tome s kojim poteškoćama biste se mogli suočiti ako donesete određenu odluku i osmislite kako da ih prevaziđete.

Nakon toga se zapitajte šta je najbolje što može da vam se desi ako odluku uopšte ne donesete. Velike su šanse da ćete otkriti da benefita baš i nema i to vas može podstaći da zapravo donesete odluku.

Steknite naviku donošenja odluka

Donošenje odluka je kao mišić: što ga više vežbate, to postaje jači. Baš kao i druge navike u našem životu, donošenje odluka je nešto što možemo razvijati, ali i izgubiti ukoliko ga ne praktikujemo dovoljno često. Dakle, što više odluka donesete, to će vam svaka sledeća lakše padati i obrnuto: što ređe donosite odluke, to će i najmanji izbor delovati zastrašujuće.

Normalno je da vas preplavljuju različite emocije kad donosite krupne životne odluke i zato je važno da krenete od jednostavnijih. Zato, sledećeg puta kad krenete na piće s društvom, poručite ono što vam je prvo palo na um, bez preteranog oklevanja i besomučnog pregledanja karte pića. Ako ste zadovoljni izborom, još bolje, a ako niste, da li je to zaista dovoljno da vam pokvari dan? Verovatno i sami znate da nije i zato postepeno vežbajte prihvatanje ishoda od lakših, ka težim odlukama.

Prihvatite “dovoljno dobro”

Veliki mislilac Voltaire jednom je rekao: “Ne dozvolite da savršenstvo postane neprijatelj dobra”. Dakle, umesto da sebe terate da budete nemoguće “savršeni” i zbog toga se neprestano vrtite u krug, prihvatite nešto što je jednostavno “dobro”.

Ono što vam može pomoći da dođete do toga su sledeći koraci: otkrijte koji je vaš cilj (ili ciljevi), zatim procenite njegov značaj. Razmislite o opcijama i procenite koliko je verovatno da stvaka od njih ispuni vaš cilj. Odaberite onu koja je u tome najuspešnija.

Kasnije na osnovu posledica koje je vaša odluka imala u budućnosti modifikujte ciljeve, kao i značaj koji im pripisujete, kao i način na koji procenjujete buduće mogućnosti.

Ovo možete primeniti u bilo kojoj prilici u kojoj vam je teško da se odlučite. Ako vam uprkos svemu ovome teško ide i primećujete da vaša neodlučnost počinje da predstavlja prepreku u vašem napredovanju u životu, od velike pomoći vam može biti jedna ili nekoliko coaching sesija.

Svoju sesiju možete zakazati direktno OVDE ili nas pozovite na 064 64 51 391. Naši iskusni i posvećeni coach-evi su tu za vas, kad god vam je potreban podstrek da se “odglavite”, prevaziđete neodlučnost i uzmete život u svoje ruke.

Naredni događaji


Coaching radionica

Saznajte više
ili se prijavite ovde:

Kako ste saznali za nas?

Mišljenja polaznika

Coaching Akademija je višestruko korisna za lični i profesionalni razvoj. Od srca preporučujem ovu edukaciju svakom ko je posvećen svom razvoju i želi da unapredi svoj i život ljudi u svom okruženju. Stečeno znanje ću primeniti u svojoj porodici i na poslu. Planiram da i kolegama s posla pomognem da iskoriste ovde stečene veštine.

Vanja Savić, Referent prodaje i PR “Unis Tours”, Banja Luka

Newsletter