Koliko ste puta ušli u neki restoran i primetili da baš svi gosti drže telefone u rukama? Da li ste primetili da vam teže ide razgovor uživo, pa čak i telefonski razgovor i da sve češće pribegavate slanju poruka? Ako je vaš odgovor potvrdan, niste jedini.

U poslednjih nekoliko decenija, svet je postao selo. Svakom čoveku, pa čak i onom koji se nalazi na potpuno drugom kraju planete možete zaviriti preko plota i u tanjir, možete prebrojati njegove kućne ljubimce, otkriti čime voli da se bavi i s kim se druži, čak i da ga direktno ne pitate.

Mnogo je pozitivnih strana tog globalnog umrežavanja: možete da stupite u kontakt čak i sa nekadašnjim drugarima iz škole, pronaći klijente za posao kojim se bavite na drugom kontinentu, pa čak i upoznati srodnu dušu, koju fizički možda nikada ne bismo sreli u eri pre interneta. Međutim, na snazi je paradoks – ljudi su zapravo usamljeniji nego ikad.

Studije to potvrđuju – sve više ljudi se oseća izolovano od ostatka sveta. Ali zašto se to dešava? Zašto nam je tako teško da se zbližimo, kada smo međusobno udaljeni samo jednim klikom?

Ovo su neki od razloga:

1. Odnosi u koje ulazimo s drugim ljudima su sve površniji

Da bismo nekoga zaista doživeli blisko, nije dovoljno da ga vidimo samo na slici. Potrebno je da govorimo o stvarnim problemima, da nekoga zagrlimo, da pored nekoga ćutimo… Da budemo podrška, kada je nekome teško i radujemo se s njim kada je srećan. Ali to se ne dešava na društvenim mrežama. Pritisak da nečiji život deluje bolje nego što zapravo jeste, tera ljude da zadržavaju privid savršenstva i obeshrabruje ih da s drugima podele svoje probleme.

Istovremeno, zbog sve manjeg kontakta licem u lice, postajemo manje osetljivi na fine promene u facijalnoj ekspresiji ljudi, koje ponekad više nego reči otkrivaju mnogo više o onome šta neka osoba misli. Budući da samo sedam odsto komunikacije čini sadržaj, odnosno reči, a da se sve ostalo pripisuje govoru tela i samoj strukturi govora, drugi ljudi su nam sve češće prave enigme, koje zbog naviknutosti na bezličnu komunikaciju putem društvenih mreža, sve slabije razumemo.

2. Naglasak na kvantitetu, umesto na kvalitetu prijateljstava

Da li ste znali da prosečan korisnik Facebook-a ima 338 prijatelja? Ali to ne znači da ih je sve barem jednom sreo u životu.

Štaviše, istraživanja pokazuju da ljudi sa većim brojem kontakata na društvenim mrežama, zapravo trpe mnogo veći stres. Delom je to zbog činjenice da među „prijateljima“ na internetu često imamo i baku, ali i nekadašnje drugare iz srednje škole, s kojima svakako ne možemo komunicirati na isti način. Za mentalno zdravlje bolje je imati 5 pravih prijatelja, nego 500 virtuelnih.

3. Telefoni se „mešaju u sve“

Koliko ste puta bili s prijateljima na večeri i primetili da u jednom trenutku svaki od njih gleda u svoj telefon? Prema nekim procenama, ljudi pogledaju u svoj telefon između 35 i 74 puta dnevno, a tome su skloni naročito mlađi ljudi.

Umesto da uživaju sa svojim prijateljima, oni gledaju šta drugi ljudi rade sa svojim društvom, a ni jedni ni drugi se zapravo ne druže.

4. Ljudi sve češće rade od kuće

Internet nam je omogućio mnoštvo poslova za koje prisustvo radnika uopšte nije potrebno. Jednim delom, to ljudima koji rade od kuće, štedi vreme koje bi, inače, proveli u prevozu. Ali za čoveka je izuzetno važno da bude okružen drugim ljudima, da s njima komunicira, timski rešava probleme, pronalazi razonodu…

Nije rešenje u tome da prestanemo da koristimo moderne tehnologije: rešenje je u tome da naučimo da komuniciramo bolje, sadržajnije i kvalitetnije. Da „čitamo“ skrivene poruke u čovekovom ponašanju, govoru, izrazu… Da naučimo da razumemo naše najbliže i prevaziđemo sve konflikte s ljudima do kojih nam je stalo. Da naučimo da razumemo sebe, preispitamo svoj set vrednosti koje nas vode kroz život, kako bismo zaista mogli da živimo punim plućima.

Sve to sadržano je u veštinama coaching-a, pa zato i ne čudi što se iz godine u godinu povećava broj naših polaznika Coaching Professional edukacije. Iako je prvenstveno namenjena onima koji žele da postanu profesionalni coach-evi, ona je dragocena svima koji žele da unaprede svoje veštine komunikacije i postanu bolji partneri, roditelji, prijatelji… Ukratko, bolji ljudi.

Zato, ako želite da ovladate veštinama najuspešnijih ljudi današnjice, pronađete balans u različitim sferama svog života i kroz 21. vek idete kao pobednik, rezervišite svoje mesto na Coaching Professional odmah!

Možda ste nekada čuli priču o vojniku koji je želeo da sazna da li zaista postoje raj i pakao.

U svojoj potrazi došao je do velikog mudraca, za kog su govorili da ima odgovore na sva pitanja.

„Da li zaista postoje raj i pakao?“, upitao je vojnik mudrog čoveka.

Umesto odgovora, on ga upita: „Ko si ti?”

“Ja sam samuraj”, odgovori vojnik.

„Ti si ratnik!“, uzviknu mudrac. „Kakav bi to vladar želeo tebe za svog čuvara? Izgledaš kao da si neki prosjak!“

Vojnik se toliko razljuti, da poče izvlačiti svoj mač iz korica, ali mudrac nastavi da budi gnev u njemu: „Dakle, imaš mač. Šteta što je verovatno suviše tup da mi uopšte naudi!“

Kada je samuraj izvukao svoj mač iz korica i već se spremio njime da zamahne, mudrac reče: „Ovde se otvaraju vrata pakla“.

Na te reči, samuraj uvide svoju brzopletost i pouku koju je njegov učitelj želeo da mu pruži, vrati mač u korice i kleknu pred mudrim čovekom.

„Ovde se otvaraju vrata raja“, reče mu onda on.

Da li ste se i vi prepoznali u ovoj priči? Da li ste nekada uradili ili rekli nešto zbog čega ste se gotovo trenutno pokajali? Jesu li vas neke vaše brzoplete reakcije odvele na stranputicu tako da više nikad niste mogli da pronađete pravi put?

Ako jeste, niste usamljeni. Naš um, moćna mašina koja daje značenje svemu što nas okružuje, ponekad nam ne dozvoljava da staloženo tumačimo stvarnost. Ponekad mu toliko verujemo, da potpuno zaboravljamo na njegova ograničenja, naročito ona koja se pojavljuju u brzini. Zaboravljamo da naša interpretacija onoga što se dogodilo u našem životu nije „objektivna istina“ i da mi sami imamo moć da odaberemo šta da mislimo.

Ljudi s teškom mukom uspevaju da osveste svoju moć nad sopstvenim idejama, jer naš mozak izvlači zaključke automatski i bez naše volje. Zahvaljujući tome, mi možemo uspešno da funkcionišemo u sve složenijem svetu, ali istovremeno to znači da grešimo i tumačimo ponašanje i reakcije drugih ljudi potpuno drugačije u odnosu na njihove stvarne namere.

Naša interpretacija stvarnosti igra ključnu ulogu u tome koliko stresa trpimo svakog dana. Na primer, ako vas je jutros neko „isekao“ u vožnji, možda ste počeli da psujete i pogrdnim imenima nazivate „nestrpljivog bezobraznika“ za drugim volanom. Do takve interpretacije ponašanja drugog učesnika u vožnji vi niste došli svojom voljom – vaš um je to učinio umesto vas i učinio vas ljutim bez obzira na to da li ste vi to želeli ili ne.

Važno je da razumete da način na koji tumačimo sopstvena iskustva određuju ne samo to kako reagujemo na svoje okruženje, nego i kako se osećamo u sopstvenoj koži. Dobra vest je da interpretacije mogu da se menjaju. Štaviše, moguće je osmisliti novo značenje i interpretaciju o nekim životnim događajima iz drugačijih perspektiva – uglavnom od drugih ljudi.

Načini na koje bismo mogli da protumačimo potez „bahatog vozača“ praktično su beskonačni: Možda kasni na važan sastanak? Možda mu se žena porađa i treba da stigne do bolnice što pre? Možda su mu kočnice otkazale? Možda mu je pozlilo…?

Nijedna od ovih interpretacija nije ništa manje ili više pogrešna od one da vas je vozač “isekao” zbog sopstvenog bezobrazluka. Ali koja od njih bi vas učinila manje nervoznim i stresiranim? Odgovor se sam nameće.

Ključno je da postanemo stručnjaci za sopstvene misli i njihovi gospodari, umesto slepi pratioci. Treba da vežbamo zaustavljanje misaonog procesa, preispitivanje prvih zaključaka koji nam padaju na um, treba da razgovaramo sa samima sobom, da se zapitamo: “Šta bi sve ovo moglo da znači?”, pre nego što prepustimo našem unutrašnjem nesvesnom mehanizmu da na to pitanje odgovori umesto nas.

Što postanete bolji u tome, to ćete se osećati bolje, smirenije i sigurnije. Imaćete bolje odnose s drugim ljudima i odnosićete se prema nekim situacijama mnogo staloženije.

U tome vam mogu pomoći ova pitanja:

1. Da li ste se nedavno našli u situaciji da prebrzo izvučete određeni zaključak i na kraju se osetite krivim, jer se s nekim niste dobro razumeli?

2. Kakav bi ishod te situacije bio da ste se prethodno zaustavili i dali sebi vremena da protumačite ono što se desilo?

3. Kako biste želeli da drugi ljudi donose zaključke o vama? Koliko brzo?

Budite nemilosrdno iskreni prema sebi dok odgovarate na ova pitanja. Verovatno ćete uvideti da ste često grešili u odnosu s drugim ljudima zato što ste prebrzo donosili zaključke.

Srećom, to možete da promenite, ako ovladate veštinama kvalitetne komunikacije, kakve se izučavaju u okviru Coaching Professional edukacije.

Ovaj program namenjen je onima koji žele da steknu sve uslove kako bi se profesionalno coachingom, ali se pokazao kao izuzetno koristan čak i za one koji ne nameravaju da se bave tom plemenitom profesijom za sve one koji žele da unaprede svoju komunikaciju sa bližnjima, decom, kolegama, prijateljima…

Za Coaching Professional uvek vlada veliko interesovanje i zato rezervišite ODMAH svoje mesto. Više o tome pročitate OVDE.

Zašto lideri treba da vladaju veštinama caochinga i da poznaju profesionalan coaching proces?

Mnogi lideri u poslovnom svetu misle da treba da neguju praksu ”otovrenih vrata” kao glavnu platformu za interakciju sa zaposlenima, poput starog prijateja na koga se možete osloniti. Ovo čak i ne dovode u pitanje, jer apsolutno intuitivno ima smisla da je važno da se bude pristupačan i podržavajući i da se zaposleni obraćaju s pitanjima i problemima. Zar ne?

To je lepa ideja, ali nažalost, ne funkcioniše u praksi baš najbolje. Nemojte me pogrešno shvatiti: dobro je biti pristupačan i podržavajući, ali ne u svako doba i za svašta. Praksa otvorenih vrata uspostavlja kontraproduktivnu dinamiku između vas i vaših zaposlenih. Kada uspostavite pravilo da zaposleni mogu da iznesu bilo šta, i bilo kom trenutku, na bilo kom mestu i iz bilo kog razloga, to ih podstiče da provode to dragoceno vreme gunđajući, prigovarajući i izbegavajući zadatke koji su im zadati. A to nikome nije korisno.

Suočavanje sa zastrašujućim pitanjem: Imate li minut?

Razmislite kada vam zaposleni postavi ovo pitanje, koja je verovatnoća da je došao da razgovara o svom učinku? Najčešće, zaposleni koriste to vreme radeći nešto od sledećeg:

Zaista ne želite da vas uvuku u ovakav razgovor. Oni traće vaše vreme i energiju, a to ne pomaže nikome – naročito ne zaposlenom koji stoji ispred vas. Da biste zaista vodili svoje zaposlene, morate koristiti ove prilike da sa njima radite coaching – a ne da saosećajno klimate glavom dok se žale.

Postanite aktivni vođa, i zatvorite vrata!

Morate pomoći zaposlenima da razumeju koje su teme vredne njihovog i vašeg vremena – koje su teme bitne za vas kao lidera ili za organizaciju u celini. Zato vam od srca preporučujem da planirate zvanične coaching sesije sa njima i da razgovore sa zaposlenima postavite u okvir coachinga.

Kada zakažete redovne pojedinačne sastanke sa svakim zaposlenim, stavljate sebe u poziciju da im pomognete u ličnom i profesionalnoma razvoju. Možete očekivati da ćete se suočiti sa otporom i zbunjenošću kad se prebacite iz prakse ”otvorenih vrata” na praksu zakazivanja coaching sesije, zato je najbolje da objasnite kako planirani susreti služe kako biste osigurali da vaša pažnja bude potpuno usmerena na osobu ispred vas. Kada svrate do vas neočekivano, vi ste zasigurno zaokupljeni drugim zadacima i manje je verovatno da ćete biti potpuno prisutni. Što i jeste tačno, najčešće.

Šta se događa tokom coaching sesije?

Vaša uloga kao lidera je da ostanete neutralni i pomognete zaposlenima da preusmere fokus na stvari koje mogu da kontrolišu ili da utiču na njih. Tokom planiranih coaching sesija omogućite zaposlenima da razgovaraju o ciljevima, izazovima i preprekama. Ako njihove brige uključuju tačnost, stil oblačenja, produktivnost ili nešto slično vezano za nekog drugog zaposlenog, morate da preusmerite razgovor. Šta si učinio da pomogneš? je pitanje koje možete postaviti. To će ih podsetiti na njihove pojedinačne uloge u timu i obeshrabriti tračeve. Ako postoji problem, ili neki konflikt, možda će biti potrebno da olakšate dijalog između dva zaposlena, ali izbegavajte da rešavate problem sami.

Osim ličnih briga svakog zaposlenog, coaching sesije bi trebalo da sadrže i izveštaje o napretku projekata kao i feedback doprinosa. Zaposleni bi trebalo da ode sa jasnim osećajem šta dobro radi, kako može da se poboljša i šta bi trebalo da budu njegovi ciljevi. To je vaša prilika da pomognete zaposlenom da ostvari svoj potencijal i da prevaziđu zavisni mindset i postanu aktivni, samostalni u pronalaženju rešenja.
Ako možete da se fokusirate da to postignete sa svakim zaposlenim pojedinačno, imaćete Dream Team – takav da mu nije potrebna praksa otvorenih vrata, tim koji kreira rešenja umesto da pravi dramu, koji proizvodi izuzetne rezultate bez vaše stalne intervencije.

Da biste mogli da vodite veoma efikasne coaching sesije i budete izuzetno uticajan lider treba da steknete potrebna znanja i veštine na Professional Coaching edukaciji akreditovanoj od ECA (European Coaching Assiciation) u okviru naše Coaching Akademije.

Rezervišite i vi svoje mesto 064 64 51 391 ili office@coachingakademija.com
Dobro nam došli!

Piše: NLP trener i coach Dragoljub Matić – Profa

Dešava li vam se da ponekad osećate napetost, teskobu, uznemirenost, strah i da se to reflektuje u vašem telu? Koliko puta vam se dogodilo da ste dekoncentrisani, rasejani, bez fokusa i da osećate utrnulost i nedostatak energije?

Imate li ponekad osećaj praznine i besmisla koji vas vodi u tamne prostore beznađa? Hvata li vas povremeno stanje nesigurnosti, bespomoćnosti, gubitka samopouzdanja i da zbog toga izgubite motivaciju ili tražite načine da izbegnete situacije koje zahtevaju čvrstinu?
Hvata li vas nemir, ljutnja i bes kada ne možete da održite kontrolu nad situacijom?

Pomislite na trenutak kako bi bilo korisno za vas da razotkrijete uzroke ovih stanja, da ovladate strategijama i tehnikama za prevazilaženje zabrinutosti i telesne napetosti kao i upravljanje stresom.

Reč je o anksioznosti koja se prepoznaje kao osećaj. To je emocionalno stanje koje ima tendenciju da se ukoreni kao obrazac življenja. Zato je važno i korisno pozabaviti se ličnim životom i ličnom istorijom i napraviti novu strategiju pristupa i razumevanja događaja i odnosa sa drugim osobama. Kao prvo, važno je da prepoznamo lične obrasce koji mogu ukazivati na anksioznost, depresiju ili nemir i podići to na svesni nivo. Tako pristupamo mogućnostima da određeni obrazac restruktuiramo i da mu oduzmemo rušilačku energiju.

U mojoj bogatoj coaching praksi, najčešće klijenti i ja dolazimo do uvida da je to posledica nekog iskustva iz lične istorije ili obrasca na koji klijent reaguje anksioznošću, strahom, nepoverenjem, neprihvatanjem, ponekad klijent to ne zna na svesnom nivou ali oseća u telu, kroz razne simptome. Telo je naš kompas koji nam govori kakva je usklađenost u nama i da li smo u balansu i obično nekim telesnim simptomom ili čak bolešću naš duboki, mudri nesvesni um šalje poruku, da je nastupila neravnoteža i neprirodno stanje. Simptomi na koje često nailazim su: visok pritisak, povišen šećer, otežano disanje, migrene, poremećaji u reproduktivnoj regiji kod žena, reakcija kože u obliku ekcema, psorijaze, povećane telesne mase, nesanice, zamuckivanja, znojenja, promuklosti, napetosti u ramenima i grudima, poremećaji u radu štitne žlezde, alergije, fobije, traume, osećaj krivice i mnogi drugi.

Najčešće ljudi kada osete neki simptom potraže pomoć lekara i to je u redu. Lekari zato i postoje da se bave zdravljem i daju lekove koji pomažu da se sa nekim simptomima lakše izađe na kraj ili da se to stavi pod kontrolu. Jedan pogled na ovu stvar je da je to bavljenje posledicama, jer je telesni simptom posledica ili signal da nešto nije u redu na dubokom nivou. Na taj način, medikamenti su korisni i istovremeno predstavljaju svojevrsne štake koje pomažu osobi da hoda kroz život. Kada se dođe do uzroka nastanka tog simptoma i kada se otključa emocija koja ga je uzrokovala, onda najčešće prestane potreba za njegovim postojanjem i život postaje bolji.

Evo jednog primera:

Radio sam sa jednom ženom koja je imala komplikovane odnose s majkom koji su obeležili njen život. Radili smo na toj temi i došli do emocija koje su bile “zaključane” decenijama – to su bile uznemirenost i napetost koje su nastale u ranom detinjstvu i koje su se kroz vreme formirale u krut obrazac. Osećala se pritisnuto. Kada smo oslobodili tu emociju, oslobodilo se I celo njeno biće, a nakon izvesnog vremena popravilo joj se i zdravstveno stanje, koje je ranije bilo narušeno.

Ovakvi rezultati coaching sesija me često podsećaju na otvaranje sefa – kada se pronađe prava šifra, on se sam otvori. Mi u coachingu ne dajemo kvalifikacije prema tipovima ličnosti, ne dajemo dijagnoze o bolestima, nego svakoj osobi pristupamo kao jedinstvenom i neponovljivom biću uz puno poštovanje i uvažavanje, u afmosferi dubokog poverenja.

Često je izvor nemira unutrašnja režija u umovima ljudi. Naši unutrašnji režiseri lične realnosti sveta nikad ne spavaju i ponekad kreiraju zastrašujuće predstave o sebi, o ljudima i o svetu uopšte koji tada postaje zastrašujuće mesto.

Ponekad je dobro edukovati tog unutrašnjeg režisera da kreira bolje predstave, a nekad ga je dobro otpustiti i zameniti ga sa boljim, jer ljudi često sopstvenom pažnjom hrane štetne misli i emocije što uzrokuje pokretanje unutrašnjeg mehanizma samouništenja i na taj način može nastupiti lična šteta. Ti obrasci kojima se posvećuje svakodnevna lična pažnja toliko se ukorene u životima ljudi da oni postanu pravi eksperti sopstvene patnje.

Zato je korisno da se zapitamo ponekad šta nam sve može doneti lični rad na sebi uz podršku profesionalnih coacheva i kako sa novim matricama življenja možemo naš život učiniti kvalitetnijim.

Ako sve ovo uzmete u obzir i preuzmete odgovornost za sebe i svoj život imajući u vidu mogućnosti koje pruža coaching tehnologija, na dobrom ste putu da uz pomoć coacha poboljšate svoj život i dovedete ga u balans.

Kontaktirajte nas mejlom na office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391 i mi ćemo vam pružiti podršku da živite život kakav želite.