Jeste li vi svesni da ćete umreti?

Jeste li vi svesni da ćete umreti?

Piše: Slavica Squire, NLP Master Trainer and Coach

“Nevolja je u tome što mislite da imate vremena.” –Buda

Vreme je neograničen pojam, ali vaš život nije!
Postoji li nešto u vašem životu na šta uludo trošite vreme? Ako postoji, razmislite na trenutak o tome da radeći to, vi zapravo ne trošite vreme, trošite u stvari vaš život. U današnje vreme bezglava jurnjava je postala toliko uobičajena, da nekad ni ne primetimo kako nam dani prolaze. Ne primećujemo koliko pažnje posvetimo nekome ili nečemu što je za nas besmisleno, ničemu nam ne koristi, neproduktivno je ili čak štetno po nas.

Kako “uhvatiti” život?

Jednostavno – prestanite da trošite svoj život tako što ćete ga pustiti da prođe pored vas, dok ste vi statisti u sopstvenom životu. Vi ste jedini koji možete da se pobrinete za sopstveni dan, nedelju, godinu, život…da svaki dan uživate u životu i dajete svoj maksimum, kreirajući uvek najbolju moguću varijantu svog života.

Svako od nas ima 168 sati nedeljno za sebe, 24 sata svakog dana, i između želje da završite sve obaveze, postignete što više, i da se dovoljno odmarate, teško je pronaći vreme za uživanje u životu koji vam je dat kao dar, zar ne?

Mnogo ljudi je nesrećno, nezadovoljno ostvarenim, ili nemaju snove ni jasnog cilja, nema strasti koja bi ih pogurala u pravcu života kojim žele da žive. Kao da se gase iznutra dok život prolazi pored njih… a njihovi životi deluju protraćeno.

Ne dozvolite da se ovo dogodi i vama. Ne traćite vaš život, vaše ambicije i vaše snove. Vreme vašeg života je neprocenjivo bogatstvo. Sanjajte velike snove i imajte plemenite ciljeve. Zatim uradite sve što je do vas kako biste ih ostvarili.

Vreme vašeg života je najvrednije što posedujete i ono je ograničeno. Jednom kada prođe, prošlo je zauvek. I niko od nas ne zna koliko mu je vremena ostalo, a jedino što možemo da uradimo povodom toga je da uživamo svakoga dana u životu, dok sa uzbuđenjem radimo na ostvarenju svojih snova.

Razmislite šta je to sve na šta traćite svoje dragoceno vreme i energiju, prazni telefonski razgovori, društvene mreže, nekada sedite i ne radite ništa, ili četujete ni o čemu, ispijate kafe sa ljudima koji u vaš život ne unose nikakvu vrednost, ubijate zombije u nekoj kompjuterskoj igrici, gledate satima u televizijski program koji vam nije ni koristan ni zanimljiv… A najgori način da trošite svoj život je da se konstantno žalite na nešto… kako vam je dosadno, kako ste neispunjeni i kako ništa nema smisla… na situaciju, na ljude oko vas… a da po tom pitanju ništa ne preduzimate.

Hrabri ljudi ne žive zauvek, ali kukavice ne žive uopšte!

Vi birate kako trošite vreme svog života. Ono što radite, čime se bavite, to ste vi! Recite mi šta radite i ja ću vam reći ko ste i kuda vas to vodi, jer kada izaberete jednu stvar, automatski isključujete sve ostale mogućnosti. Ako izaberete nešto što vam nije važno i nešto čime samo ”ubijate vreme” gubite mogućnost da ikada iskusite taj momenat opet, a sve druge mogućnosti koje ste imali u tom trenutku zauvek su propuštene. Taj sekund je prošao. I ostaje samo pitanje, jel to bila pametna investicija ili je bilo bezumno traćenje?! A to nije pitanje koje važi samo za neki mali momenat, već za ceo dan, mesec, godinu i za ceo život?!

Zadovoljstvo koje osećate od aktivnosti koje sprovodite u cilju ostvarenja vaših najvećih snova, ciljeva, ambicija ima dugotrajan pozitivan uticaj na vaš život. I to je pametno investirano vreme, i čini vaš život kvalitetnijim, samim tim ispunjenijim. Jer za ispunjen život, koji je već dar sam po sebi, odgovorni ste da se pobrinete samo i jedino vi sami, i samo vi to možete, a upravo to je izbor koji pravite u svakom trenutku.

Sledeći put kada otvorite Facebook chat da biste tračali bezveze, kada se pitate da li da odete na kafu sa nekim ko vam je naporan, kada počnete da se žalite kako vam je dosadno… jednostavno zamenite termin “vreme” sa terminom „život”. Jer nije vreme ono što traćite, već traćite svoj dan, svoje godine, svoj život. I zato razmislite, još jednom se preslišajte, jel to zaista nešto u šta vredi investirati svoj život.

Znajući koliko je znanje o tome kako da upravljamo svojim vremenom kroz usvajanje korisnih i odbacivanje štetnih navika dragoceno i neophodno za sve ljude, poželela sam da ga upakujem u što pristupačniju eduakciju, tako da može da je pohađa baš svako ko želi da radi na sebi i nauči odmah primenljive tehnike koje će im iz dana u dan biti oslonac za njihov život.

Zato sam kreirala jedinstvenu radionicu „4 koraka do korisnih navika uspešnih i srećnih„, koja je potpuno nova i koju ću održati u subotu 7. septembra u Madlenijanumu. Ako dođete, na poklon ćete dobiti i moju najnoviju knjigu „Nećete PRONAĆI MIR dok ne postanete zahvalni„, koja se ne nalazi u slobodnoj prodaji.

Vaša investicija za ovaj izuzetno koristan interaktivni program je samo 3.600 dinara, a u to je uračunato i posluženje u pauzama.

Dođite da se upoznamo i da uz moju podršku u svoj život unesete navike šampiona. Prijavite se ovde.

A ako je vama ovaj tekst bio koristan i pokrenuo vas na razmišljanje onda investirajte sekund svog života da ga podelite sa prijateljima, neka razmisle i oni.

Za vaše najviše dobro, od ❤️
Slavica Squire

Kako da dosadne sastanke pretvorite u zanimljive?

Kako da dosadne sastanke pretvorite u zanimljive?

Pokušajte da se setite: kako je izgledala većina timskih sastanaka na kojima ste bili tokom svoje karijere? Da li ste se nekad možda na njima dosađivali? Jeste li imali utisak da su ostale kolege prisutne samo telom, a duhom ko zna gde, dok menadžer monotonim glasom govori o statistici prošlomesečnog poslovanja?

Savremeni biznis nema vremena za takve sastanke. Štaviše, rukovodioci imaju sve manje vremena da obavljaju veliki broj obaveza koji im je poveren, a kamoli da gube vreme na tako neproduktivnim okupljanjima.

Ako ste i sami među njima, ovo je tekst za vas. Uz ovih nekoliko saveta, možete organizovati konstruktivno i kvalitetno okupljanje vašeg tima:

Počnite od teme

Jedan od najvažnijih zadataka koje kao rukovodilac nekog tima imate je da jasno predstavite temu vašeg okupljanja. Jasno izložite ciljeve i okvir samog sastanka i objasnite ljudima zašto su tu, kao i koliko njihovog vremena će oduzeti taj sastanak. Kad smo već kod vremena, ne kažnjavajte one koji su stigli na vreme time što će čekati manje odgovorne kolege. Pođite od pretpostavke da oni koji kasne neće ni doći i počnite tačno u ono vreme u koje ste se dogovorili. U suprotnom, čak i onima koji kasne činite medveđu uslugu, jer će propustiti dragocenu priliku da nauče lekciju o tome zašto treba da dođu na vreme. Kada im se jednom desi da zakasne i shvate da ih niko nije čekao, to im se verovatno više neće ponoviti.

Podstaknite otvorenu diskusiju

Sastanak je zgodan trenutak da sve važne “igrače” za jedan projekat zajedno pripremate i motivišete za stvari koje treba da obave. Takođe, nekad je dobro podstaći zaposlene da se međusobno bodre i motivišu, jer tokom rada na zajedničkom projektu, važan je svako od njih – ako jedan doživi neuspeh, doživeli su svi.

Zato je dobro da tokom sastanka, umesto pojedinačnih (i, priznajemo, dosadnih) izveštaja, svi učesnici rade na nekom rešavanju problema. Važnost ovakvog pristupa sastancima je taj što svi članovi tima vide svoje kolege kao važne činioce sistema, bez kojih ni oni sami ne bi mogli da funkcionišu.

Dozvolite svakom od njih da predloži svoju temu ili preispituje ideje drugih, pa makar poticale i od vas. Poenta je u pronalasku kreativnih rešenja za zajedničke probleme, a ne u postizanju konsenzusa.

Važno je da dobijete input čak i od najstidljivijih članova tima, koji ponekad oklevaju da se bore za reč sa nešto pričljivijim kolegama. Zapamtite da vaša uloga kao vođe tima na sastanku nije da govorite više od svih ostalih. Vi ste koordinator i medijator sastanka, a u slučaju da hoćete aktivnije da učestvujete u njemu, zadužite nekoga da umesto vas bude koordinator.

Tražite zajedničke zaključke

Na kraju sastanka, učesnici pomalo oklevaju da glasno i jasno iskažu do kojih zaključaka su svi zajedno došli. To može oduzeti mnogo vremena i celo okupljanje učiniti neefektivnim. Međutim, na vođi sastanka je da sumira poentu svake diskusije koja je vođena i podstakne ljude da počnu sa radom na onome što su se dogovorili. Svako treba da preuzme odgovornost za svoja zaduženja, a idealno je da učine to pred drugima. Naime, ljudi koji pred drugima pristanu da urade nešto, češće to i ispune, jer osećaju unutrašnji poriv da ispune očekivanja drugih.

Podelite zaključke u najskorije vreme

Na posletku, napišite neku vrstu izveštaja o onome što ste se dogovorili tokom sastanka i podelite je učesnicima u narednih 24 sata. Što je tema o kojoj se diskutovalo važnija, to je bitnije da im na vreme dostavite zaključke, kako bi vas što pre kontaktirali o bilo kakvim nedoumicama.

Kako to rade drugi?

Jeff Bezos, izvršni direktor i osnivač kompanije Amazon, ima izvanredan recept za vođenje produktivnih sastanaka. On ima tri jednostavna pravila koja mu pomažu da organizuje zanimljive, kreativne i svrsishodne sastanke sa svojim zaposlenima.

Prvo od njih je da formirani timovi ne budu veći od grupe ljudi koju mogu da nahrane dve (velike) pice.

Ako ste ikad bili na sastanku na kom je bilo više od 20 ljudi, jasno vam je zašto je uveo ovo pravilo. Što je tim veći, to je teže da svako od članova izrazi svoje mišljenje, prati ono što drugi izlažu i bude kontinuirano uključen u sastanak. Takođe, takvi sastanci traju predugo. Međutim uz pravilo “dve pice”, svako ima prostora da se izrazi i konstruktivno učestvuje.

Takođe, na Bezosovim sastancima nema PowerPoint prezentacija, zato što je naučno dokazano da ljudski mozak bolje usvaja narativ od taksativno pobrojanih stavki. Umesto takvih prezentacija, on angažuje nekog iz tima da pripremi narativno strukturiran podsetnik, koji dobijaju svi učesnici sastanka. Ti dokumenti se prave uz mnogo truda, pišu i prepisuju, dele među kolegama, a onda ponovo dorađuju. Pišu se i po nekoliko dana, pa i nedelja. Uprkos tome što takvi dokumenti svakom omogućavaju da potpuno prenesu svoje ideje i razumeju koncept, uvek ima i onih članova tima koji na sastanak dolaze nespremni. Zbog toga je treće Bezosovo pravilo da svaki sastanak započinje tišinom.

Na početku sastanka, svi u tišini čitaju tekst i razmišljaju o njemu. Sve to traje oko pola sata, a onda počinje živa diskusija.

Vi najbolje poznajete svoj tim i najbolje znate kako da ove savete pretočite u konkretnu strategiju za vođenje konstruktivnih sastanaka. Time sebi možete uštedeti mnogo vremena, doći do konstruktivnih rešenja, inspirisati druge, razviti snažniju radnu etiku i dobiti bolje rezultate.

Najvažnije veštine koje kao rukovodilac u takvim prilikama možete imati su coaching veštine: sposobnost fokusiranja na rešenje, znanje o efikasnom postavljanju ciljeva, pravilno postavljanje pitanja, davanje feedback-a i još mnogo toga drugog, a sve njih možete steći na izvanredno korisnoj Coaching Akademiji. Više o ovoj edukaciji možete pročitati OVDE.

Ako biste želeli da saznate šta sve coaching jeste, a šta nije i da li je to nešto što bi moglo da unapredi vaš život i karijeru, pravo je vreme da se prijavite za Online Coaching edukaciju sa Slavicom Squire, za koju prijave traju do 30. avgusta. Prijavite se putem ovog linka.

Kako da iz svakog dana izvučete maksimum?

Kako da iz svakog dana izvučete maksimum?

Za svakog od nas dan traje tačno 24 sata. Za Elona Muska, vizionara, investitora i osnivača tri gigantske kompanije, dan ima isti broj sati kao i za vas. Isto važi i za Richarda Bransona koji ima više od 300 firmi i za kasirku u vašoj lokalnoj prodavnici i za vašeg šefa, dete, prijatelja… opširnije…

Anksioznost: Da li ste talac svoje istorije?

Anksioznost: Da li ste talac svoje istorije?

Piše: NLP trener i coach Dragoljub Matić – Profa

Dešava li vam se da ponekad osećate napetost, teskobu, uznemirenost, strah i da se to reflektuje u vašem telu? Koliko puta vam se dogodilo da ste dekoncentrisani, rasejani, bez fokusa i da osećate utrnulost i nedostatak energije?

Imate li ponekad osećaj praznine i besmisla koji vas vodi u tamne prostore beznađa? Hvata li vas povremeno stanje nesigurnosti, bespomoćnosti, gubitka samopouzdanja i da zbog toga izgubite motivaciju ili tražite načine da izbegnete situacije koje zahtevaju čvrstinu?
Hvata li vas nemir, ljutnja i bes kada ne možete da održite kontrolu nad situacijom?

Pomislite na trenutak kako bi bilo korisno za vas da razotkrijete uzroke ovih stanja, da ovladate strategijama i tehnikama za prevazilaženje zabrinutosti i telesne napetosti kao i upravljanje stresom.

Reč je o anksioznosti koja se prepoznaje kao osećaj. To je emocionalno stanje koje ima tendenciju da se ukoreni kao obrazac življenja. Zato je važno i korisno pozabaviti se ličnim životom i ličnom istorijom i napraviti novu strategiju pristupa i razumevanja događaja i odnosa sa drugim osobama. Kao prvo, važno je da prepoznamo lične obrasce koji mogu ukazivati na anksioznost, depresiju ili nemir i podići to na svesni nivo. Tako pristupamo mogućnostima da određeni obrazac restruktuiramo i da mu oduzmemo rušilačku energiju.

U mojoj bogatoj coaching praksi, najčešće klijenti i ja dolazimo do uvida da je to posledica nekog iskustva iz lične istorije ili obrasca na koji klijent reaguje anksioznošću, strahom, nepoverenjem, neprihvatanjem, ponekad klijent to ne zna na svesnom nivou ali oseća u telu, kroz razne simptome. Telo je naš kompas koji nam govori kakva je usklađenost u nama i da li smo u balansu i obično nekim telesnim simptomom ili čak bolešću naš duboki, mudri nesvesni um šalje poruku, da je nastupila neravnoteža i neprirodno stanje. Simptomi na koje često nailazim su: visok pritisak, povišen šećer, otežano disanje, migrene, poremećaji u reproduktivnoj regiji kod žena, reakcija kože u obliku ekcema, psorijaze, povećane telesne mase, nesanice, zamuckivanja, znojenja, promuklosti, napetosti u ramenima i grudima, poremećaji u radu štitne žlezde, alergije, fobije, traume, osećaj krivice i mnogi drugi.

Najčešće ljudi kada osete neki simptom potraže pomoć lekara i to je u redu. Lekari zato i postoje da se bave zdravljem i daju lekove koji pomažu da se sa nekim simptomima lakše izađe na kraj ili da se to stavi pod kontrolu. Jedan pogled na ovu stvar je da je to bavljenje posledicama, jer je telesni simptom posledica ili signal da nešto nije u redu na dubokom nivou. Na taj način, medikamenti su korisni i istovremeno predstavljaju svojevrsne štake koje pomažu osobi da hoda kroz život. Kada se dođe do uzroka nastanka tog simptoma i kada se otključa emocija koja ga je uzrokovala, onda najčešće prestane potreba za njegovim postojanjem i život postaje bolji.

Evo jednog primera:

Radio sam sa jednom ženom koja je imala komplikovane odnose s majkom koji su obeležili njen život. Radili smo na toj temi i došli do emocija koje su bile “zaključane” decenijama – to su bile uznemirenost i napetost koje su nastale u ranom detinjstvu i koje su se kroz vreme formirale u krut obrazac. Osećala se pritisnuto. Kada smo oslobodili tu emociju, oslobodilo se I celo njeno biće, a nakon izvesnog vremena popravilo joj se i zdravstveno stanje, koje je ranije bilo narušeno.

Ovakvi rezultati coaching sesija me često podsećaju na otvaranje sefa – kada se pronađe prava šifra, on se sam otvori. Mi u coachingu ne dajemo kvalifikacije prema tipovima ličnosti, ne dajemo dijagnoze o bolestima, nego svakoj osobi pristupamo kao jedinstvenom i neponovljivom biću uz puno poštovanje i uvažavanje, u afmosferi dubokog poverenja.

Često je izvor nemira unutrašnja režija u umovima ljudi. Naši unutrašnji režiseri lične realnosti sveta nikad ne spavaju i ponekad kreiraju zastrašujuće predstave o sebi, o ljudima i o svetu uopšte koji tada postaje zastrašujuće mesto.

Ponekad je dobro edukovati tog unutrašnjeg režisera da kreira bolje predstave, a nekad ga je dobro otpustiti i zameniti ga sa boljim, jer ljudi često sopstvenom pažnjom hrane štetne misli i emocije što uzrokuje pokretanje unutrašnjeg mehanizma samouništenja i na taj način može nastupiti lična šteta. Ti obrasci kojima se posvećuje svakodnevna lična pažnja toliko se ukorene u životima ljudi da oni postanu pravi eksperti sopstvene patnje.

Zato je korisno da se zapitamo ponekad šta nam sve može doneti lični rad na sebi uz podršku profesionalnih coacheva i kako sa novim matricama življenja možemo naš život učiniti kvalitetnijim.

Ako sve ovo uzmete u obzir i preuzmete odgovornost za sebe i svoj život imajući u vidu mogućnosti koje pruža coaching tehnologija, na dobrom ste putu da uz pomoć coacha poboljšate svoj život i dovedete ga u balans.

Kontaktirajte nas mejlom na office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391 i mi ćemo vam pružiti podršku da živite život kakav želite.

4 načina da prevaziđete neodlučnost

4 načina da prevaziđete neodlučnost

Da li ste nekad bili u restoranu sa toliko bogatim jelovnikom, da nikako niste mogli da se odlučite šta da odaberete? Da li se u vama tada odvijala „debata“ u kojoj ste preispitivali kvalitet i ukus raznih jela do te mere, da ste na kraju svejedno bili nezadovoljni obrokom? Reč je o fenomenu koji je poslednjih decenija uzeo maha i koji je nedavno pretočen u novu kovanicu na engleskom jeziku: F.O.B.O. od „Fear of Better Options“, što bi u slobodnom prevodu značilo „strah od boljih opcija“.

Ovaj odavno poznat fenomen, poznat i kao maksimizacija, predstavlja čovekovu neprestanu potragu za sve boljim opcijama, iz straha da će propustiti „onu najbolju“, što na kraju dovodi do neodlučnosti, kajanja i nezadovoljstva. S napretkom civilizacije, razvojem proizvodnje i umrežavanjem celog sveta na društvenim medijima, izbor je postao nepregledan, a donošenje odluka sve teže. (Setite se samo kako izgleda prebacivanje tv kanala u izobilju najrazličitijih programa.)

To su pokazala i naučna istraživanja. Studija koju su sproveli psiholozi Sheena Iyengar i Mark Lepper pokazala je da ljudi koji imaju manje izbora prilikom donošenja odluka bivaju zadovoljniji ishodom.

To je veliki paradoks, jer je sasvim prirodno težiti boljim opcijama. Međutim, u današnje vreme susrećemo se sa toliko privlačnih prilika, da je praktično nemoguće odabrati najbolju. Neki zbog toga borave u stalnom stanju neodlučnosti, a istraživanja pokazuju da su nezadovoljni čak i kada donesu objektivno bolje odluke od ostalih ljudi. Drugi, pak, potpuno izbegavaju donošenje odluka.

Na racionalnom nivou ste možda svesni da nikada ne možete doneti savršenu odluku i da je mnogo svrsishodnije posmatrati stvari kao “dovoljno dobre” ili “nedovoljno dobre”, ali nas nešto duboko u nama ipak sprečava da tako postavimo stvari. To naročito važi za ljude koji su pritodno sloniji maksimizaciji. Prema teoriji američkog ekonomiste Herberta Simona, postoje ljudi koji prirodno teže maksimalnim ishodima i ljudi koji se zadovoljavaju “dovoljno dobrim”. “Maksimizatori” će odmeravati mnogo faktora prilikom donošenja odluke, ali kad je donesu, premišljaće se i biti manje zadovoljni izborom. Ovi drugi su fokusirani samo na to da li ishod njihove odluke ispunjava njihove potrebe, bez težnje za “najboljim” i ređe se kaju zbog onoga što odluče. Iako nijedna krajnost nije dobra, strah od propuštanja boljih opcija može da bude destruktivniji od mirenja sa prosečnim rezultatima i zato je važno da na vreme izađete iz začaranog kruga donošenja “pogrešnih” odluka.

Primetite neodlučnost na vreme

Razmislite o tome šta se dešava kada pred sobom imate neki izbor koji vam je teško da napravite. Kako se tada osećate? Da li imate osećaj da vas obuzima panika? Da li se javlja i neka fizička manifestacija, poput preznojavanja, stezanja pesnica i slično? Za početak je dovoljno da vežbate da je prepoznate, a onda postepeno možete raditi i na efikasnijem donošenju odluka. Ne upetljavajte se u preterano analiziranje (kao što kažu: analiza – paraliza), jer ćete na kraju ponovo biti izgubljeni. Dakle, samo prepoznajte kada se strah od bolje opcije javlja i kako se vi tada osećate.

Prava pitanja

Kada u svom ponašanju prepoznate kada se strah javlja, onda postepeno uvodite pitanja koja ćete sebi postavljati onda kada ga primetite, a koja vam mogu pomoći da se trgnete, prestanete da lutate i pozabavite samim ishodima donošenja odluka.

Jedno od najvažnijih pitanja koje tada sebi možete postaviti je: šta je najgore što može da mi se desi ako odmah donesem odluku? Ovde nije reč o tome da se upuštate u zastrašujuće maštarije o najgorim mogućim scenarijima. Cilj je da razmišljate o tome s kojim poteškoćama biste se mogli suočiti ako donesete određenu odluku i osmislite kako da ih prevaziđete.

Nakon toga se zapitajte šta je najbolje što može da vam se desi ako odluku uopšte ne donesete. Velike su šanse da ćete otkriti da benefita baš i nema i to vas može podstaći da zapravo donesete odluku.

Steknite naviku donošenja odluka

Donošenje odluka je kao mišić: što ga više vežbate, to postaje jači. Baš kao i druge navike u našem životu, donošenje odluka je nešto što možemo razvijati, ali i izgubiti ukoliko ga ne praktikujemo dovoljno često. Dakle, što više odluka donesete, to će vam svaka sledeća lakše padati i obrnuto: što ređe donosite odluke, to će i najmanji izbor delovati zastrašujuće.

Normalno je da vas preplavljuju različite emocije kad donosite krupne životne odluke i zato je važno da krenete od jednostavnijih. Zato, sledećeg puta kad krenete na piće s društvom, poručite ono što vam je prvo palo na um, bez preteranog oklevanja i besomučnog pregledanja karte pića. Ako ste zadovoljni izborom, još bolje, a ako niste, da li je to zaista dovoljno da vam pokvari dan? Verovatno i sami znate da nije i zato postepeno vežbajte prihvatanje ishoda od lakših, ka težim odlukama.

Prihvatite “dovoljno dobro”

Veliki mislilac Voltaire jednom je rekao: “Ne dozvolite da savršenstvo postane neprijatelj dobra”. Dakle, umesto da sebe terate da budete nemoguće “savršeni” i zbog toga se neprestano vrtite u krug, prihvatite nešto što je jednostavno “dobro”.

Ono što vam može pomoći da dođete do toga su sledeći koraci: otkrijte koji je vaš cilj (ili ciljevi), zatim procenite njegov značaj. Razmislite o opcijama i procenite koliko je verovatno da stvaka od njih ispuni vaš cilj. Odaberite onu koja je u tome najuspešnija.

Kasnije na osnovu posledica koje je vaša odluka imala u budućnosti modifikujte ciljeve, kao i značaj koji im pripisujete, kao i način na koji procenjujete buduće mogućnosti.

Ovo možete primeniti u bilo kojoj prilici u kojoj vam je teško da se odlučite. Ako vam uprkos svemu ovome teško ide i primećujete da vaša neodlučnost počinje da predstavlja prepreku u vašem napredovanju u životu, od velike pomoći vam može biti jedna ili nekoliko coaching sesija.

Svoju sesiju možete zakazati direktno OVDE ili nas pozovite na 064 64 51 391. Naši iskusni i posvećeni coach-evi su tu za vas, kad god vam je potreban podstrek da se “odglavite”, prevaziđete neodlučnost i uzmete život u svoje ruke.

Kako da utičete na druge (a da ih pritom ne naljutite)?

Kako da utičete na druge (a da ih pritom ne naljutite)?

Šta radite ako morate da skrenete pažnju svom partneru da vam se ne sviđa neko njegovo ponašanje? Da li naprasno reagujete ili čekate trenutak da mu nabrojite sve što vam smeta? Da li mu predlažete šta bi mogao da uradi umesto toga ili jednostavno zahtevate da prekine s onim što vas nervira?

Ljudi obično očekuju da mogu uticati na nekoga davanjem saveta, zahtevima i sugestijama, ali se obično ispostavi da njihov sagovornik na kraju uvek radi po svom. Razlog za to je jednostavan: ljudi ne vole ideje drugih, oni vole svoje ideje. Upravo zbog toga vaše molbe, zahtevi i besne reakcije, ne dovode do rezultata.

Kad je reč o porodičnim i emocionalnim vezama, takve situacije mogu da se razreše na razne načine, ali problem nastaje kada komunikacija “škripi” na poslu.

Teško je skrenuti pažnju kolegi ili saradniku da promeni svoje ponašanje, a da vas on ne shvati pogrešno. Još je teže kada ste mu šef, pa onda, nakon vaše naredbe, ostajete u mraku po pitanju toga šta on zaista misli o tome šta treba da uradi i šta na kraju krajeva misli o vama kao nadređenom. Štaviše, mnoga istraživanja su pokazala da čak i pohvale koje nadređeni upućuju zaposlenima mogu da utiču na smanjenje efikasnosti njihovog rada, jer bilo kakvo ocenjivanje i davanje suda “odozgo”, signalizira ljudima da su podređeni i da imaju nekoga iznad sebe ko im u jednom trenutku može biti pretnja.

Da li postoji suptilniji način da zaposlenima skrenete pažnja na to šta bi mogli da promene?

Zamislite, na primer, da imate zaposlenog koji veruje da on uvek vodi računa o osećanjima svojih kolega i klijenata. Ako mu neko kaže da to nije tačno, on će štititi svoje uverenje o sebi, tako što će odbaciti tuđi sud. Ali, ako ga neko pita da opiše u kakve je sve razgovore uključen sa kolegama i klijentima tokom jednog dana, sasvim je moguće da će se sam setiti trenutaka u kojima je bio grub prema njima i biće spreman da o tome govori i menja.

U jednom eksperimentu naučnika dva izraelska i jednog američkog univerziteta (Guy Itzchakov, Kenneth G. DeMarree, Avraham N. Kluger, 2018) 112 studenata podeljeno je u dve grupe: govornike i slušaoce. Oni su sedeli jedni naspram drugih, a govornici su tokom 10 minuta govorili o svojim temama. Tokom eksperimenta, slušaoci su imali instrukciju da “slušaju najbolje što mogu”, ali su neki od njih imali zadatak da s vremena na vreme, kada im istraživači pošalju SMS ili daju neki drugi signal, suptilno pokažu govorniku da im je nešto omelo pažnju.

Ispostavilo se da su oni govornici koji su bili upareni sa dobrim slušaocima manje brinuli o tome šta njihov partner misli o njima i lakše su formulisali svoje stavove na zadate teme. S druge strane, oni govornici koji nisu imali tu sreću, bili su nervozniji i manje spremni da dele svoje stavove sa manje brižljivim slušaocima.

Drugo istraživanje čak je otkrilo da govornici upareni sa pažljivim slušaocima više razmišljaju o zastupljenosti različitih strana priče o kojoj govore i nastupaju manje ostrašćeno i ekstremno.

Relevantnost svih ovih otkrića testirana je i potvrđena u tri studije koje su obuhvatile zaposlene iz javnog sektora, IT stručnjake i prosvetare. Zaključak je jasan: pažljivo slušanje od strane sagovornika čini da se onaj ko govori oseća opuštenije i svesnije svojih prednosti i nedostataka, spremnije da razmotri svoja stanovišta i ne zauzima pritom defanzivan stav. Zahvaljujući tome, spremniji je na saradnju.

Dakle, bez pažljivog slušanja jako je teško da zaista utičemo na naše sagovornike i da im pomognemo da promene neko svoje ponašanje, a da ih pritom ostavimo u dobrom stanju, kako bi bili produktivniji i zadovoljniji na radnom mestu. Istraživanja takođe pokazuju da menadžere koji pažljivo slušaju svoje zaposlene, oni percipiraju kao vođe, imaju poverenja u njih i generalno su zadovoljniji svojim poslom.

Pa opet, ako je slušanje tako korisno zaposlenima i firmama, zašto nije zastupljeno svuda? Zašto tako malo menadžera istinski sluša svoje saradnike?

Razlog je to što postoje brojne prepreke kvalitetnom slušanju, a ovo su najčešće:

Strah od gubitka moći

Istraživači su otkrili da neki menadžeri strahuju da će pokazivanjem istinskog interesovanja za ono što njihovi zaposleni imaju da kažu, drugi percipirati kao slabe. Ali, taj strah nije opravdan. Čak su i naučne studije dokazale da dobre slušaoce prati dobra reputacija, tako da je samo pitanje toga da li neko želi da održava svoj status na osnovu toga što će druge zastrašivati ili na osnovu toga što će im se drugi diviti zbog njihovih ličnih kvaliteta.

Slušanje zahteva vreme i trud

U većini slučajeva, menadžeri smatraju da su suviše zauzeti da bi izdvojili dovoljno vemena da saslušaju svoje saradnike. Ali s druge strane, to ne bi trebalo da bude problem, jer je odluka da ćete više vremena posvetiti slušanju, zapravo odluka o investiciji. Ulaganje vremena i truda da se sasluša neki zaposleni koji ima određeni problem, je ulaganje u budućnost, a to se uvek isplati.

Strah od promene

Kvalitetno slušanje nosi određeni stepen rizika da će sam slušalac, nakon što sasluša sagovornika, promeniti svoje mišljenje, a ljudi često nisu spremni na to. Menadžeri koji su obučavani da istinski slušaju zaposlene u jednom istraživanju, bili su zaprepašteni kada su uvideli koliko malo znaju o životu ljudi s kojima rade godinama. Ta promena percepcije nije uvek prijatna i zato mnogi izbegavaju da istinski saslušaju druge. Međutim, istina je uvek dragocena, naročito u poslovnom svetu, jer zatvaranje očiju pred njom može mnogo da vas košta.

Kako da budete bolji slušalac?

Slušanje je poput mišića. Zahteva trening, upornost, trud i što je najvažnije, nameru i želju da budete dobar slušalac. Morate da očistite svoj um od unutrašnje i spoljašnje buke, a ako to nije moguće, da odložite sve što u tom trenutku radite i posvetite pažnju svom sagovorniku. Mnogo će mu značiti konstantan kontakt očima, kao znak da vas interesuje šta ima da kaže.

Ne prekidajte ga. Oduprite se porivu da prekinete sagovornika pre nego što on ukaže da je završio misao u tom trenutku. Možda je najbolje da vežbate sa nekim koga i inače teško slušate i vežbajte da ga svaki put sve duže slušate pre davanja odgovora.

Ne osuđujte i ne ocenjujte. Slušajte bez ikakvog ishitrenog zaključivanja i interpretacije onoga što čujete. Možda ćete primetiti da nehotice dajete sud o onome što vaš sagovornik govori, ali odagnajte te misli. Ukoliko primetite da ste neko vreme proveli razmišljajući o tome, izvinite se sagovorniku i zamolite ga da ponovi. Ne pretvarajte se da slušate i ne namećite svoja rešenja.

Uloga slušaoca je da pomogne onom ko govori da sam dođe do odgovora. Zato, kada slušate kolegu ili saradnika, izbegavajte da ih savetujete i nudite im rešenja. Ako verujete da je nešto u najboljem interesu vašeg sagvornika i osećate poriv da to s njim podelite, recite mu: „Pitam se šta bi se desilo, kada bi uradio…?“ Ovakva pitanja ruše prirodnu barijeru koju postavlja ljudski um prema tuđim sugestijama i pokreću njegovu maštu da zamisli moguće rešenje.

Postavljajte i druga pitanja. Razgovor možete oblikovati postavljanjem pitanja koje su od velike koristi za onog ko govori. Dobro slušanje zahteva da razmišljate o tome šta je najpotrebnije vašem sagovorniku, da dođe do rešenja na probleme koji ga muče. Postavljajte mu pitanja kako biste mu pomogli da dublje uroni u svoje misli i iskustva.

Pre nego što postavite pitanje, zapitajte se: „Da li će ovo pitanje biti korisno za sagovornika ili njime samo zadovoljavam svoju radoznalost?“ Naravno, postoji prostor i za jedno i za drugo, ali dobar slušalac pruža prednost ovom prvom. Jedno od najboljih pitanja koje možete dodati je “Želiš li da kažeš još nešto?”, jer ono često razotkriva nove teme i neočekivane prilike.

Umetnost postavljanja pitanja i umetnost slušanja nalaze se među najpoželjnijim veštinama savremenih menadžera, ali su vredne i korisne i za roditelje, prijatelje, supružnike i sve one koji žele nekome da pruže podršku ili utiču na pozitivan način. Ove veštine izučavaju se u okviru Coaching Akademije, koja je dosad mnogim ljudima promenila život. O njoj možete saznati više, ako nas pozovete na broj 064 64 51 391 ili nam pišete na office@coachingakademija.com.

Kako da pokrenete ljude sa kojima radite

Kako da pokrenete ljude sa kojima radite

Šta kažete kad neko na poslu kaže „ne“ na neki vaš predlog koji smatrate genijalnim? Verovatno odgovarate sasvim racionalnim pitanjem kao što je „Zašto da ne?“ Međutim, postoje ljudi koji pružaju otpor na svaki oblik spoljnjeg uticaja i koji su potpuno otporni na klasične metode motivisanja.

Njima treba pristupati na nešto drugačiji način, kako biste se i vi kao njihov menadžer i oni kao važni činioci vašeg tima poštedeli nepotrebnog stresa. Za to vam je potrebno poznavanje osnova coaching-a, jer vaš cilj ne treba da bude kažnjavanje zaposlenog, nego pojačavanje njegove produktivnosti. Dakle, ovde nije reč o problematičnim i nesavesnim kolegama koji zaslužuju disciplinsku meru, nego o ljudima koje je samo potrebno podstaći na njima razumljiv i odgovarajući način.

Ako poznajete prave coaching strategije, svaki “težak” saradnik, može da postane uzor u vašem timu, koji će sa vama rado sarađivati u samom procesu poboljšanja njegove efektivnosti i efikasnosti. Posredno ćete na taj način motivisati čak i ostale zaposlene, jer će oni videti na koji način pristupate njihovom kolegi.

Pođite od sebe

Ako se i sami ne osećate motivisano i poletno, velike su šanse da to neće biti slučaj ni sa ostalim članovima vašeg tima. Dakle, pođite od sebe.

Motivisanost je stanje koje se odvija na polju emocija. Održavanje pozitivnog pogleda na svet može biti vrlo zahtevno, naročito ako ste u žiži pažnje vaših saradnika.

Na prvom mestu, bilo bi dobro da radite na opštem pozitivnom pogledu na svet, jer, kako istraživanja pokazuju, optimizam treba i može da se nauči. Dakle, umesto da na svoje i greške svog tima gledate kao na neuspehe, trudite se da iz njih izvlačite pouke i doživljavate ih kao lekcije, na kojima treba da budete zahvalni. Vodite, ne samo dnevnik vaših obaveza (koje ćete po završetku sa zadovoljstvom precrtati), nego i dnevnik celih projekata, u koji ćete upisivati redovno svoje ideje, zamerke i predloge. Sve što vas drži fokusiranim na posao je dobrodošlo.

Kreirajte okruženje u kom ljudi mogu da daju sve od sebe

“Ako zaposlenima date osećaj uključenosti, osećaj da imaju kontrolu, da zaista mogu da donose odluke, to drastično povećava energiju i fokus koje ulažu u posao”,Charles Duhigg

Kad imamo osećaj da smo deo neke šire celine, da je naš rad važan, ne samo za nas same, nego i za nešto što je mnogo veće od nas samih, onda smo mnogo više motivisani da preuzimamo kontrolu, ali i odgovornost za svoje akcije. Zamislite samo šta bi vaš tim mogao da uradi kada bi bio samo nekoliko procenata motivisaniji da napreduje zajedno s vama?

Da bi se to dogodilo, potrebno je da svako razume vrednosti i misiju kompanije i kako njihova uloga doprinosi uspehu. Značaj je jedna od osnovnih ljudska potreba kao i doprinos i ako kroz ono što rade ljudi zadovolje te savoje potrebe onda će motivisanost doći iznutra od njih. Neophodno je i da se revnosno postavljaju ciljevi za svaki od projekata koji vodite, ali ne samo iz perspektive toga kako njihovo ispunjenje doprinosi vašoj firmi, nego i kako time doprinosite svi zajedno da svet bude bolji i da je zato rad vaših saradnika izuzetno bitan, znači na mnogo višem nivou.

Podstičite saradnike na otvorenost i pružanje feedback-a, jer ćete im tako staviti do znanja da je njihovo mišljenje važno. To nas vodi do sledeće stavke…

Pažljivo postavljajte pitanja

Psiholog Michael Pantalon koji se decenijama bavio istraživanjem na Medicinskom fakultetu Jejl Univerziteta, sumirao je svoje znanje o uticaju koji ljudi imaju na druge osobe iz svog okruženja u knjizi “Instant Influence: How to Get Anyone to Do Anything – Fast!”.

Iako su svi ljudi, pa i vođe timova, prirodno skloniji racionalnoj konverzaciji i postavljanju pitanja, Pantalon je otkrio da ljude zapravo mnogo efikasnije motivišu sasvim iracionalna i neočekivana pitanja.

Evo jednog primera: Zamislite da ste menadžer u nekoj velikoj PR firmi i da je jedan od vaših zadataka da hitno uradite reviziju ključnog dela sledeće velike kampanje. Na vama je da objasnite svojim saradnicima da je stvar hitna i da od njih zahteva širok i kreativan pristup. Logično, oni do tog trenutka nisu ni znali da će revizije biti i u tom trenutku nisu spremni za sve ono što će morati da urade. Da biste ih motivisali u takvim okolnostima, umesto da postavljate uobičajena pitanja, poput: „Kada će to biti gotovo?“ i „Zašto ne odmah?“, postavite im dva naizgled sasvim iracionalna pitanja:

1. Koliko si spreman da uradiš reviziju na skali od 1 do 10, gde 1 znači „uopšte nisam spreman“, a 10 „potpuno sam spreman“?

Pobrinite se da saradnik odgovori na ovo pitanje konkretnim brojem. U retkim slučajevima, dešava se da kaže: „1“, a ako se to desi, iznenadite ga rečima: „Šta je potrebno da se tvoja ocena pretvori u dvojku?“

Dok odgovara na to pitanje, saradnik će sam otkriti šta sve treba da uradi pre nego što napravi reviziju kampanje. Dakle, sam će proći kroz sve korake i pružiti vam informacije o tome koliko je motivisan da na njima radi.

2. Ako odabere broj veći od 2, upitajte: „Zašto nisi odabrao niži broj?“

Prvo pitanje deluje iracionalno, zato što ne pitate saradnika da li je spreman. Ali kada biste tako učinili, on bi vam odgovorio samo sa „da“ ili „ne“, što znači da ne biste dobili priliku da bliže sagledate šta im je potrebno da bi obavili neki zadatak.

Drugo pitanje zaista deluje iracionalno, možda čak i apsurdno, jer je u potpunoj suprotnosti sa očekivanim:
„Zašto nisi više motivisan?“ koje bi samo probudilo dodatni otpor. Međutim, postavljanjem drugog pitanja vi tražite od saradnika da objasni koji koraci su već preduzeti, a nakon toga i da sagleda šta je još potrebno da se uradi. Sama činjenica da vaš saradnik sam prolazi kroz proces osmišljavanja i predviđanja koraka potrebnih za okončanvanje projekta drastično povećava šanse da će isti uspešno završiti.

Tražite Feedback

Vaši saradnici najbolje poznaju vaš posao. S obzirom da se oni bave detaljima, a vi, kao neko ko njima rukovodi, gledate širu sliku, njihov feedbek je od neprocenjivog značaja za donošenje dobrih odluka. Zato neprekidno proveravajte kako se vaš tim adaptira na svakodnevne promene u svom okruženju i naviknite ih da mogu da vam se obrate u svakom trenutku. Feedback je odlična prilika da zajedno sa svojim timom otkrivate šta još možete da unapredite u svom poslu.

Ove i mnoge druge tehnike i alati koji su od neprocenjivog značaja za sve preduzetnike, menadžere, lidere i uopšte one koji na neki način rade s ljudima, uče se na izvanredno korisnoj edukaciji Professional Coaching. Više o njoj možete pročitati OVDE.

4 načina da izađete na kraj sa “nemogućim” ljudima

4 načina da izađete na kraj sa “nemogućim” ljudima

Da li ste nekada u životu bili prinuđeni da sarađujete sa ljudima s kojim uopšte ne znate kako da izađete na kraj? S kojima ste uvek na nekoj “ratnoj nozi”, koji uvek imaju nešto da prigovore, ne slušaju savete i kao da se trude da vas izbace iz takta?

Velike su šanse da jeste. Sto ljudi – sto ćudi, izreka je koja je više nego primenjiva naročito u poslovnom okruženju, gde s ljudima dolazite u dodir zato što imaju određene stručne kvalifikacije, znanja i zvanja, a ne zbog toga što vam se neko od njih sviđa ili ne. Ako ste im menadžer, onda se od vas još i dodatno očekuje da vodite računa o svojim saradnicima i načinima na koje oni obavljaju svoj posao. Tako među njima uvek ima i onih koji ne pokazuju nikakvu želju ni entuzijazam da budu tu gde jesu, ne slušaju uputstva, nisu zainteresovani za unapređenje i konstantno izbegavaju vaše pokušaje da ih posavetujete i podržite u vašem zajedničkom cilju.

Najlakše rešenje za takve ljude je – otkaz. Ipak, izazov koji se postavlja pred dobrog menadžera je da pokuša da motiviše takve pojedince i učini ih spremnijim na saradnju. Zato je potreban potpuno drugačiji pristup, u odnosu na uobičajenu dinamiku između menadžera i saradnika, koji zahteva usavršavanje coaching veština.

Nije slučajno to što je velika kompanija Google upravo coaching veštine stavila na prvo mesto na listi kriterijuma za buduće menadžere koje planira da primi u svoje redove i što se kotiraju bolje čak i od profesionalnih kompetencija. Jednostavno, u savremenom poslovnom okruženju, treba voditi računa o svakom aspektu međuljudskih odnosa i pribegavati drastičnim merama, tek kad nijedna druga ne urodi plodom.

Ovo su neki od koraci koji bi mogli da vam pomognu u odnosu sa „nemogućim“ saradnicima. Oni mogu biti korisni i u slučaju da niste rukovodilac, nego da samo imate problematične kolege, s kojima želite da uspostavite kakav-takav odnos.

1. Pokažite im da vam je stalo

„Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori“, napisao je nekada davno večni Duško Radović, koji je dobro znao da je jedini način da svoje okruženje učinimo boljim, tako da krenemo sami od sebe.

Drugim rečima, ako biste želeli da nekom pomognete da postane bolji, morate imati istinski dobre namere prema njemu. Ništa neće vredeti, ako u dubini duše priželjkujete da ta osoba što pre nestane iz vašeg okruženja. Ta osoba mora osetiti da vam je zaista stalo do njene dobrobiti.

Ako se plašite da ćete time pokazati svoju slabost, koju će ostali zaposleni onda iskoristiti protiv vas, ne strahujte. Istraživanja su pokazala da se u odnosu sa saradnicima poverenje i iskreno negovanje dobrih međuljudskih odnosa na duge staze daju isključivo dobre rezultate.
Suštinski, za dobar odnos sa zaposlenima, važno je da oni znaju da su njihove vođe posvećene njihovom ličnom uspehu i dobrobiti. To znači da ćete biti spremni da saslušate svoje saradnike, pomognete im u rešavanju problema za koje možda niste znali da postoje i dođete do odgovora na pitanje šta ih zaista sprečava da postižu optimalne rezultate.

2. Upravljajte ponašanjem, a ne ljudima

Reč menadžer u doslovnom značenju predstavlja “upravljača”, odnosno, nekoga ko rukovodi određenim procesima unutar neke firme ili organizacije. Neretko se, međutim, govori o menadžerima kao o nekome ko upravlja drugim ljudima, što je potpuno pogrešno. Uloga menadžera treba da bude da upravlja ponašenjem drugih u svom timu, a ne samim ljudima. Iako na prvi pogled deluje da je to jedno te isto, razmislite: koliko često upućujete kritiku na račun nečijeg ponašanja, koliko često govorite nešto na račun nečije ličnosti? Nije isto da li ćete nekome reći: “Tebe ne zanima šta će biti s našim projektom“ i „Time što si uradio šalješ poruku da ti nije stalo do našeg projekta“, jer ljudi greše i neka njihova ponašanja nisu namerna ni ciljana. Ako ih optužite da oni u dubini duše ne mare za svoj posao, oni će vas na posletku i poslušati. Zato, pažljivo birajte reči i usredsredite se na nečije postupke, a ne karakter i ličnost.

3. Pomozite im da uspeju

To funkcioniše i u slučaju da se “nemogući zaposleni” stalno žali na svoje kolege. Tada možete njegove pritužbe iskoristiti kao motivator za njega, postavljajući mu izazov da se fokusira na svoj rad i postigne bolje rezultate, kako bi imao bolji učinak od svojih kolega. U zavisnosti od toga da li ih motiviše mogućnost kazne ili nagrade, možete ciljano raditi na tome da vode računa o svakom svom narednom postupku.

Promena se ne događa preko noći i ljudi se uglavnom plaše i opiru promenama, a naročito naglim. Zato je korisno poznavati kojim pitanjima možete da im pomognete da prevaziđu određena uverenja o sebi i svom poslu i obezbedite za njih postepene promene.

4. Pomozite im da pronađu u čemu su zaista dobri

Kad svi planovi padnu u vodu, treba pribeći drastičnijim merama. Ponekad je potrebno promeniti njegovo okruženje, pronaći za njega neki drugi tim i to u najboljem interesu zaposlenog. Važno je da ispitate šta je ono što saradnik zaista voli, u čemu uživa da radi. Ponekad je potrebno redefinisati njegova zaduženja ili ih samo prilagoditi tako da fokus bude na onim koja najviše odgovaraju.

Međutim, ako se ciljevi i vrednosti saradnika u potpunosti razilaze sa ciljevima i vrednostima firme, konačni rastanak je neminovnost. Najbolje je i za firmu i za njega da on pronađe drugi posao kojim će biti zadovoljan.

Sve to moguće je postići ako vladate coaching veštinama. Ukoliko želite da i vi zablistate u svojoj karijeri, budete bolji menadžer ili kolega, možete ih savladati na izvanredno korisnoj Coaching Akademiji. Znanja koja steknete na ovoj edukaciji omogućavaju vam da jednog dana postanete profesionalni coach, ali i budete bolji u komunikaciji na poslu, kao i u privatnim odnosima, sa svojim partnerima, prijateljima decom…

Više o ovoj edukaciji možete pročitati OVDE ili nas pozovite na 064 6451 391 i pišite na office@coachingakademija.com i mi ćemo biti tu da vam pružimo podršku u ostvarenju vaših ciljeva.

Tri koraka i pet sekundi do motivacije

Tri koraka i pet sekundi do motivacije

Koliko ste puta oklevali da započnete neki važan projekat, jer niste imali motivacije? Koliko puta ste slušali motivacione govore, nadajući se da će vas oni pokrenuti da konačno uradite nešto što mesecima odlažete? A koliko puta ste poželeli da imate dugme za motivaciju, čijim pritiskom biste sebe mogli da pokrenete na bilo koju akciju?

Nažalost, takvo dugme ne postoji i male su šanse da će ga neko ikad izumeti, ali to ne znači da ne možete učiniti baš da biste sebe pokrenuli. Pisac Steven Pressfield u svojoj knjizi „Rat umetnosti“ (The War of Art) možda najbolje opisuje šta je potrebno za to: „U jednom trenutku, bol zbog toga što nešto ne radimo postaje veći od bola koji bismo osetili da to uradimo“. Drugim rečima, u jednom trenutku je mnogo lakše promeniti nešto, nego ostaviti stvari nepromenjenim, a taj trenutak je trenutak motivacije.

Možda ćete primetiti da vam to ne znači mnogo, jer na taj trenutak morate predugo da čekate, uprkos tome što život od vas zahteva mnogo brže i energičnije reakcije, ali ključ motivacije nije u tome da čekate da vam ona sama dođe, nego da automatizujete svoje ponašanje, tako da se ona prirodno javi. Dakle, ključ je u prvom koraku, ma kako mali on bio, jer posle njega, svaki sledeći postaje nebrojeno puta lakši i prirodniji, a prate ga i osećaj uzbuđenja, radosti i zadovoljstva.

Dajte pasivnosti malo prostora

Kad se osećate pasivnim i bez motivacije, nemojte sebe kriviti zbog toga. Mnogo je korisnije da porazmislite zašto niste motivisani. Možda niste naročito odmorni i nemate energije za postizanje ciljeva. Zato dajte sebi prostora da se oporavite, energizujete i stabilizujete, pre nego što nastavite dalje. Ako ni posle toga ne budete imali želju da se pokrenete, ponovo se zapitajte zašto je to tako?
Da li zaista želite da radite to za šta vam je motivacija potrebna ili vam se to samo čini? Želju za postizanjem ciljeva ne možete probuditi, ako ne znate šta je to što ćete zaista dobiti njegovim ostvarenjem. Ako je cilj koji pokušavate da ostvarite zapravo cilj koji vam je nametnuo neko drugi, onda je potpuno jasno zašto je motivacija izostala.

Šta god da su vaše namere i težnje, treba da budu vaše i samo vaše, jer u suprotnom, vaš jedini pokretač da idete napred biće želja da udovoljite drugima, a to gorivo se brzo troši.

Probudite želju

Motivacija se javlja kad je vaša želja snažnija od bilo koje prepreke s kojom se možete suočiti. Ne deluje uvek tako, jer čovek može biti istovremeno i motivisan i prestravljen, kao recimo na ispitu, ali je sama činjenica da je u takvim stresnim okolnostima moguće postići izvanredne rezultate znak da postoji nešto u vama što vas uprkos svemu tera da idete napred. Zato je za buđenje motivacije potrebno da uradite jednu od dve stvari – ili da prevaziđete prepreku ili da probudite želju.

Prepreka ne mora uvek biti spoljašnja. Često je reč o našim unutrašnjim ograničavajućim uverenjima, koja nas sprečavaju da se pokrenemo i tada je potrebno da se njima pozabavimo i zamenimo ih korisnim i podržavajućim uverenjima.
S druge strane, da bismo probudili želju, potrebno je da se zapitate šta je ono što dobijate ako nastavite da idete ka svom cilju. Ako je cilj suviše daleko, bilo bi dobro da razmislite o najmanjim mogućim etapama na tom putu, od kojih bi vam svaka ulila osećaj postignuća. Svaki put kad pređete jednu od njih, osetićete motivaciju da pređete još jednu.

Dakle, ako je pred vama neki veliki zadatak, poput pisanja diplomskog, nemojte sedeti i zuriti u prazan papir. Uzmite jedan list, napišite jednu rečenicu, prihvatite je kao nešto što je samo po sebi vredno. Zatim napišite još jednu iz istog razloga. Onda još jednu… pa još jednu… I pre nego što postanete svesni, imaćete mnogo rečenica i možete smatrati da ste započeli svoj rad na diplomskom.
To je naravno primenljivo na sve moguće zadatke, koji u sebi sadrže više koraka. Zapamtite, niz manjih pobeda, daće vam više motivacije, od jedne duge maratonske trke.

Pravilo pet sekundi

Ljudski mozak je najmoćnija struktura na svetu, koja može da zamisli, kreira i zamisli neverovatne stvari, ali to istovremeno znači da može da se „upetlja“ oko najjednostavnijih zadataka i pronađe način da nas spreči da se pokrenemo. U interesantnoj knjizi „The 5 second rule“ voditeljka, spisateljica i motivaciona govornica Mel Robbins objašnjava da se to dešava zato što mozak preterano analizira ishode naših odluka što na kraju dovodi do potpune paralize i izostanka bilo kakvog poteza. Njeno rešenje za takve situacije? Pravilo pet sekundi! Ovo jednostavno pravilo nalaže da onog trenutka kada shvatite da nešto treba da uradite, premostite svaku mogućnost samosabotaže, tako što ćete izbrojati 5 – 4 – 3 – 2 – 1 i odmah krenuti. Kad dođete do jedan, napravite i fizički pokret, ustanite ili se protegnite, jer je to signal vašem mozgu da je vreme za akciju. Ako učinite tako, on neće imati vremena da vas sprečava u vašim narednim koracima, a to je već prilika da se rodi i motivacija.

Čak i najmanji korak ponekad je potreban da bi u vama probudio želju, podsetio vas na lepotu vašeg cilja i probudio potrebu da jurite za svojim snom. Motivacija, dakle, nije nikakva spoljašnja sila koja treba da uđe u naš život i reši probleme, nego je to energija koja nastaje upravo u samoj akciji i koja vas tera da nastavite sa onim što ste započeli.

Slavica Squire, osnivač Coaching Akademije, u želji da što većem broju ljudi približi najkorisnije NLP i coaching tehnike potrebne da u sebi, kad god vam je to potrebno, probudite motivaciju i pokrenete se na svom putu ka uspehu, kreirala ONLINE PROGRAM LIČNOG PROSPERITETA.

Reč je o edukaciji koja se sastoji iz 20 video lekcija, pratećeg pisanog materijala, radnih listova za vežbanje i posebne online podrške u zatvorenoj Facebook grupi, u koju će se Slavica lično uključivati uživo, kako bi vas bodrila na vašem putu ka uspehu i promenama koje želite da vidite u svom životu i životima bliskih ljudi.

Rok za prijave je ograničen na 8. jul u 18h, posle čega više nećemo primati polaznike ovog programa, jer nam je potrebno vreme da sve vas učesnike uključimo u našu ekskluzivnu grupu na Facebook-u, kojoj niko drugi sem njih i nas neće imati pristup.

Prijavite se odmah putem ovog linka i obezbedite za sebe motivaciju i podršku koja vam je potrebna!

Niste sami!

Niste sami!

Ako se plašite – niste jedini.

Ako se osećate nevoljeno – niste jedini.

Ako ste u depresiji – niste jedini.

Ako se osećate diskriminisano po bilo kom osnovu – niste jedini.

Ako ste bolesni – niste jedini.

Ako je vaše samopouzdanje nisko – niste jedini.

Ako mislite da je vaša nevolja veća od nevolja drugih ljudi – niste jedini.

Ako ste bili prevareni, izdani, povređeni – niste jedini.

Ako se osećate kao statista u sopstvenom životu – niste jedini.

Ako radite posao koji ne volite – niste jedini.

Ako ne razumete zašto život nekad nije fer – niste jedini.

Postoje još milioni ljudi koji prolaze kroz slične poteškoće, upravo sada. To ne rešava vaše probleme, ali činjenica da u tome niste jedini, možda će vam olakšati da shvatite da je sa vama sve u redu.

Biti sam je zastrašujuće. Misliti da su naši problem najgori je takođe zastrašujuće. Verovanje da smo jedini sa svim svojim problemima na planeti koja broji preko 7 biliona ljudi, je zastrašujuće.

Ali, niste jedini! Ako razmislite,sgurno negde postoji neko ko vas voli i kome je zaista stalo do vas. Čak i ako vam trenutno niko ne pada na pamet, sigurno postoje ljudi koji bi vas rado voleli da vas poznaju. Postoje ljudi koje i ne poznajete, a koji ne žele da se osećate usamljeno.

Niste sami. Osim ako to ne izaberete. Nemojte birati samoću.

Svi smo ovde zajedno sa svojom uzvišenom misijom, da učimo, rastemo, razvijamo se, da postajemo bolje osobe i da učinimo da ovaj svet bude lepše mesto.

Ako vam je potrebna podrška da unapredite sve u svom životu što vam ne odgovara i predstavlja vam stres, na pravom ste mestu i u pravom trenutku.

U želji da pomogne drugima da osveste svoju ličnu vrednost, steknu samopouzdanje, pronađu ciljeve koji ih inspirišu i navode da uzimaju najbolje od života, bez obzira na to gde žive i koliko vremena za lični razvoj imaju, Slavica Squire, osnivač Coaching Akademije, kreirala je jedinstvenu edukaciju – ONLINE PROGRAM LIČNOG PROSPERITETA.

Sada imate jedinstvenu priliku da tokom dva meseca radite na sebi tamo gde vam odgovara i onda kada vam to odgovara.

Pošto ova edukacija podrazumeva ličnu Slavicinu podršku u okviru zatvorene Facebook grupe, krajnji rok za prijave je 8. jul. Zato odmah rezervišite svoje mesto putem ovog linka.

Coaching radionica

Saznajte više
ili se prijavite ovde:

Kako ste saznali za nas?

Mišljenja polaznika

Prezahvalna sam celom timu Coaching Akademije jer sam dobila mnogo više nego što sam očekivala. Nakon završene NLP Practitioner i NLP Master edukacije na ovoj edukaciji su mi se sklopile kockice i pronašla sam svoju svrhu postojanja i to da istinski mogu da dam doprinos.
Najbolji ste hvala vam iz srca. ❤

Martina Gorgievska, Hair and Make-up artist i vlasnica ,,Excite Studio“ u Skoplju

Newsletter