Da li imate osećaj da ste „pregoreli“?

Da li imate osećaj da ste „pregoreli“?

Da li vam se čini da ste neprestano iscrpljeni, čak i u jutarnjim satima? Imate li osećaj da ne možete da se izborite sa obimom posla na radnom mestu? Da li imate utisak da vam koncentracija slabi, što je više obaveza pred vama? Obuzima li vas često melanholija, razdražljivost i beznađe?

Ako je tako, vrlo je verovatno da patite od sindroma izgaranja, pojave koja pogađa sve veći broj ljudi. Oni zbog obima svog posla i neprestane izloženosti stresu, upadaju u specifično stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti kojoj ne pomaže nikakav odmor, dug san ni relaksacija. Jednostavno, oni imaju osećaj da su dosegli granice svojih kapaciteta i da više nemaju šta da pruže na profesionalnom planu, ali se taj osećaj često preliva i na lični život.

Od ovog stanja „boluju“ najčešće menadžeri, ljudi koji se bave emocionalno zahtevnim zanimanjima poput medicinara i prosvetara ali i nezaposleni ljudi koji se brinu o starijim ljudima, domaćice koje izgaraju za svoj dom, ambiciozni studenti, sportisti…

Simptomi su uglavnom isti kod svih ljudi, bez obzira na zanimanje i radni status. Javljaju se pitanja poput: „Zašto uopšte radim ovo?“, „Koja je poenta svega ovoga?“ ili Kako da izađem iz začaranog kruga?“… Postaju preosetljivi, iritiraju ih i najmanje sitnice. Osećaju se emocionalno iscrpljenim. Teško im je da održe koncentraciju. Menjaju raspoloženja, navike u spavanju i ishrani. Ne vide izlaz.

Još nešto je zajedničko svim ljudima koji su na putu izgaranja – obično su perfekcionisti. Neretko iz detinjstva nose uverenje da nisu dovoljno dobri i da sve što ne odgovara nekom kriterijumu izvanrednosti u njihovim glavama, nije dobro uopšte. Naravno, pošto su taj kriterijum postavili tako da ga nikada ne mogu dostići, ostaju kao Sizif na svojoj uzbrdici neprestano gurajući kamen, koji se u njihovom umu uvek vraća na početak.

Ponekad je problem u tome što iz straha od toga da će ih drugi odbaciti ukoliko uvide da nisu dovoljno dobri, govore “da” stvarima za koje nemaju vremena i energije. Time što svima kažu „da“, sebi uporno govore „ne“. Izgaranje nikad ne bi prestalo, da nema našeg tela, našeg brižljivog „termostata“ koji nepogrešivo prepoznaje preterivanje i koje nam u jednom trenutku poručuje: „To je to: dosta mi je!“

Zato izgaranje, taj fenomen modernog doba, može ozbiljno ugrozi čovekovo zdravlje i zato je od krucijalne važnosti da ga što pre prepoznate. Za početak, možete iskreno odgovoriti na ova pitanja:

Da li ste postali preterano kritični na poslu? Da li vam je teško da pronađete smisao u onome što radite? Da li vam je teško da ustanete iz kreveta, bez obzira na to koliko ste spavali, a kada konačno dođete na posao, ne možete da se naterate da počnete da radite? Da li ste postali nestrpljivi prema kolegama i klijentima? Da li osećate konstantan nedostatak energije koja vam je neophodna da biste bili produktivni? Da li osećate da vas vaši poslovni uspesi ne ispunjavaju? Da li ponekad uzimate hranu, lekove ili alkohol, kako biste se bolje osećali nakon radnog dana? Da li vas muči nekvalitetan san?

Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili potvrdno, velike su šanse da ste žrtva sindroma izgaranja. Ovo stanje može biti rezultat najrazličitijih faktora.

Jedan od njih je nedostatak kontrole, odnosno nesposobnost čoveka da utiče na odluke koje su u direktnoj vezi s njegovim poslom ili obavezom koju u tom trenutku izvršava, poput rasporeda radnih sati, obaveza, resursa potrebnih za rad, stanja osobe o kojoj brine… Neko ko ima osećaj da nema kontrolu nad najvećim delom svog vremena i ne može da bude siguran šta se od njega na očekuje, svakako se neće osećati prijatno.

U radnim sredinama, ponekad je problem nedostatak kadrova, zbog čega na jednu osobu padne preveliki teret odgovornosti, zbog čega trpi i njegov privatan život. Neko ko nema “ventil” u vidu druženja sa porodicom i prijateljima, nema kako da nadoknadi izgubljenu energiju i tone u još veću iscrpljenost.

Ako ste kod sebe prepoznali simptome, čak i ako mislite da nemate snage za to, pokrenite se što pre i zaustavite začarani niz, pre nego što vas telo u tome zaustavi.

Pauza

Kad konstatujete svoje stanje, razmislite o tome da li bi vam odmor mogao biti od pomoći, ako ništa drugo, da sredite svoje misli. Ukoliko je to slučaj, a uzrok vašeg izgaranja je posao, porazgovarajte sa nadređenim i objasnite mu da vam je potrebno neometano odsustvo i vreme koje ćete posvetiti samo sebi. Ako ste pak nezaposleni i izgarate brinući se o domaćinstvu ili nekoj osobi s posebnim potrebama, pokušajte da se na neko vreme izmestite iz te sredine, kako biste barem na kratko promenili perspektivu i sagledali svoju poziciju iz drugog ugla. Kad nađete vremena za sebe, zaustavite se i zapitajte se: Šta je ono što mogu da promenim u ovoj situaciji? Šta me sprečava da to uradim? Kako će moj život izgledati kada bih ovo promenio/promenila? Kako bi moj život mogao da izgleda kada ništa ne bih promenio/promenila? Šta je najgore što može da mi se desi?

Odvojte vreme da odgovore na ova pitanja zapišete i vraćajte im se povremeno, kako biste se podsetili na te ideje. Izlaz iz beznađa ponekad nam je ispred nosa.

Punjenje baterija

Kad otkrijete pta je ono što vas zaista muči i predstavlja vam prepreku da živite život kakav želite, treba da osmislite načine da obnavljate svoju energiju, tako da vam se potpuno izgaranje više ne ponovi. Na prvom mestu, lek su drugi ljudi. U kontaktu s drugima mi razmenjujemo energiju, dobijamo nove ideje, posmatramo situaciju iz različitih perspektiva i podižemo raspoloženje.
Nekada je čak nepotrebno da napustite posao koji vas je doveo do izgaranja – potrebno je samo da promenite svoj doživljaj o njemu ili otvoreno porazgovarate sa nadređenima, kako bi vaša pozicija bila bolje definisana.
To je ponekad lakše reći nego učiniti, ali smo upravo zbog toga mi tu za vas. Naš tim stručnih coach-eva je tu da vas podrži, inspiriše i ohrabri da pronađete resurse u sebi, prihvatite i zavolite sebe, pronađete način da povratite energiju, onda kad se „baterija“ opasno isprazni i uživate u životu onako kako to zaslužujete. Svoju sesiju možete zakazati telefonom na 064/64 51 391 ili mejlom na office@coachingakademija.com

Kako da dosadne sastanke pretvorite u zanimljive?

Kako da dosadne sastanke pretvorite u zanimljive?

Pokušajte da se setite: kako je izgledala većina timskih sastanaka na kojima ste bili tokom svoje karijere? Da li ste se nekad možda na njima dosađivali? Jeste li imali utisak da su ostale kolege prisutne samo telom, a duhom ko zna gde, dok menadžer monotonim glasom govori o statistici prošlomesečnog poslovanja?

Savremeni biznis nema vremena za takve sastanke. Štaviše, rukovodioci imaju sve manje vremena da obavljaju veliki broj obaveza koji im je poveren, a kamoli da gube vreme na tako neproduktivnim okupljanjima.

Ako ste i sami među njima, ovo je tekst za vas. Uz ovih nekoliko saveta, možete organizovati konstruktivno i kvalitetno okupljanje vašeg tima:

Počnite od teme

Jedan od najvažnijih zadataka koje kao rukovodilac nekog tima imate je da jasno predstavite temu vašeg okupljanja. Jasno izložite ciljeve i okvir samog sastanka i objasnite ljudima zašto su tu, kao i koliko njihovog vremena će oduzeti taj sastanak. Kad smo već kod vremena, ne kažnjavajte one koji su stigli na vreme time što će čekati manje odgovorne kolege. Pođite od pretpostavke da oni koji kasne neće ni doći i počnite tačno u ono vreme u koje ste se dogovorili. U suprotnom, čak i onima koji kasne činite medveđu uslugu, jer će propustiti dragocenu priliku da nauče lekciju o tome zašto treba da dođu na vreme. Kada im se jednom desi da zakasne i shvate da ih niko nije čekao, to im se verovatno više neće ponoviti.

Podstaknite otvorenu diskusiju

Sastanak je zgodan trenutak da sve važne “igrače” za jedan projekat zajedno pripremate i motivišete za stvari koje treba da obave. Takođe, nekad je dobro podstaći zaposlene da se međusobno bodre i motivišu, jer tokom rada na zajedničkom projektu, važan je svako od njih – ako jedan doživi neuspeh, doživeli su svi.

Zato je dobro da tokom sastanka, umesto pojedinačnih (i, priznajemo, dosadnih) izveštaja, svi učesnici rade na nekom rešavanju problema. Važnost ovakvog pristupa sastancima je taj što svi članovi tima vide svoje kolege kao važne činioce sistema, bez kojih ni oni sami ne bi mogli da funkcionišu.

Dozvolite svakom od njih da predloži svoju temu ili preispituje ideje drugih, pa makar poticale i od vas. Poenta je u pronalasku kreativnih rešenja za zajedničke probleme, a ne u postizanju konsenzusa.

Važno je da dobijete input čak i od najstidljivijih članova tima, koji ponekad oklevaju da se bore za reč sa nešto pričljivijim kolegama. Zapamtite da vaša uloga kao vođe tima na sastanku nije da govorite više od svih ostalih. Vi ste koordinator i medijator sastanka, a u slučaju da hoćete aktivnije da učestvujete u njemu, zadužite nekoga da umesto vas bude koordinator.

Tražite zajedničke zaključke

Na kraju sastanka, učesnici pomalo oklevaju da glasno i jasno iskažu do kojih zaključaka su svi zajedno došli. To može oduzeti mnogo vremena i celo okupljanje učiniti neefektivnim. Međutim, na vođi sastanka je da sumira poentu svake diskusije koja je vođena i podstakne ljude da počnu sa radom na onome što su se dogovorili. Svako treba da preuzme odgovornost za svoja zaduženja, a idealno je da učine to pred drugima. Naime, ljudi koji pred drugima pristanu da urade nešto, češće to i ispune, jer osećaju unutrašnji poriv da ispune očekivanja drugih.

Podelite zaključke u najskorije vreme

Na posletku, napišite neku vrstu izveštaja o onome što ste se dogovorili tokom sastanka i podelite je učesnicima u narednih 24 sata. Što je tema o kojoj se diskutovalo važnija, to je bitnije da im na vreme dostavite zaključke, kako bi vas što pre kontaktirali o bilo kakvim nedoumicama.

Kako to rade drugi?

Jeff Bezos, izvršni direktor i osnivač kompanije Amazon, ima izvanredan recept za vođenje produktivnih sastanaka. On ima tri jednostavna pravila koja mu pomažu da organizuje zanimljive, kreativne i svrsishodne sastanke sa svojim zaposlenima.

Prvo od njih je da formirani timovi ne budu veći od grupe ljudi koju mogu da nahrane dve (velike) pice.

Ako ste ikad bili na sastanku na kom je bilo više od 20 ljudi, jasno vam je zašto je uveo ovo pravilo. Što je tim veći, to je teže da svako od članova izrazi svoje mišljenje, prati ono što drugi izlažu i bude kontinuirano uključen u sastanak. Takođe, takvi sastanci traju predugo. Međutim uz pravilo “dve pice”, svako ima prostora da se izrazi i konstruktivno učestvuje.

Takođe, na Bezosovim sastancima nema PowerPoint prezentacija, zato što je naučno dokazano da ljudski mozak bolje usvaja narativ od taksativno pobrojanih stavki. Umesto takvih prezentacija, on angažuje nekog iz tima da pripremi narativno strukturiran podsetnik, koji dobijaju svi učesnici sastanka. Ti dokumenti se prave uz mnogo truda, pišu i prepisuju, dele među kolegama, a onda ponovo dorađuju. Pišu se i po nekoliko dana, pa i nedelja. Uprkos tome što takvi dokumenti svakom omogućavaju da potpuno prenesu svoje ideje i razumeju koncept, uvek ima i onih članova tima koji na sastanak dolaze nespremni. Zbog toga je treće Bezosovo pravilo da svaki sastanak započinje tišinom.

Na početku sastanka, svi u tišini čitaju tekst i razmišljaju o njemu. Sve to traje oko pola sata, a onda počinje živa diskusija.

Vi najbolje poznajete svoj tim i najbolje znate kako da ove savete pretočite u konkretnu strategiju za vođenje konstruktivnih sastanaka. Time sebi možete uštedeti mnogo vremena, doći do konstruktivnih rešenja, inspirisati druge, razviti snažniju radnu etiku i dobiti bolje rezultate.

Najvažnije veštine koje kao rukovodilac u takvim prilikama možete imati su coaching veštine: sposobnost fokusiranja na rešenje, znanje o efikasnom postavljanju ciljeva, pravilno postavljanje pitanja, davanje feedback-a i još mnogo toga drugog, a sve njih možete steći na izvanredno korisnoj Coaching Akademiji. Više o ovoj edukaciji možete pročitati OVDE.

5 razloga zbog kojih bi trebalo da se vratite u prošlost

5 razloga zbog kojih bi trebalo da se vratite u prošlost

Da li vam se nekad desilo da se po celu noć prevrćete u krevetu, jer u glavi premotavate neki „film“ iz svoje davne prošlosti, koji danas nema nikakav značaj za vaš život, ali ga se iz nekog razloga uvek sećate kao stresnog i napornog? Niste usamljeni. Mnogi ljudi provedu najveći deo života duboko zamišljeni nad prošlošću, ne primećujući da im beže neprocenjivi sadašnji trenuci i snovi o lepoj budućnosti.

Verovatno ste i sami barem jednom na svojoj koži osetili koliko štetan može biti taj život u prošlom vremenu. To posebno važi za žrtve nekih traumatičnih iskustava, čije ih sećanje tera da uvek iznova trpe isti stres koji su nekada davno preživeli.

To je naročito nesvrsishodno ako imamo u vidu da se ljudski mozak priseća prošlosti na sličan način na koji zamišlja budućnost. Iako te aktivnosti imaju različite funkcije i ishode, u oba slučaja, aktiviraju se slične oblasti u mozgu i on prolazi kroz sličnu rutinu. To je dokazalo i istraživanje stručnjaka za neuro nauke Daniela Schactera na Harvardu, koji je sa kolegama uz pomoć savremenih skenera ispitivao kako mozak reaguje na prisećanja, a kako na vizije budućnosti.

Mnogi misle da je mozak nešto kao kompjuter – kad želimo da pristupimo nekom sećanju, jednostavno izvučemo neki dokument iz datoteke i pogledamo njegov sadržaj. Ali to nije sve – Schacter smatra da mozak skladišti različite deliće informacija o nekom događaju iz prošlosti – vreme, slike, zvuke, mirise… – u različitim delovima moždane kore. Dakle, kada pokušavamo da se prisetimo nečega, aktivira se poseban deo, zadužen za spajanje pojedinačnih „komadića slagalice“ u jedinstvenu celinu. Jasno je da taj proces nije uvek potpuno tačan i svaki put mozak drugačije kreira sliku iz prošlosti, a nekada je i potpuno iskrivi. Zato dugo razmišljanje o negativnim iskustvima o prošlosti često može biti mnogo neprijatnije od samog proživljavanja tih događaja, jer naša mašta dopunjava deliće slagalice koji se neminovno gube protokom vremena. Jasno je, dakle, da je osvrtanje na prošlost često uzaludan i čak štetan poduhvat, ali nekada može biti i izvandredno koristan.

Ovo su neki od takvih slučajeva:

Podsetnik na uspeh

Mnogi ljudi su sebi najstroži kritičari i najgori rušitelji samopouzdanja. Da li ste i vi u toj grupi?
Ako jeste, bilo bi dobro da se nekada osvrnete u prošlost i pogledate koliko ste daleko stigli, umesto da stalno merite svoje sadašnje korake i sumnjate u svaki od njih. Kada uvidite koliko ste napredovali, to će vam poslužiti kao motivacija za ostatak vašeg puta. Verujte, sigurno ste napredovali i napravili velike pomake, kojih možda niste ni svesni. Zato je zaista dobro ponekad se osvrnuti i zagledati u prošlost koja nas je dovela do tačke na kojoj smo danas.

Otvoriti vidike

Razmišljanje o prošlosti je dobro i onda kada pokušavamo da se smestimo u „tuđe cipele“. Da bismo vežbali empatiju i zaista razumeli kako se neko oseća u nekoj situaciji, potrebno je prisetiti se naših sopstvenih iskustava iz prošlosti. Ljudi su skloni da olako osuđuju druge, ne razmišljajući o činjenici da su svoj današnji stav, vrednosti i uverenja o životu gradili godinama i da neko možda greši iz pukog neznanja, samo zato što nije imao isti životni put kao mi. Osvrtanjem na situacije kada ste imali ograničen pogled na svet, možete proširiti svoje vidike danas.

Setiti se lepih stvari

Lepo je sećati se lepih uspomena. Sve ono što ste proživeli čini vas osobom koja ste danas i zato je dobro sećati se pozitivnih situacija, ljudi i događaja koji vas u trenutku mogu oraspoložiti i vratiti u dobro stanje.
Kada se osećate potišteno, uvek postoji neko sećanje koje može da ugreje vaše srce i podseti vas da je život lep.

Čak i u trenucima kada dođe do konflikta s nekom bliskom osobom, dobro je objaviti „time out“ u raspravi, kako biste se setili nekih prijatnih zajedničkih uspomena i umirili situaciju. Fokusirajte se na lepa sećanja i oživite ih ponovo u sadašnjem trenutku.

Pomirenje s prošlošću

Ponekad je potrebno uroniti čak i u neprijatna sećanja, koja vas možda koče da napredujete na svom životnom putu. Neka nekorisna uverenja i vrednosti gradimo zbog iskustava iz rane mladosti, o kojima možda nikad nismo razmišljali, a koja su oblikovali naš odnos prema životu i samima sebi. Nekada je potrebno samo osvestiti uzroke određenih stavova i uverenja, pa da svet počnemo da gledamo drugim očima.

Podsećanje na životnu misiju

Želeći da zadovoljimo očekivanja i društvene forme, kao i potrebe svoje porodice i okoline, većina nas dođe do stadijuma u kojem nismo sigurni koja je naša svrha. Život je komplikovano i u nekim etapama vrlo teško putovanje, koje vas može potpuno iscrpeti i naterati da zaboravite na svoju misiju. Ali, kada se setite svoje prošlosti, nekih odluka koje ste doneli, nekih čvrstih obećanja koja ste dali sebi ili drugima, entuzijazma s kojim ste koračali ka svom cilju, možete povratiti žar i energično nastaviti dalje.

Nekada je za svrsishodno sećanje potrebna pomoć nekoga ko bez osude i zadiranja u intimu može da vas nauči kako da upravljate svojim emocijama i otklonite prepreke iz prošlosti, kako biste jasnije videli šta zaista želite u životu i šta je potrebno da učinite da biste postigli željeno.

To je zadatak coach-eva, koji vam pomažu da otkrijete svoje talente, sposobnosti, promenite način na koji gledate svoju prošlost i okrenete se srećnoj budućnosti.

Kroz coaching proces započinjete uzbudljivo putovanje kroz istraživanje svoje ličnosti. Šta bi vaš život učinilo idealnim? Koji su to faktori koji treba da budu ispunjeni da biste na sve ovo dodali i duhovnu ispunjenost životom kojim živite?

Ako biste voleli da dođete do odgovora na ova pitanja, naši iskusni coach-evi su vam uvek na raspolaganju. Pozovite nas na broj 064 6451 391 ili nas kontaktirajte mejlom na office@coachingakademija.com kako biste zakazali svoju sesiju.

Kako da razmrsite komplikovane međuljudske odnose?

Kako da razmrsite komplikovane međuljudske odnose?

Da li ste nekada osećali napetost u atmosferi na poslu, a da niste znali ni zašto je prisutna, ni kako da je rešite? Da li stalno upadate u iste konflikte sa pojedinim članovima porodice, a da ni sami ne znate zašto? Jeste li se nekad zapitali šta međuljudske odnose čini tako kompleksnim?

Odgovori na ova pitanja su tema izvanredno korisne radionice na temu “Sagledajte dinamiku sistema” koju je Slavica Squire održala u prepunoj učionici našeg inspirativnog prostora na Novom Beogradu. Reč je o uvodu u najefikasniji model ličnog preporoda koji je razvio psiholog, psihoterapeut, naučni istraživač i NLP Trener, Lukas Derks iz Holandije, koji je sertifikovao Slavicu Squire i nakon dugogodišnje saradnje je ovlastio da drži trening Unutrašnja igra zasnovan na njegovim otkrićima.

Ova radionica pomogla je polaznicima da razjasne mnoge nedoumice kada je reč o međuljudskim odnosima u kompanijama, timovima, porodicama ili bilo kojim drugim zajednicama ljudi.

Oni su se upoznali sa osnovnim parametrima svakog društvenog sistema i osnovnim uzrocima disbalansa koji mogu da unište celu firmu, pokvari komunikaciju među ukućanima i uopšte poremete međuljudske odnose u bilo kojoj zajednici.

Kroz integrativni sistemski pristup i konkretne načine i metode, polaznici su dobili uvid u srž mogućih rešenja i ključne odgovore za napredak njih samih i sistema čiji su deo. Uz Slavicino iskusno vođenje, sagledali su unutrašnju strukturu problema koji ih muče i učinili ih vidljvim, što je korak koji je od neprocenjive važnosti za usklađivanje složenih ličnih, međuljudskih i organizacionih odnosa. Takođe, kroz zanimljivu vežbu dobili su priliku da pronađu nove resurse, rešenja i mogućnosti delovanja u cilju unapređenja odnosa sa ljudima koji su vam važni.

Ova radionica bila je namenjena polaznicima Coaching Akademije, NLP Practitioner-a, NLP Mastera, ali i iskusnim coach-evima i NLP trenerima.

Naša misija je da vas podržimo, ohrabrimo i pružimo neophodna znanja, tehnike i alate, kako biste živeli život kakav želite i zaslužujete. Ako biste želeli da krenete putem uspeha i ličnog razvoja, pošaljite nam mejl na office@coachingakademija.com ili nas pozovite na 064 64 51 391. Uvek smo tu za vas!

Kako da pokrenete ljude sa kojima radite

Kako da pokrenete ljude sa kojima radite

Šta kažete kad neko na poslu kaže „ne“ na neki vaš predlog koji smatrate genijalnim? Verovatno odgovarate sasvim racionalnim pitanjem kao što je „Zašto da ne?“ Međutim, postoje ljudi koji pružaju otpor na svaki oblik spoljnjeg uticaja i koji su potpuno otporni na klasične metode motivisanja.

Njima treba pristupati na nešto drugačiji način, kako biste se i vi kao njihov menadžer i oni kao važni činioci vašeg tima poštedeli nepotrebnog stresa. Za to vam je potrebno poznavanje osnova coaching-a, jer vaš cilj ne treba da bude kažnjavanje zaposlenog, nego pojačavanje njegove produktivnosti. Dakle, ovde nije reč o problematičnim i nesavesnim kolegama koji zaslužuju disciplinsku meru, nego o ljudima koje je samo potrebno podstaći na njima razumljiv i odgovarajući način.

Ako poznajete prave coaching strategije, svaki “težak” saradnik, može da postane uzor u vašem timu, koji će sa vama rado sarađivati u samom procesu poboljšanja njegove efektivnosti i efikasnosti. Posredno ćete na taj način motivisati čak i ostale zaposlene, jer će oni videti na koji način pristupate njihovom kolegi.

Pođite od sebe

Ako se i sami ne osećate motivisano i poletno, velike su šanse da to neće biti slučaj ni sa ostalim članovima vašeg tima. Dakle, pođite od sebe.

Motivisanost je stanje koje se odvija na polju emocija. Održavanje pozitivnog pogleda na svet može biti vrlo zahtevno, naročito ako ste u žiži pažnje vaših saradnika.

Na prvom mestu, bilo bi dobro da radite na opštem pozitivnom pogledu na svet, jer, kako istraživanja pokazuju, optimizam treba i može da se nauči. Dakle, umesto da na svoje i greške svog tima gledate kao na neuspehe, trudite se da iz njih izvlačite pouke i doživljavate ih kao lekcije, na kojima treba da budete zahvalni. Vodite, ne samo dnevnik vaših obaveza (koje ćete po završetku sa zadovoljstvom precrtati), nego i dnevnik celih projekata, u koji ćete upisivati redovno svoje ideje, zamerke i predloge. Sve što vas drži fokusiranim na posao je dobrodošlo.

Kreirajte okruženje u kom ljudi mogu da daju sve od sebe

“Ako zaposlenima date osećaj uključenosti, osećaj da imaju kontrolu, da zaista mogu da donose odluke, to drastično povećava energiju i fokus koje ulažu u posao”,Charles Duhigg

Kad imamo osećaj da smo deo neke šire celine, da je naš rad važan, ne samo za nas same, nego i za nešto što je mnogo veće od nas samih, onda smo mnogo više motivisani da preuzimamo kontrolu, ali i odgovornost za svoje akcije. Zamislite samo šta bi vaš tim mogao da uradi kada bi bio samo nekoliko procenata motivisaniji da napreduje zajedno s vama?

Da bi se to dogodilo, potrebno je da svako razume vrednosti i misiju kompanije i kako njihova uloga doprinosi uspehu. Značaj je jedna od osnovnih ljudska potreba kao i doprinos i ako kroz ono što rade ljudi zadovolje te savoje potrebe onda će motivisanost doći iznutra od njih. Neophodno je i da se revnosno postavljaju ciljevi za svaki od projekata koji vodite, ali ne samo iz perspektive toga kako njihovo ispunjenje doprinosi vašoj firmi, nego i kako time doprinosite svi zajedno da svet bude bolji i da je zato rad vaših saradnika izuzetno bitan, znači na mnogo višem nivou.

Podstičite saradnike na otvorenost i pružanje feedback-a, jer ćete im tako staviti do znanja da je njihovo mišljenje važno. To nas vodi do sledeće stavke…

Pažljivo postavljajte pitanja

Psiholog Michael Pantalon koji se decenijama bavio istraživanjem na Medicinskom fakultetu Jejl Univerziteta, sumirao je svoje znanje o uticaju koji ljudi imaju na druge osobe iz svog okruženja u knjizi “Instant Influence: How to Get Anyone to Do Anything – Fast!”.

Iako su svi ljudi, pa i vođe timova, prirodno skloniji racionalnoj konverzaciji i postavljanju pitanja, Pantalon je otkrio da ljude zapravo mnogo efikasnije motivišu sasvim iracionalna i neočekivana pitanja.

Evo jednog primera: Zamislite da ste menadžer u nekoj velikoj PR firmi i da je jedan od vaših zadataka da hitno uradite reviziju ključnog dela sledeće velike kampanje. Na vama je da objasnite svojim saradnicima da je stvar hitna i da od njih zahteva širok i kreativan pristup. Logično, oni do tog trenutka nisu ni znali da će revizije biti i u tom trenutku nisu spremni za sve ono što će morati da urade. Da biste ih motivisali u takvim okolnostima, umesto da postavljate uobičajena pitanja, poput: „Kada će to biti gotovo?“ i „Zašto ne odmah?“, postavite im dva naizgled sasvim iracionalna pitanja:

1. Koliko si spreman da uradiš reviziju na skali od 1 do 10, gde 1 znači „uopšte nisam spreman“, a 10 „potpuno sam spreman“?

Pobrinite se da saradnik odgovori na ovo pitanje konkretnim brojem. U retkim slučajevima, dešava se da kaže: „1“, a ako se to desi, iznenadite ga rečima: „Šta je potrebno da se tvoja ocena pretvori u dvojku?“

Dok odgovara na to pitanje, saradnik će sam otkriti šta sve treba da uradi pre nego što napravi reviziju kampanje. Dakle, sam će proći kroz sve korake i pružiti vam informacije o tome koliko je motivisan da na njima radi.

2. Ako odabere broj veći od 2, upitajte: „Zašto nisi odabrao niži broj?“

Prvo pitanje deluje iracionalno, zato što ne pitate saradnika da li je spreman. Ali kada biste tako učinili, on bi vam odgovorio samo sa „da“ ili „ne“, što znači da ne biste dobili priliku da bliže sagledate šta im je potrebno da bi obavili neki zadatak.

Drugo pitanje zaista deluje iracionalno, možda čak i apsurdno, jer je u potpunoj suprotnosti sa očekivanim:
„Zašto nisi više motivisan?“ koje bi samo probudilo dodatni otpor. Međutim, postavljanjem drugog pitanja vi tražite od saradnika da objasni koji koraci su već preduzeti, a nakon toga i da sagleda šta je još potrebno da se uradi. Sama činjenica da vaš saradnik sam prolazi kroz proces osmišljavanja i predviđanja koraka potrebnih za okončanvanje projekta drastično povećava šanse da će isti uspešno završiti.

Tražite Feedback

Vaši saradnici najbolje poznaju vaš posao. S obzirom da se oni bave detaljima, a vi, kao neko ko njima rukovodi, gledate širu sliku, njihov feedbek je od neprocenjivog značaja za donošenje dobrih odluka. Zato neprekidno proveravajte kako se vaš tim adaptira na svakodnevne promene u svom okruženju i naviknite ih da mogu da vam se obrate u svakom trenutku. Feedback je odlična prilika da zajedno sa svojim timom otkrivate šta još možete da unapredite u svom poslu.

Ove i mnoge druge tehnike i alati koji su od neprocenjivog značaja za sve preduzetnike, menadžere, lidere i uopšte one koji na neki način rade s ljudima, uče se na izvanredno korisnoj edukaciji Coaching Akademija. Više o njoj možete pročitati OVDE.

Kako postati profesionalni coach?

Kako postati profesionalni coach?

“Coach je neko ko voli ljude i ko se punim srcem bavi ljudima i svim njihovim nesavršenstvima”,Slavica Squire

Da li su vam sagovornici ikada rekli da se dive vašoj sposobnosti strpljivog slušanja? Da li vas prijatelji cene zbog konkretnih i konstruktivnih pitanja koja im postavljate kada im pomažete da reše neki problem? Da li u sebi osećate ljubav prema svim ljudima i želju da im pomognete?

Ako je vaš odgovor na ova pitanja „da“, izvanredan ste kandidat za poziv profesionalnog coach-a, zanimanje sa kojim su se upoznali polaznici Coaching Startera, dvodnevnog treninga Slavice Squire, osnivača prve Coaching Akademije na ovim prostorima, potpredsednika Evropske Coaching Asocijacije i licenciranog internacionalnog experta coach-a.

Coaching Starter, koji je „test-vožnja“ kroz svet coaching-a, bio je prilika za više od 60 ljudi iz cele Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Švedske i Nemačke otkrije da li je ova najplemenitija profesija današnjice baš za njih.

Za početak, učili su o tome šta coaching jeste, a šta nije i u čemu se razlikuje od srodnih profesija, poput psihoterapije, mentoringa i konsaltinga. Tokom prvog dana, od Slavice su učili o značaju etike u ovoj profesiji, kao i kvalitetu strukture, procesa i rezultata coaching-a, bez kojih ne može da se gradi visoka reputacija u ovoj profesiji.

Jedan od najiskusnijih i najboljih coach-eva na ovim prostorima, koji je uz to i NLP trener Dragoljub Matić – Profa upoznao je polaznike sa osnovnim tehnikama i alatima koji su potrebni za coaching proces, ali i o tome koje kompetence treba da ima neko ko sebe zove profesionalnim coach-em.

Već drugog dana edukacije, nakon što su od Slavice stekli znanja o postavljanju profesionalnog okvira coaching sesije, pravilnom postavljanju pitanja i davanju i primanju feedback-a, polaznici su dobili priliku da se upuste u svoju prvu coaching sesiju i nađu se i u ulozi coach-a i u ulozi klijenta. Takođe, dobili su izvanredno korisne infomacije o tome šta je potrebno kako bi pokrenuli svoju praksu i dobili licencu ECA (European Coaching Association), čiji je Slavica potpredsednik.

Veliki broj polaznika ovog Coaching Startera već je upisao Intenzivnu Coaching Akademiju, koja će se održati tokom devet dana u maju i za koju su sva mesta već popunjena. Već vlada ogromno interesovanje i za jesenji, modularni program Coaching Akademije na kom je većina mesta već popunjena, pa ako smatrate da je ovo pravi poziv za vas, svoje mesto treba da rezervišete odmah!

“Sve što radimo, radimo da bismo bili bolji od sebe, a ne od drugih”,Slavica Squire

Biti dobar roditelj je najteža stvar na svetu

Biti dobar roditelj je najteža stvar na svetu

Teško je biti dobar roditelj. Napraviti decu je lako, a biti dobar roditelj je najteža stvar na svetu. Deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu. Svako dete je na svoj način drugačije, što dodatno otežava stvar svima koji se trude da budu dobri roditelji.

Imam dvoje divne dece od osam i 11 godina i malo je reći da ih obožavam. Koliko me to osećanje prema njima inspiriše da budem dobar roditelj, toliko mi otežava da jasno iscrtam granice, napravim prostor u kome postoje pravila za njihovo dobro. Bio sam od onih roditelja koji misle da je dobro decu ponekad malo lupiti po zadnjici. Sećam se svakog puta kada sam udario svoje dete, čak i posle pet godina od kada sam to poslednji put uradio. Shvatio sam da je to bila moja nemoć da se nosim sa njihovim „neprihvatljivim“ ponašanjem.

Pre tri godine sam se razveo i postalo je još „izazovnije“ jer razvod nije prošao lako. Loši odnosi između mene i bivše supruge dodatno su otežavali ulogu roditelja i opteretili moju decu. Nije problem ono što sam svesno radio i govorio već ono čega nisam bio svestan, a deca vide i jedno i drugo. Kada sam bio u lošem stanju, kao i bivša supruga, deca su najviše ispaštala zbog naših svađa. Tek posle edukacije 2015. na Coaching Akademiji za profesionalnog coach-a shvatio sam da naučeno mogu da primenim na roditeljstvo.

Sve počinje sa dobrim stanjem, kako sa klijentom tako i sa decom, prijateljima, kolegama, partnerima… Jedino je bilo važno da budem u dobrom stanju, a sve ostalo je onda lako jer kada nisam u dobrom stanju onda ništa ne postoji od onoga što znam i umem. Ključno je disanje. Ljudi obično ispadnu iz dobrog stanja kada prestanu da dišu zbog situacije koja se dešava. Tada mozak blokira i naše ponašanje je svedeno na nagone i životinjske instinkte. Nekako sam smislio iz svog iskustva da je to strategija udri, lezi, beži. To je sve što smo sposobni u lošem stanju. Da se posvađamo, blokiramo od šoka, pobegnemo. Mnogo „dobrih“ opcija, zar ne?

Kada sam u dobrom stanju, onda sam sposoban da razmišljam na kreativan način bez obzira na spoljašnje okolnosti. Naravno da to nije uvek slučaj, samo se trudim da bude što češće i to je jedino važno.

Moja deca su moja budućnost i kada mene ne bude. Ko zna kakav će biti svet za 20, 30, 40 i više godina? Svet se menja toliko brzo da jedino što mogu da ih naučim je da razmišljaju kreativno, budu dobri ljudi i da se pobrinu za sebe. Da stalno rade na sebi, da svaki dan postaju bolji nego što su bili juče i da se jedino porede sa sobom a ne sa drugima. Za sve ostalo će se sami snaći, kao i svi mi.

Umesto da se trudim da ih zaštitim od povreda, poraza i razočaranja (kojih će uvek biti), fokusiram se da ih naučim životne lekcije koje sam ja naučio kroz sve povrede, poraze, neuspehe, razočarenja, kao i kroz dobre stvari koje su mi se desile u životu. Jer na kraju krajeva, svako od nas je zbir svojih poraza i pobeda i to nas čini ljudima kakvi danas jesmo.

Ovo su neke od stvari koje učim svoju decu:

Odgovorni ste za sopstvene postupke

Bez obzira na to šta ste uradili ili ko vas je „naterao“ da to uradite, činjenica je da ste to učinili i da ste za to odgovorni. Nemojte kriviti nikog drugog za svoje loše postupke. Imate izbor. Pažljivo birajte.

Moja najvažnija lekcija je bila kada sam doneo lošu poslovnu odluku i založio stan mojih roditelja i napravio finansijsku katastrofu. Tek kada sam preuzeo odgovornost za taj promašaj našao sam način da saniram štetu koju sam napravio.

Verujte svom instinktu

Ako dobijete čudan, neprijatan osećaj u stomaku – nešto nije kako treba. Verujte tom osećaju. To vam intuicija govori da stanete, povučete se, ponovo razmislite šta radite i pokušate nešto drugo. Ako vam je teško da donesete odluku, oslušnite svoju intuiciju. Uvek će vas usmeriti na pravi put. Verujte joj!

Dan kada sam otišao od bivše supruge je bio dan kada sam dobio osećaj u stomaku da je kraj, da trošimo jedno drugome život i da moram da prekinem agoniju u kojoj smo svi bili.

Uvek budite ljubazni, bez obzira na to šta se događa

Svi biju neku bitku. Ne znamo kakve su priče drugih ljudi i uopšte nije naše da znamo. Ali treba da budemo ljubazni. Nikada ne znate kada će neki mali ljubazni gest potpuno promeniti neku osobu. Svetu je potrebno više ljubaznih ljudi. Budite ljubazni i zapamtite da treba da budete takvi iz ljubavi, a da ništa ne očekujete zauzvrat. To je prava ljubaznost.
Svaku priliku koristim da budem ljubazan jer po tome me ljudi najlakše zapamte, čak i kada su izazovne situacije.

Ne plašite se da kažete ne

Ljudi će očekivati da uradite nešto što vi zapravo ne želite. Jednostavno recite ne. Ne vole svi da čuju reč ne i možda ćete neke ljude iznervirati kada je izgovorite, ali će vas više poštovati u budućnosti i počeće da poštuju vaše vreme. To su samo neki od razloga zbog kojih treba da učite češće da kažete ne. Nikada nemojte osećati krivicu zato što ste morali da kažete ne. Najpre i iznad svega poštujte sebe. Meni je to došlo kroz životno iskustvo i lako mi je da kažem ne, verovatno sam potrošio skoro sva da :).

Treba da znate kada treba da odete

Nažalost, u životu srećemo nasilnike i ljude koji pokušavaju da nas omalovaže. Nemojte se spuštati na njihov nivo. Uvek budite bolja osoba i udaljite se od njih. Pokušaj svađe ili tuče sa ovim ljudima samo će prouzrokovati neželjenu brigu, stres i ljutnju. Nisu vredni toga. Dva minuta koliko vam je potrebno da se udaljite spasiće vas doživotnog žaljenja i kajanja. Godinu i po dana nisam imao kontakt sa rođenim bratom jer smo kreirali odnos pun nerazumevanja i optuživanja. Dozvolio sam da vreme prođe i da naš odnos redefinišemo i podignemo na mnogo bolji nivo.

Svet čine razni ljudi i u tome je lepota

Nikada ne procenjujte knjigu po koricama. Bogati, siromašni, srećni, tužni, beskućnici, elita itd. Treba da budete svesni jedne činjenice – svi smo mi ljudi. Vi niste savršeni. Imate mane. Imaju ih i svi drugi. Ponašajte se prema ljudima onako kako očekujete da se prema vama ponašaju i prihvatite ih onakvima kakvi su. Život me je naučio da najbolji odnosi i prijateljstva dolaze tek kada prestanem da etiketiram i osuđujem na prvu loptu.

Ono što posedujete vas ne određuje

Posedovanje stvari vas ne čini bogatim, ljubaznim ili boljim od ostalih. Često su oni koji imaju najviše najnesrećniji. Stvari ne znače ništa. Nažalost, posedovanje stvari često dovodi do velikih dugova, koji opet prouzrokuju stres i strepnju. Budite zahvalni za male, jednostavne stvari. One su najznačajnije. Tek kada sam doživeo finansijski brodolom bio sam slobodan da razumem da sam ista osoba i da mogu svoj život da usmerim u drugom pravcu koji nije samo vijanje za materijalnim stvarima. Shvatio sam da je važan balans između duhovnog i materijalnog blagostanja ključ za sreću. Sada kada zarađujem novac na poslu na kom postajem bolja osoba znam da sam uspeo.

Morate verovati prvo u sebe

Prvo u sebe a onda sve ostalo – bilo u anđele, univerzum, boga…
Zapamtite da je suprotnost verovanju strah, a život u strahu je iscrpljujuć. Vera će vam dati snagu, i kada verujete uvek ćete posezati za zvezdama i znati da možete biti sve što poželite. Verujte u sebe. Trebalo mi je mnogo vremena da počnem da verujem u sebe, da verujem da sam dovoljan i da verujem da mogu da postanem ono što želim. Vredelo je!

Nikada ne odustajte

Ako postoji nešto što zaista želite da uradite ili probate, treba to da uradite ili probate. Ako ne uspete iz prvog puta, ponovite! Nastavite da ponavljate sve dok ne uspete. Ne dozvolite da vas neuspeh zaustavi. Vaši snovi su važni. Ako ih se ne plašite, nisu dovoljno veliki. Život je previše kratak da bismo žalili zbog neostvarenih želja. Nikada se ne predajte! Ja imam spisak od 50 stvari koje želim da uradim, vidim, naučim, ostvarim u narednih 10 godina i neću odustati dok sve ne realizujem.

Ja nisam stručnjak za roditeljstvo već samo neko ko obožava svoju decu i trudi se da bude dobar roditelj. Znam da sam grešio i da ću grešiti u budućnosti, to je neizbežno. Jedino želim da svojoj deci dam ljubav, pažnju i poštovanje kako bi izrasli u dobre ljude, a za ostalo će se sami pobrinuti. Ono što im ja dajem je moje iskustvo i moja istina a oni će naći svoju kroz sopstveno iskustvo.

Stara izreka kaže da iver ne pada daleko od klade. Naša deca su naša slika. Da li biste bili ponosni na svoje dete ako bi bilo isto kao vi kada poraste?

Šta vi mislite, čemu moramo da naučimo našu decu?

Na Coaching Akademiji mogu se dobiti mnoga znanja i alati koji mogu poboljšati vašu komunikaciju s detetom. Više o ovoj izvanredno korisnoj edukaciji možete pročitati OVDE.

Milan Vukašinović

Anksioznost: Da li ste talac svoje istorije?

Anksioznost: Da li ste talac svoje istorije?

Piše: NLP trener i coach Dragoljub Matić – Profa

Dešava li vam se da ponekad osećate napetost, teskobu, uznemirenost, strah i da se to reflektuje u vašem telu? Koliko puta vam se dogodilo da ste dekoncentrisani, rasejani, bez fokusa i da osećate utrnulost i nedostatak energije?

Imate li ponekad osećaj praznine i besmisla koji vas vodi u tamne prostore beznađa? Hvata li vas povremeno stanje nesigurnosti, bespomoćnosti, gubitka samopouzdanja i da zbog toga izgubite motivaciju ili tražite načine da izbegnete situacije koje zahtevaju čvrstinu?
Hvata li vas nemir, ljutnja i bes kada ne možete da održite kontrolu nad situacijom?

Pomislite na trenutak kako bi bilo korisno za vas da razotkrijete uzroke ovih stanja, da ovladate strategijama i tehnikama za prevazilaženje zabrinutosti i telesne napetosti kao i upravljanje stresom.

Reč je o anksioznosti koja se prepoznaje kao osećaj. To je emocionalno stanje koje ima tendenciju da se ukoreni kao obrazac življenja. Zato je važno i korisno pozabaviti se ličnim životom i ličnom istorijom i napraviti novu strategiju pristupa i razumevanja događaja i odnosa sa drugim osobama. Kao prvo, važno je da prepoznamo lične obrasce koji mogu ukazivati na anksioznost, depresiju ili nemir i podići to na svesni nivo. Tako pristupamo mogućnostima da određeni obrazac restruktuiramo i da mu oduzmemo rušilačku energiju.

U mojoj bogatoj coaching praksi, najčešće klijenti i ja dolazimo do uvida da je to posledica nekog iskustva iz lične istorije ili obrasca na koji klijent reaguje anksioznošću, strahom, nepoverenjem, neprihvatanjem, ponekad klijent to ne zna na svesnom nivou ali oseća u telu, kroz razne simptome. Telo je naš kompas koji nam govori kakva je usklađenost u nama i da li smo u balansu i obično nekim telesnim simptomom ili čak bolešću naš duboki, mudri nesvesni um šalje poruku, da je nastupila neravnoteža i neprirodno stanje. Simptomi na koje često nailazim su: visok pritisak, povišen šećer, otežano disanje, migrene, poremećaji u reproduktivnoj regiji kod žena, reakcija kože u obliku ekcema, psorijaze, povećane telesne mase, nesanice, zamuckivanja, znojenja, promuklosti, napetosti u ramenima i grudima, poremećaji u radu štitne žlezde, alergije, fobije, traume, osećaj krivice i mnogi drugi.

Najčešće ljudi kada osete neki simptom potraže pomoć lekara i to je u redu. Lekari zato i postoje da se bave zdravljem i daju lekove koji pomažu da se sa nekim simptomima lakše izađe na kraj ili da se to stavi pod kontrolu. Jedan pogled na ovu stvar je da je to bavljenje posledicama, jer je telesni simptom posledica ili signal da nešto nije u redu na dubokom nivou. Na taj način, medikamenti su korisni i istovremeno predstavljaju svojevrsne štake koje pomažu osobi da hoda kroz život. Kada se dođe do uzroka nastanka tog simptoma i kada se otključa emocija koja ga je uzrokovala, onda najčešće prestane potreba za njegovim postojanjem i život postaje bolji.

Evo jednog primera:

Radio sam sa jednom ženom koja je imala komplikovane odnose s majkom koji su obeležili njen život. Radili smo na toj temi i došli do emocija koje su bile “zaključane” decenijama – to su bile uznemirenost i napetost koje su nastale u ranom detinjstvu i koje su se kroz vreme formirale u krut obrazac. Osećala se pritisnuto. Kada smo oslobodili tu emociju, oslobodilo se I celo njeno biće, a nakon izvesnog vremena popravilo joj se i zdravstveno stanje, koje je ranije bilo narušeno.

Ovakvi rezultati coaching sesija me često podsećaju na otvaranje sefa – kada se pronađe prava šifra, on se sam otvori. Mi u coachingu ne dajemo kvalifikacije prema tipovima ličnosti, ne dajemo dijagnoze o bolestima, nego svakoj osobi pristupamo kao jedinstvenom i neponovljivom biću uz puno poštovanje i uvažavanje, u afmosferi dubokog poverenja.

Često je izvor nemira unutrašnja režija u umovima ljudi. Naši unutrašnji režiseri lične realnosti sveta nikad ne spavaju i ponekad kreiraju zastrašujuće predstave o sebi, o ljudima i o svetu uopšte koji tada postaje zastrašujuće mesto.

Ponekad je dobro edukovati tog unutrašnjeg režisera da kreira bolje predstave, a nekad ga je dobro otpustiti i zameniti ga sa boljim, jer ljudi često sopstvenom pažnjom hrane štetne misli i emocije što uzrokuje pokretanje unutrašnjeg mehanizma samouništenja i na taj način može nastupiti lična šteta. Ti obrasci kojima se posvećuje svakodnevna lična pažnja toliko se ukorene u životima ljudi da oni postanu pravi eksperti sopstvene patnje.

Zato je korisno da se zapitamo ponekad šta nam sve može doneti lični rad na sebi uz podršku profesionalnih coacheva i kako sa novim matricama življenja možemo naš život učiniti kvalitetnijim.

Ako sve ovo uzmete u obzir i preuzmete odgovornost za sebe i svoj život imajući u vidu mogućnosti koje pruža coaching tehnologija, na dobrom ste putu da uz pomoć coacha poboljšate svoj život i dovedete ga u balans.

Kontaktirajte nas mejlom na office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391 i mi ćemo vam pružiti podršku da živite život kakav želite.

Kako papir i olovka mogu da vam ulepšaju život?

Kako papir i olovka mogu da vam ulepšaju život?

Da li ste znali da pisana reč može da bude lek, baš kao i razne vrste umetnosti, s tim što vam za nju nisu potrebni nikakvi naročiti talenti?

Mnogi pisci govorili su o katarzičnom osećaju koji imaju nakon što svoje misli i osećanja iskažu na papiru, ali je naučno je utvrđeno da je vođenje dnevnika fantastičan način da se oslobodite čak i fizičkih tegoba.

Istraživanje koje su 2005. sproveli psiholozi Karen A. Baikie i Kay Wilhelm pokazalo je da su osobe koje su pretrpele ekstremno stresne ili traumatične događaje u životu nakon samo četiri dana zapisivanja svojih misli i osećanja u trajanju od samo 15 minuta, osetili poboljšanje u pogledu svog mentalnog i fizičkog stanja, a efekti su trajali i posle četiri meseca.

Jedna studija (Smyth, Stone, Hurewitz i Kaell, 1999) pokazala je da pisanje dnevnika blagotvorno utiče na obolele od astme i reumatoidnog artritisa, a ispostavilo se da je većina njih nakon prenošenja na papir najstresnijih događaja koji su im se dogodili osetila značajno poboljšanje zdravstvenog stanja. Drugo istraživanje (Murray, 2002) je, pak, pokazalo da takve vežbe popravljaju funkcionisanje imunog sistema.

Sve u svemu, terapija pisanjem pokazala se efikasnom u lečenju mnogih stanja i mentalnih bolesti uključujući posttraumatski stres sindrom, anksioznost, depresiju, opsesivno-kompulsivni poremećaj, duboku tugu izazvanu gubitkom bliske osobe, bolesti zavisnosti, poremećaje ishrane i nisko samopouzdanje.

Postoji mnogo načina da iskoristite papir i olovku u terapeutske srhe.

Prvo treba da odlučite za format: da li vam odgovara da pišete u svesku? Ili želite neki lep notes? Možda ste najkomotniji za tastaturom svog laptopa? Koji god format da odaberete, treba da odlučite koliko vremena možete da izdvojite za svakodnevno pisanje.

Zapišite o čemu biste uopšte želeli da pišete i to bi ujedno mogao da bude prvi unos u vašem dnevniku.

Zatim, sledite sledećih pet koraka:

  1. Odredite teme
  2. Razmislite duboko o temi koju ste odabrali. Zatvorite oči, duboko dišite i koncentrišite se
  3. Ispitajte svoje misli i osećanja. To ćete najbolje učiniti ako odmah počnete da pišete i bez preterane selektivnosti iznosite svoje misli na papir
  4. Merite vreme – pišite vremenski tačno onoliko koliko ste zacrtali i ne ispod pet minuta
  5. Pročitajte ono što ste zapisali i napišite zaključak u vidu jedne ili dve rečenice

Sasvim je u redu da napišete samo nekoliko reči Ili rečenica – pišite svojim tempom i bez samokritičnosti. Poenta ovih vežbi je u autentičnosti. Možda je teško početi, ali prvi korak je obično i najteži. Kad jednom počnete da vodite dnevnik, sve će biti mnogo lakše.

Evo nekoliko ideja za pisanje:

  • Napišite pismo sebi
  • Napišite pismo drugima
  • Napišite pesmu
  • „Nabacajte“ ideje na papir bez ikakvog naročitog reda

Ako jednostavno niste osoba „od reči“, pokušajte da se izrazite kroz slike! Isecite zanimljive ilustracije iz starih časopisa i zalepite ih onim redosledom koji za vas ima smisla. Zapitajte se šta osećate dok i posmatrate i šta biste želeli da poručite sebi takvim slikama.

Ako nemate neku naročitu inspiraciju, uvek možete da pišete liste, poput „100 stvari koje me čine tužnim/tužnom“, „100 stvari u kojima uživam kad je kišan dan“, „Kad bih mogla da se vratim kroz vreme, sebi bih rekla…“, „Lista pitanja na koje su mi odgovori hitno potrebni“ i tako dalje.

Dnevnik zahvalnosti

Ipak, jedna tema za pisanje u dnevniku se ističe kao najkorisnija – zahvalnost!

Mnoge studije su pokazale izvanredne koristi od vođenja dnevnika zahvalnosti, uključujući bolji san, snažniji imunitet, osećaj zadovoljstva i ispunjenosti, koji se podjednako javlja i kod odraslih i kod dece. Osnovna ideja je vrlo jednostavna: treba da zapišete listu stvari na kojima ste zahvalni. To mogu biti „obične“ stvari, poput zahvalnosti za to što ste se uopšte tog jutra probudili, uopštenih (zahvalnost zbog prijatelja koje imate u životu) ili čak zahvalnost zbog postojanja vašeg omiljenog benda koji vas uveseljava, omiljenih čizmi koje vam tako divno greju noge ili partneru koji vas ceni i podržava.

Da bi dnevnik bio delotvoran po vaše psihičko stanje, profesor Robert Emons sa Univerziteta u Kaliforniji koji je sproveo mnoštvo studija o uticaju zahvalnosti na čovekovu psihu, preporučuje sledeće:

  1. Sve počinje od namere i zato treba svesno da odlučite da je cilj vašeg dnevnika zahvalnosti, kao i bilo kog drugog teraperskog pisanija, vaša sreća. Ako vas mogućnost da budete srećniji motiviše da pišete dnevnik, onda će vam on zaista biti od koristi.
  2. Slobodno se raspišite. Ako detaljno opišete stvari na kojima ste zahvalni, to će biti mnogo svrsishodnije od prostog nabrajanja stvari koje biste možda navodili po automatizmu.
  3. Budite lični. Fokusirajte se na ljude kojima ste zahvalni više nego na stvari.
  4. Ponekad je teško uvideti vrednost „sitnica“ koje život znače. Zato ponekad napišite i kakav bi vam život bio da neke od vama važnih ljudi i stvari nemate u svom životu.
  5. Uživajte u iznenađenjima. Pokušajte da se prisetite iznenadnih događaja koji su vam probudili veliku radost. Takvi trenuci mogu da pokrenu moćan osećaj zahvalnosti. Opišite ih zato što detaljnije možete.

Profesor Emons ističe da je moć dnevnika u tome što svoje misli zapravo pretvaramo u konkretan jezik, koji za nas i za našu motivaciju ima mnogo veći emocionalni uticaj od neizgovorenih razmišljanja.
Ipak, suština dnevnika zahvalnosti, kao i svakog dnevnika, je da više uživamo u svakom trenutku koji provedemo na ovom svetu, a koji nas bespovratno napušta svakim otkucajem sata. Uz dnevnike čuvamo lepe uspomene, negujemo ljubav prema nama važnim ljudima, produbljujemo ljubav prema sebi stvaranjem važnih uvida o svemu onome vrednom što jesmo i što imamo i još mnogo toga.

Imajte u vidu da je sve što ste pročitali o vođenju dnevnika tek predlog onoga kako biste mogli da pomognete sebi i što konstruktivnije provedete vreme s olovkom u ruci. Ipak, to je duboko ličan čin i nećete pogrešiti kako god da izložite svoje srce na papir. Ako vam je u tome potrebna podrška, možete preuzeti naš izvanredno korisni „Dnevnik sreće“ ili konsultovati nekog od naših vrhunskih sertifikovanih coach-eva s kojima možete zakazati sesiju na: office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391.

Kad roditelji sabotiraju uspeh svoje dece…

Kad roditelji sabotiraju uspeh svoje dece…

Da li ste čuli za Paula Koelja? On je jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, koji iza sebe ima mnogo bestselera. A da li ste znali da je u mladosti tri puta završio u mentalnoj ustanovi? Tamo su ga sva tri puta smestili njegovi rođeni roditelji, nakon što je uporno pokušavao da im objasni da je jedina stvar kojom želi da se bavi – pisanje.

Ako ste na osnovu naslova odlučili da pročitate ovaj tekst, velika je šansa da ste i sami bili žrtva neispunjenih očekivanja svojih roditelja. Možda ste završili studije prava, a žarko želeli da se bavite slikarstvom. Možda ste čeznuli da postanete pilot, ali umesto toga stigli sve do doktorata na polju elektrotehnike. U svakom slučaju, ako zamerate roditeljima što vas nisu podržavali na vašem životnom putu (ili su vas čak i sabotirali), ovo je tekst za vas.

Neostvarene ambicije

Mnogi ljudi kada postanu roditelji misle da su dobili novu šansu da kroz život svog deteta isprave svoje greške i ostvare ambicije za koje, možda, u svom životu nisu imali hrabrosti. Paralelno im nameću svoje vrednosti, svoje ciljeve i svoja uverenja, pokušavajući da od svoje dece modeluju poboljšane verzije sebe. Naravno, to uglavnom ne daje dobre rezultate i u najboljem slučaju, njihova deca se pobune protiv takvog nametanja. U najgorem, ostaju zarobljeni u tuđim snovima, nesrećni i neispunjeni, a da pravi razlog za to i ne znaju.

Naš iskusni NLP trener i coach Katarina Džoković u svojoj dugogodišnjoj praksi susretala se sa brojnim klijentima koji su tek u odraslom dobu na sesijama sa njom osvestili da su im roditelji nametali sopstvene ciljeve i ambicije i da uzrok njihovog nezadovoljstva leži u potiskivanju svih ličnih planova i želja.

Taj unutrašnji sukob, često star koliko i sama osoba, neminovno narušava rad naših unutrašnjih pokretača – uverenja i vrednosti.

U tekstu o uverenjima koji možete pronaći OVDE, podrobno se govori o tome koliko uverenja duboko utiču na naš život i ostvarivanje naših potencijala, ali koliko nas istovremeno mogu kočiti na putu razvoja. Jako je teško osvestiti ih bez pomoći coach-a i zato je preporučljivo da pronađete stručnjaka od poverenja, koji vam može pomoći da se oslobodite tereta prošlosti.

Kako dalje?

To što vas roditelji nisu podržavali na vašem putu, ne znači obavezno da su oni loši ljudi, koji namerno žele da unište vaše snove. Oni možda jednostavno nisu razumeli šta vi želite od života i reagovali su iz straha da ćete ponoviti neke njihove, opasne greške.

Takođe, treba da imate u vidu i činjenicu da su vaši roditelji odrasli u neko „drugo vreme“ i da su imali sasvim drugačije okolnosti, ideje i mogućnosti u odnosu na vas. Umesto da ih odbijate i večno se ljutite na njih, nađite mesta u svom srcu za oproštaj, jer bez njega nema istinske sreće. Nemojte ih razuveravati: priznajte im pravo da imaju svoje mišljenje i perspektivu, ali postavite jasnu granicu u pogledu toga koliko mogu da utiču na vas. Kad im oprostite i pronađete u sebi snagu da živite sa svojim životnim izborima, bez obzira na to šta drugi ljudi, pa makar to bili i roditelji, misle, konačno ćete dobiti krila da živite život kakav želite. Dakle…

Budite dosledni sebi i verni svojim snovima

Mnogi ljudi se neprekidno preispituju i žive u sumnji da su roditelje na neki način izdali svojim izborom. Strahuju da su možda krenuli pogrešnim putem i da bi možda živeli bogatijim, ispunjenijim i sigurnijim životom da su ih samo poslušali. Međutim, svako od nas ima samo jedan život i gorko ćete zažaliti ako ga budete živeli po tuđim merilima.
Najgore što možete da nasledite od svojih roditelja je njihov strah. Nastavite dalje svojim putem i svakodnevno proveravajte da li vas možda na vašem putu ometaju ograničavajuća uverenja koja su vam nametnuli vaši roditelji, a da toga niste svesni ni vi, ni oni. Ako budete vredno radili na svojim ciljevima i postizali uspehe, u jednom trenutku ćete shvatiti da nije važno šta misle vaši roditelji, niti bilo ko drugi, jer ćete konačno živeti život kakav želite.

Život je kratak

Možda neki ljudi, među kojima su i vaši roditelji, imaju moć da vas ponekad malo obeshrabre, ali zapamtite – život je kratak!

Da li zaista želite da provedete svoje vreme na ovom svetu osećajući se loše zbog reči drugi ljudi, iako one nemaju nikakvog smisla? Da li želite da vas na vašem putu blokiraju drugi ili da živite život u kom ćete u potpunosti ostvariti svoje potencijale?

Ako svakodnevno budete svesni da je vaše vreme na ovom svetu ograničeno, lakše ćete se držati svojih uverenja, a ne onih koje vam nameću drugi, pa makar to bili i oni koji su vam dali život.

Svakodnevno podsećajte sebe da je sve moguće

Niko ne može sa sigurnošću predvideti budućnost. Vaši roditelji možda imaju mračnu sliku apokalipse koja vam preti u slučaju da krenete putem kojim želite. Ipak, oni nisu nikakvi proroci i sve što žele je da vas zaštite od mogućih opasnosti koje, iz njihove perspektive, vrebaju na njihovo čedo na svakom koraku. Ne treba da dozvolite da njihovi strahovi postanu vaša istina i spreče vas da postignete ono što želite. Sve je moguće, ako verujete u sebe i vredno radite na tome. Ako vam je u tome potrebna podrška, naši iskusni, sertifikovani i visoko obučeni coach-evi su uvek tu za vas, a svoju sesiju možete zakazati na: office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391.

Da je moguće uzeti život u svoje ruke bez ogorčenosti i zameranja roditeljima, najbolje se vidi iz primera Paula Koelja, koji je na tu temu u svom blogu jednom objavio:

„Kada sam objavio ‘Veronika je odlučila da umre’, knjigu koja je bila metafora mog boravka u ustanovi za mentalno obolele, novinari su me pitali da li sam oprostio svojim roditeljima. Ja nisam morao da im oprostim, jer ih nikad nisam ni krivio za ono što se desilo. Iz njihove perspektive, oni su samo želeli da me disciplinuju, kako bih živeo kao odrastao čovek i zaboravio na ‘tinejdžerske snove’. Kalil Džubran je napisao divnu pesmu o tome:

Vaša deca nisu vaša deca.
Oni su sinovi i kćeri života
koji žudi za sobom.
Oni postižu, ali ne preko vas.
I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju.

Dajte im ljubav, ali ne vaše misli,
jer oni imaju svoje vlastite.
Možete udomiti njihova tela,
ali ne i njihove duše,
jer one borave u kući sutrašnjice do
koje vi ne možete čak ni u snovima.
Možete se truditi da budete kao oni,
ali ne tražite da oni budu kao vi,
jer život ne ide unazad, niti stoji.

Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca,
kao žive strele, bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti,
i on vas savija svojom moći,
da bi njegova strela otišla daleko i brzo.
Neka vaše savijanje u strelčevoj
ruci bude radost;
jer mada on voli strelu koja leti,
On voli i luk koji je postojan.“

Naredni događaji


Coaching radionica

Saznajte više
ili se prijavite ovde:

Kako ste saznali za nas?

Mišljenja polaznika

Coaching Akademija je višestruko korisna za lični i profesionalni razvoj. Od srca preporučujem ovu edukaciju svakom ko je posvećen svom razvoju i želi da unapredi svoj i život ljudi u svom okruženju. Stečeno znanje ću primeniti u svojoj porodici i na poslu. Planiram da i kolegama s posla pomognem da iskoriste ovde stečene veštine.

Vanja Savić, Referent prodaje i PR “Unis Tours”, Banja Luka

Newsletter