Želite da promenite život? Promenite uverenja

Želite da promenite život? Promenite uverenja

„Ma, znala sam da će na kraju tako biti.“
„Prevario me je… Ma svi muškarci su isti.“
„Naravno da nemaš posao, kad u ovoj državi ništa ne može bez veze.“
„Opet me je ostavila devojka. Stalno mi se dešava isto… Ja ne mogu da imam normalnu vezu.“
„Kad god odem na put, prvih nekoliko dana sam nervozan.“
„Ma zašto se uopšte trudiš? Ionako nema ništa od toga.“

Očekivanja su zapravo mnogo više od puke mašte. Ona nam služe kao mape po kojima se krećemo, a naš fokus nam daje pravac i smer kretanja. Kada svesno ili nesvesno nešto očekujemo, mi usmeravamo pažnju ka tome i onda, kao kada vozimo dobro poznatim putem, zanemarujemo sve što nije u našem fokusu.
Kada svom umu damo mapu, on je sledi i ne preispituje da li je ona za nas dobra ili ne. Upravo zato dolazi do takozvanog samoispunjujućeg proročanstva. Kada „proreknemo“ budućnost tako što je očekujemo u tačno određenom obliku, pravimo prvi korak ka njenom ispunjenju. Ako ste sada pomislili da to znači da mi utičemo na svoj život i da uvek možemo da upravljamo svojim ciljevima – u pravu ste!

Ovo se ionako dešava, bili mi toga svesni ili ne. Na mapi gde je fokus kompas, a očekivanje put, uverenje je ono što nam daje gorivo da se pomeramo. Ono u šta verujemo će odrediti na koji način ćemo uopšte formirati očekivanje. Ako ne verujemo da možemo dobiti posao, nećemo ni očekivati da ga dobijemo. Isto tako: ako verujemo da su ljudi oko nas dobri i žele nam dobro, mi ćemo se tako i postaviti prema njima i prići im s ljubavlju i otvorenošću što će ih verovatno naterati da se prema nama zaista tako i ponašaju.
”U životu nas neće sprečiti da postignemo svoje snove ono što ne znamo, već ono što sa sigurnošću „znamo“ – a uopšte nije tačno.”
Mnoga uverenja nastanu u detinjstvu tako što se izjave naših roditelja ukorene u nama. Kada smo mali i potpuno zavisni od roditelja mi im verujemo bez ikakve provere, jer znamo da nam oni žele najbolje. Isto to se kasnije dešava sa našim uverenjima – ne preispitujemo ih već se njima služimo po automatizmu. Važno je istaći da ne postoje loša ili negativna uverenja, već samo ona koja su nam korisna ili nisu. Ili nas podržavaju u tome da stvaramo, budemo kreativni, ostvarujemo ciljeve, volimo, razvijamo se, pomažemo drugima, gradimo bolji svet… ili nas u svemu tome ograničavaju.

Naša uverenja mogu da potiču od nekih ključnih iskustava koje smo napravili ili da budu preuzeta iz okruženja: od naših vršnjaka, različitih autoriteta, kolega, ličnih iskustava, partnera… Ona predstavljaju istine našeg subjektivnog sveta. Kako mi sazrevamo i dalje upoznajemo svet i sebe, pravimo razna iskustva, upoznajemo razne ljude, pojavljuju se nova uverenja, kao pravila po kojima taj svet ili mi funkcionišemo. Kroz stvaranje uverenja učimo o svetu, tako da ne moramo iznova da prolazimo kroz ista iskustva. Uz njih imamo program koji se aktivira u svakoj narednoj sličnoj situaciji.
Međutim problem nastaje kada to pravilo nije korisno. Svaki put kada čujete sebe kako izgovarate rečenicu koja u sebi sadrži reči poput „uvek“, „nikad“, „ne mogu“, „mora“, „ne sme“, „nemoguće“, „svako“, „niko“… znajte da se radi o uverenju.

Kad je uverenje problem

Postoje dve vrste uverenja: podržavajuća i ograničavajuća. Podržavajuća uverenja su uopštenija i jednostavnija za razliku od ograničavajućih koja su specifična, detaljna, složena i isključiva.
Ograničavajuća uverenja nas često sprečavaju u ostvarivanju ciljeva, a da bismo ih u tome omeli, moramo da osvestimo koje nas tačno uverenje sputava.

Naš iskusni NLP trener i coach Katarina Džoković u svojoj dugogodišnjoj praksi susretala se sa brojnim klijentima koji ograničavajuća uverenja nose iz detinjstva i koji duboko veruju da ne zaslužuju život kakav priželjkuju. Jedna njena klijentkinja nije imala hrabrosti da pita nadređenog za neplaćeno odsustvo kako bi s mužem otputovala u inostranstvo na nekoliko meseci, jer se pored njega osećala kao dete. Smatrala je da u očima svog šefa ona nije dovoljno važna i da joj on sigurno neće dozvoliti da ode. Nakon samo nekoliko sesija, ona je osvestila svoja ograničavajuća uverenja i samouvereno zatražila odsustvo. Naravno, nadređeni joj je izašao u susret i ona je otputovala sa svojim mužem.

Kao što se vidi na ovom primeru, za to što ljudi sebe često uskraćuju za mnoga dragocena iskustva, napredak i razvoj, kriva su uverenja koja imaju.
Kad jednom shvatite da samo vi sebi možete stajati na putu, nijedna prepreka neće moći da vas zaustavi.

„Čovek često postane ono što veruje da jeste. Ako uporno sebi govorim da nešto ne umem da uradim, postoji mogućnost da na kraju zaista postanem nesposoban za to. Suprotno tome, ako imam uverenje da ja to mogu i umem, ja ću pronaći način da steknem tu sposobnost čak iako je u početku možda i nisam imao.“Mahatma Gandi

Istraživači sa univerziteta Sinsinati su želeli da provere koliko uverenje zaista igra ulogu u onome što osećamo. Ispitanicima su nasumično podeljene roze ili plave pilule. Rečeno im je da jedna pilula dovodi do stimulacije, a druga do sedacije nervnog sistema. Iako im nije rečeno koja je koja, ispitanici su ubrzo počeli da prijavljuju simptome povećanog odnosno smanjenog pulsa i krvnog pritiska. Zapravo u ovim kapsulama nije bilo ničega što bi dovelo do bilo kakve fiziološke ili psihološke promene. Jedino što je pokrenulo njihovo srce da kuca brže ili sporije je očekivanje da će se to desiti. Ovaj eksperiment, kao i mnogi drugi, dokazali su da su naša uverenja povezana sa našim telom.
Razmislite o tome kakvu reakciju vašeg organizma bude vaša uverenja. Da li vam uverenja pomažu da telo učinite zdravim i u ravnoteži? Dobro razamislite o svim onim stvarima koje želite da promenite kada je reč o vašem telu, a onda krenite od uma, tačnije, od vaših uverenja.
Evo jednog predloga koji možete da probate kada naiđete na neko ograničavajuće uverenje. Poigrajte se! Pre nego što odlučite da li ćete da ga zadržite, odgovorite sebi na sledeća pitanja:

  • Da li vam pomaže da rešite neki konfikt ili problem?
  • Kada ovo uverenje nije bilo tačno? Gde je izuzetak?
  • Kako bi vaš život izgledao kada ono ne bi bilo tačno? Šta bi sve bilo drugačije kada ne biste verovali u njega?
  • Kakav uticaj ovo uverenje ima na vaš život, vaše zdravlje i sreću u narednih pet godina?
  • Kada je ovo uverenje besmisleno ili čak smešno?

Dovoljno je da ga preispitate na ovaj način i pošto uverenje nije objektivna nego subjektivna istina koja važi samo u našem svetu, ono neće moći dugo da se bori protiv ovakvih pitanja. Kada ga jednom uzdrmate, primetićete sve više situacija u kojima se to uverenje pokazalo netačnim. Upravo te situacije stvoriće novo uverenje za vas – ono koje vas podržava u vašim ciljevima i sreći.
Jedna zanimljiva priča dobro oslikava način na koji uverenja mogu da nas ograničavaju:
Jedan je čovek vodio karavan kamila. Svake bi im večeri skidao teret i vezao za klinove koje je zabijao u zemlju. Jedan kraj užeta bi vezao za kamilinu njušku, a drugi za klin. Tako vezane bi ih ostavljao i mirno spavao.
Jedne večeri, međutim, nije imao klin i konopac za jednu kamilu, pa je otišao da ih pozajmi iz obližnje kuće. U kući je živeo jedan mudar čovek koji nije imao ono što je tražio, ali je imao zanimljiv savet: ”Veži svoju kamilu kao što je uvek vezuješ, samo bez klina i konopca.”
Čovek je postupio po savetu mudraca: postavio je kamilu na njeno mesto, a zatim pravio pokrete rukama kao da joj vezuje konopac za njušku. Uzeo je čekić i udarao po zemlji kao da zabija klin, a na kraju pravio pokrete kao da za njega vezuje konopac. I šta se dogodilo? Kamila se celu noć nije ni pomerila.
Sledećeg jutra se karavan spremao da krene. Svaku kamilu je odvezao, osim one koja i nije bila vezana. Sve su ustale i pošle za njim, osim nje.
Zabrinut da je njegova kamila možda bolesna, ponovo je potražio pomoć mudrog čoveka.
”Šta se događa sa mojom kamilom? Nikako neće da se pomeri.”
”Pa moraš je odvezati”, reče mudrac.
”Nemam šta da odvežem, kad je nisam ni vezao.”
”Upravo to ‘ništa’ treba da odvežež isto onako kako si ga i zavezao.”
Čovek ga posluša. Priđe kamili i malo je povuče za njušku, kao da odvezuje konopac. Zatim čekićem izbi nepostojeći klin i rukama izvede pokret koji podseća na odmotavanje užeta. Istog časa je kamila ustala, potrčala i pridružila se krdu.

Ako vam je potrebna pomoć da usvojite takva uverenja i odbacite ona nepodržavajuća, naši iskusni coach-evi su tu za vas. Zakažite svoj termin na 064 64 51 391 ili na office@coachingakademija.com i napravite prvi korak ka lepšoj budućnosti.

Novi korak u sticanju coaching veština

Novi korak u sticanju coaching veština

Osma grupa polaznika Coaching Professional-a na Coaching Akademiji Slavice Squire svoj prvi susret sa najplemenitijom profesijom današnjice imala je na Coaching Starter-u, a tokom proteklog vikenda dobila je priliku da stečeno znanje proširi.

Slavica Squire, prvi NLP trener i coach na ovim prostorima, podučavala ih je temeljima coachinga, kao veštine za povećanje uticaja, motivacije, kreativnog razmišljanja ljudi, koji onima koji se podvrgnu samom coaching procesu, omogućavaju da maksimalno iskorite svoje potencijale.

Učeći o osnovnim principima profesionalnog coaching-a, polaznici su kreirali preduslove za vođenje coaching procesa i uspostavljanje profesionalnog odnosa sa svojim klijentima, koji je od presudnog značaja za sve one koji planiraju da coaching učine svojim zanimanjem.

Polaznici su učili kako da uspostave kvalitetan kontakt i izgrade poverenje u komunikaciji sa drugim ljudima, što je važno ne samo budućim coach-evima, nego i svima onima koji su u stalnom kontaktu s ljudima – lekarima, kadrovskim službenicima, menadžerima, liderima, preduzetnicima…

Kao prva institucija na ovim prostorima sa licencom Evropske coaching asocijacije za izdavanje međunarodno priznatih sertifikata za coach-eve, Coaching Akademija u potpunosti priprema svoje polaznike da se jednog dana samostalno bave tom profesijom. Takođe, Coaching Professional pokazala se kao izuzetna edukacija za sve one koji žele da poprave svoje komunikacione veštine i unaprede relacije ne samo u poslovnom okruženju, nego i u privatnom životu.

Ako biste i vi želeli da ovladate najtraženijim veštinama današnjice, rezervišite odmah svoje mesto u sledećem upisnom roku, za koji vlada veliko interesovanje. Više o tome pročitajte OVDE.

Čije je „vaše“ mišljenje?

Čije je „vaše“ mišljenje?

Možda ste nekada čuli priču o vojniku koji je želeo da sazna da li zaista postoje raj i pakao.

U svojoj potrazi došao je do velikog mudraca, za kog su govorili da ima odgovore na sva pitanja.

„Da li zaista postoje raj i pakao?“, upitao je vojnik mudrog čoveka.

Umesto odgovora, on ga upita: „Ko si ti?”

“Ja sam samuraj”, odgovori vojnik.

„Ti si ratnik!“, uzviknu mudrac. „Kakav bi to vladar želeo tebe za svog čuvara? Izgledaš kao da si neki prosjak!“

Vojnik se toliko razljuti, da poče izvlačiti svoj mač iz korica, ali mudrac nastavi da budi gnev u njemu: „Dakle, imaš mač. Šteta što je verovatno suviše tup da mi uopšte naudi!“

Kada je samuraj izvukao svoj mač iz korica i već se spremio njime da zamahne, mudrac reče: „Ovde se otvaraju vrata pakla“.

Na te reči, samuraj uvide svoju brzopletost i pouku koju je njegov učitelj želeo da mu pruži, vrati mač u korice i kleknu pred mudrim čovekom.

„Ovde se otvaraju vrata raja“, reče mu onda on.

Da li ste se i vi prepoznali u ovoj priči? Da li ste nekada uradili ili rekli nešto zbog čega ste se gotovo trenutno pokajali? Jesu li vas neke vaše brzoplete reakcije odvele na stranputicu tako da više nikad niste mogli da pronađete pravi put?

Ako jeste, niste usamljeni. Naš um, moćna mašina koja daje značenje svemu što nas okružuje, ponekad nam ne dozvoljava da staloženo tumačimo stvarnost. Ponekad mu toliko verujemo, da potpuno zaboravljamo na njegova ograničenja, naročito ona koja se pojavljuju u brzini. Zaboravljamo da naša interpretacija onoga što se dogodilo u našem životu nije „objektivna istina“ i da mi sami imamo moć da odaberemo šta da mislimo.

Ljudi s teškom mukom uspevaju da osveste svoju moć nad sopstvenim idejama, jer naš mozak izvlači zaključke automatski i bez naše volje. Zahvaljujući tome, mi možemo uspešno da funkcionišemo u sve složenijem svetu, ali istovremeno to znači da grešimo i tumačimo ponašanje i reakcije drugih ljudi potpuno drugačije u odnosu na njihove stvarne namere.

Naša interpretacija stvarnosti igra ključnu ulogu u tome koliko stresa trpimo svakog dana. Na primer, ako vas je jutros neko „isekao“ u vožnji, možda ste počeli da psujete i pogrdnim imenima nazivate „nestrpljivog bezobraznika“ za drugim volanom. Do takve interpretacije ponašanja drugog učesnika u vožnji vi niste došli svojom voljom – vaš um je to učinio umesto vas i učinio vas ljutim bez obzira na to da li ste vi to želeli ili ne.

Važno je da razumete da način na koji tumačimo sopstvena iskustva određuju ne samo to kako reagujemo na svoje okruženje, nego i kako se osećamo u sopstvenoj koži. Dobra vest je da interpretacije mogu da se menjaju. Štaviše, moguće je osmisliti novo značenje i interpretaciju o nekim životnim događajima iz drugačijih perspektiva – uglavnom od drugih ljudi.

Načini na koje bismo mogli da protumačimo potez „bahatog vozača“ praktično su beskonačni: Možda kasni na važan sastanak? Možda mu se žena porađa i treba da stigne do bolnice što pre? Možda su mu kočnice otkazale? Možda mu je pozlilo…?

Nijedna od ovih interpretacija nije ništa manje ili više pogrešna od one da vas je vozač “isekao” zbog sopstvenog bezobrazluka. Ali koja od njih bi vas učinila manje nervoznim i stresiranim? Odgovor se sam nameće.

Ključno je da postanemo stručnjaci za sopstvene misli i njihovi gospodari, umesto slepi pratioci. Treba da vežbamo zaustavljanje misaonog procesa, preispitivanje prvih zaključaka koji nam padaju na um, treba da razgovaramo sa samima sobom, da se zapitamo: “Šta bi sve ovo moglo da znači?”, pre nego što prepustimo našem unutrašnjem nesvesnom mehanizmu da na to pitanje odgovori umesto nas.

Što postanete bolji u tome, to ćete se osećati bolje, smirenije i sigurnije. Imaćete bolje odnose s drugim ljudima i odnosićete se prema nekim situacijama mnogo staloženije.

U tome vam mogu pomoći ova pitanja:

1. Da li ste se nedavno našli u situaciji da prebrzo izvučete određeni zaključak i na kraju se osetite krivim, jer se s nekim niste dobro razumeli?

2. Kakav bi ishod te situacije bio da ste se prethodno zaustavili i dali sebi vremena da protumačite ono što se desilo?

3. Kako biste želeli da drugi ljudi donose zaključke o vama? Koliko brzo?

Budite nemilosrdno iskreni prema sebi dok odgovarate na ova pitanja. Verovatno ćete uvideti da ste često grešili u odnosu s drugim ljudima zato što ste prebrzo donosili zaključke.

Srećom, to možete da promenite, ako ovladate veštinama kvalitetne komunikacije, kakve se izučavaju u okviru Coaching Professional edukacije.

Ovaj program namenjen je onima koji žele da steknu sve uslove kako bi se profesionalno coachingom, ali se pokazao kao izuzetno koristan čak i za one koji ne nameravaju da se bave tom plemenitom profesijom za sve one koji žele da unaprede svoju komunikaciju sa bližnjima, decom, kolegama, prijateljima…

Za Coaching Professional uvek vlada veliko interesovanje i zato rezervišite ODMAH svoje mesto. Više o tome pročitate OVDE.

7 grehova koji vas skupo koštaju

7 grehova koji vas skupo koštaju

Da li vam se ponekad čini da sve vreme tapkate u mestu? Da bez obzira na sve što znate, svakodnevno učite i spoznajete, ipak teško postižete rezultate kojima se nadate i ne uspevate da živite život onako kako biste želeli?

Ako je tako, niste usamljeni. Često sami sebe svesno ili nesvesno sabotiramo u ostvarivanju svojih ciljeva. Iako se načini na koji to radimo razlikuju od osobe do osobe, neki su zajednički svim „saboterima“ sopstvenog uspeha.

Predstavljamo vam nekoliko najčešćih grehova koje činimo u odnosu prema nama samima i koji nas sprečavaju da maksimalno iskoristimo svoje potencijale:

Fokusirate se na prepreke, umesto na cilj

Kada postavljaju ciljeve, ljudi često potpuno mešaju sam rad na postizanju određenog cilja, sa konačnim rezultatom. Uzmimo za primer da želite da pokrenete svoj biznis. U ovom slučaju, otvaranje određene firme je cilj, a svi koraci koje ste napravili da biste do toga došli, računaju se u vaš rad na tom cilju. Sad, krajnji cilj može, ali i ne mora da vam donese uspeh, jer on zavisi od mnogo različitih faktora, ali ono što vi radite da biste ga postigli, zavisi samo od vas. Najveća greška koju možete da napravite je da se bavite samo preprekama i onim stvarima koje uopšte ne zavise od vas, jer ćete onda najverovatnije odustati od svog cilja.

Ali, ako na trenutak zaboravite na sve prepreke, šta je ono što biste vi mogli da uradite kako biste bili na korak bliže svom cilju? Ako budete napravili taj korak, onda neće biti važne stvari koje vam predstavljaju prepreku, a koje vi ne možete da kontrolišete. Fokusirajte se na akciju, na svoje ponašanje, na svoje odluke… Tada uspeh neće izostati.

Mešate reči “treba” i “želim”

Da li ste svoj cilj zacrtali na osnovu onoga što vi želite svim srcem ili na osnovu onoga što su vam društvo, roditelji, partner, prijatelji… govore da morate uraditi? Drugim rečima, da li živite život koji želite ili život koji morate da živite?

Ono što „morate“ da uradite je da konačno počnete da slušate svoje srce. Isključite autopilot režim, uzmite volan i zapitajte se: šta je ono što ja želim da radim? Da li bih ovo radio/radila bez obzira na sve? Osluškujte izraze u svom jeziku koji podsećaju na „trebalo bi…“, „kažu da je potrebno…“, „moram da…“ i zapitajte se šta želite umesto toga.

Ne razmišljate kreativno

Najlakše je reći: „Ja to ne mogu!“ Sledeći najlakši izgovor je: „Nemam uslove za to“. U ove uslove najčešće se ubrajaju vreme, novac, veštine, društvo, partner, odnosi s drugim ljudima… Izuzetno je važno da prepoznate svoje izgovore i umesto da svoju maštu automatski blokirate takvim izjavama, počnete da razmišljate u pravcu pronalaska kreativnih rešenja. U ovom tekstu objavljenom na sajtu NLP Instituta možete naći zanimljive preporuke za razvijanje lične kreativnosti, ali je za početak važno da prepoznate koji su to manji koraci koji mogu da vas dovedu do vašeg cilja, pa makar i zaobilaznim putevima.

Bezrazložno brinete

Slavica Squire ima običaj da kaže: “Zabrinutost je alat za pravljenje problema koji ne postoje”. I to je zaista tako. Kada brinemo, mi svoju maštu koristimo kako bismo smišljali najgore moguće ishode neke situacije, umesto da aktivno radimo na tome da stvari idu u željenom pravcu. A pošto energija ide tamo gde je usmerena pažnja, mi od silne brige više i ne vidimo način da promenimo rezultat. Umesto da se brinete, mnogo je konstruktivnije da preispitate svoje strahove, a više o tome možete pročitati na sajtu Slavice Squire.

Neodlučni ste

Nekad je najveća prepreka u ostvarenju nekog cilja to što on uopšte nije dobro postavljen. Najgore je kad ljudi uopšte ne znaju šta žele i onda lutaju, gube se, ne uspevaju da istraju u stvarima koje započnu i stalno menjaju pravac. Rešenje za ovu sabotažu kojom sami sebe sputavate je da se pozabavite sopstvenim preferencijama. U tome vam može pomoći i ovaj zanimljivi tekst u kom ćete dobiti jasan recept za prevazilaženje neodlučnosti.

Perfekcionizam

Nekad ljudi potpuno izbegavaju donošenje bilo kakvih odluka i uporno stoje na jednom mestu, samo zato što se plaše da postizanje cilja neće biti nešto čime će biti zadovoljni. Sebi ne dozvoljavaju nikakve greške, obraćaju se sebi na način koji nikom drugom ne bi oprostili i ne prihvataju nikakve zasluge za svoja postignuća. Za početak, potrebno je da razdvojite put od cilja, utišate glas unutrašnjeg kritičara i sebi objasnite da je putovanje ponekad važnije od samog odredišta.

Ponekad se iz grešaka rode najbolje ideje, nauči lekcija koja potpuno promeni život i kurs promeni u novom, mnogo povoljnijem pravcu.

Zato ućutkajte unutrašnjeg kritičara, dajte sve od sebe i budite ponosni na svoje rezultate, pa makar bili i loši. Eksperimentišite i igrajte se – život tome i služi.

Pesimizam

Istraživanja su pokazala da se optimisti bolje nose sa svim nedaćama, nepoloženim ispitima, razvodima, otkazima, telesnim invaliditetima… Štaviše, uspešniji su na svim životnim poljima – od emotivnih veza i opšteg zdravlja, do akademskog uspeha i posla. Pesimisti se, s druge strane, prepuštaju slučaju i odustaju čim se susretnu s prvom preprekom.
Srećom, optimizam je nešto čemu možete da se naučite i da potpuno odstranite namrgođeni pesimizam iz svog života i korak po korak početi da stvari posmatrate realnije. Više o tome možete pročitati i u ovom tekstu Slavice Squire.

Ako ste se pronašli u ovim redovima i deluje vam da sami ne možete izaći na kraj sa svim tim načinima na koje sebe sabotirate, zakažite svoj termin kod naših izuzetno profesionalnih i iskusnih coach-eva, koji će vam pružiti podršku da kreirate život po svojoj meri.

Sve što niste znali o coaching-u, a niste smeli da pitate

Sve što niste znali o coaching-u, a niste smeli da pitate

Da li ste možda nekada davno želeli da studirate psihologiju? Možda su vas prijatelji oduvek smatali pravom osobom za oslonac i savete? Možda ste uvek bili skloni tome da pomažete drugima?

A da li ste sledili svoj san i završili studije psihologije? Ako niste, nemojte prekoravati sebe. Mnogi ljudi nikada ne steknu akademsko obrazovanje iz oblasti koja ih je uvek privlačila, ali to ne znači da moraju da se odreknu svojih snova.

Pre svega, potrebno je da se zapitate zašto ste želeli da budete psiholog. Ako je odgovor u tome da pomažete ljudima i budete im podrška da srede svoje misli i organizuju svoj život po svojoj meri, onda nikada nije kasno da sledite taj poziv.

Postoji mnogo načina da steknete neophodne veštine, kako biste bili podrška drugima da žive život iz svojih snova, a jedan od njih su coaching edukacije.

Koja je razlika između psihologije i coachinga?

Coaching i psihologija se često smatraju suštim suprotnostima, ali su zapravo prilično slične. Dok se klinička psihologija bavi metodama lečenja i stanjima koja već imaju dijagnozu, coaching je široko polje pružanja podrške potpuno funkcionalnim osobama da postignu određene promene u svom ponašanju, uverenjima, ciljevima, navikama…

Poreklo coachinga i njegove grane potiče iz prirode našeg društva koja se neprestano menja. Pojedincu je izuzetno teško da pronađe čvrsto tle, da isprati sve promene, da nastavi da uči i stiče nova iskustva, ali da istovremeno u životu sačuva ono što je njemu trajno važno. Neki sami uspeju u tome, ali je velikom broju ljudi potrebna pomoć da se snađu.

Coach-evi pomažu ljudima da postave prioritete i postižu svoje lične i poslovne ciljeve, menjaju svoj odnos prema drugim ljudima, ali i prema samima sebi. Na neki način, coaching je hibrid psihoterapije i savetovanja, različitih metodologija za razvoj ličnosti kao i organizacione psihologije.

Zašto su coach-evi toliko traženi?

Današnji tempo života podrazumeva stalne i brze promene u načinu na koji funkcionišemo na ličnom i profesionalnom planu. Danas imamo više mogućnosti nego ikad pre, ali istovremeno postaje sve teže pohvatati sve konce sopstvenog života.

Upravo u tome može da im pomogne profesionalni coaching, koji je za razliku od drugih metoda pružanja pomoći ljudima da ovladaju veštinom uspešnog življenja, fokusiran na to da ih osposobi da sami otkriju odgovore na pitanja koja ih muče, maksimalno iskoriste svoje kapacitete i podrži ih da uz puno samopouzdanje, ljubav prema sebi i pozitivno stanje, postižu ono što žele, tempom koji žele.

Dakle, bez obzira na njihovu profesiju, iskustvo, bračni status, prethodne uspehe ili neuspehe, coaching pomaže ljudima da pronađu svoju strast, motivaciju da postižu ciljeve, disciplinu da istraju u novim korisnijim navikama ili promene svoje vrednosti i uverenja tako da ih podržavaju u životu kakav žele da žive.

Šta sve rade coach-evi?

Coaching je odličan način za postavljanje profesionalnih ciljeva, donošenje odluka, kreiranje i izvršavanje planova i prevazilaženje prepreka u karijeri.

Coach može pomoći ljudima da osveste svoje potencijale i idu u korak sa zahtevnim tempom tržišta rada, pronađu karijeru iz snova, uspostave kvalitetan odnos sa kolegama, saradnicima i šefovima, postižu unapređenja i napreduju.

Usluge coach-a takođe mogu biti dragocene preduzetnicima i liderima, a velike kompanije čak zapošljavaju svoje interne coach-eve koji pomažu pojedincima i timovima da postižu željene rezultate, budu efikasniji i produktivniji.

Uz podršku coach-a moguće je rešiti konflikte i netrpeljivosti među zaposlenima, olakšati njihovu tranziciju na više ili niže pozicije, ali im i pomoći da budu generalno zadovoljniji životom.

Ukoliko uz sve to, osećate posledice stresa zbog kojih ne možete u potpunosti da uživate u životu, niste sami. Stres je jedan od najčešćih uzročnika fizičkih tegoba, za koje ne postoji vidljiv somatski uzrok. Coaching je zato sve traženiji, jer pomaže kod svih velikih izazivača i posledica stresa: narušenih partnerskih i porodičnih odnosa, razvoda, promene posla ili mesta boravka, odnosa sa kolegama i nadređenima, finansijskih gubitaka, anksioznosti…

Kroz coaching je moguće otkriti lične faktore koji doprinose hroničnom ili akutnom stresu i osmisliti sistemsku strategiju za relaksaciju i oslobađanje od stresa.

Kako coaching može da pomogne u pronalasku životne svrhe?

Pošto ljudi danas igraju mnogo društvenih uloga, teško je razaznati šta je ono što sami, u dubini duše žele, a šta je ono što su im roditlji, partneri, deca, društvo, tradicija… nametnuli i što su možda i nesvesno usvojili u svom životu. Pre ili kasnije, čovek ipak poželi da pronađe svoju ličnu svrhu i oseti se ispunjeno i u tome coaching može biti od neprocenjivog značaja.

Kako postati coach?

Coaching je multidisciplinarna profesija koja podrazumeva da profesionalac u toj oblasti vlada ne samo izuzetnim komunikacionim veštinama, nego i sposobnošću pozitivnog uticaja na druge, brojnim tehnikama iz različitih grana psihologije i neuro-lingvističkog programiranja. Imajući sve to u vidu, jasno je da coach ne može da bude svako.

Pored vladanja pomenutim veštinama, podjednako je važno i da coach bude fleksibilna osoba, spremna da se prilagodi i razume najrazličitije klijente.

Ali iznad svega, coach treba da bude neko ko voli ljude, ko istinski želi da im pomogne i ko prepoznaje ličnu satisfakciju u pružanju pomoći drugima.

„Veze i povezanost su sve što imamo. Sve u univerzumu postoji samo zato što je u vezi sa svim ostalim. Ništa ne može da postoji u izolaciji. Moramo da prestanemo da se pretvaramo da smo nezavisne individue koje mogu same. Verujem da možemo da promenimo svet ukoliko počnemo ponovo da slušamo jedni druge. Jednostavan, iskren, ljudski razgovor gde će svako od nas imati šansu da govori, gde će se svako od nas osećati saslušano i gde će svako od nas slušati pažljivo“,
Margaret J. Wheatley

Ako ste se prepoznali u tome, ko zna: možda je coaching profesija za vas. Preuzmite potpuno besplatno brošuru “Kako postati Life Coach?” i dodatno se informišite.

Već celu deceniju Coaching Akademija Slavice Squire je mesto za ostvarenje snova svih onih koji žele da postanu profesionalni coach-evi. To je i prvo mesto na ovim prostorima na kom možete dobiti međunarodno priznat coaching sertifikat. Više o tome kako možete ostvariti svoje snove i postati profesionalni coach, pročitajte OVDE.

5 sigurnih načina da upropastite sopstveno dete

5 sigurnih načina da upropastite sopstveno dete

Verovatno ste se ponekad zapitali zašto su ljudi tako neljubazni jedni prema drugima. U gradskom prevozu, na šalteru banke, u redu ispred kase u supermarketu… gotovo svakodnevno možete biti svedoci neke neprijatnosti. Kada s nekim poželite da prokomentarišete tu pojavu, uglavnom ćete naići na istomišljenike koji se i sami čude gde su nestali lepo vaspitanje, ljubaznost i učtivost.

Ono što tada zaboravljamo je da su ti ljudi od malih nogu navikli da se ponašaju na takav način. Roditelji, koji i sami mogu biti vrlo osetljivi na nečije nepristojno ponašanje, često gledaju kroz prste sopstvenoj deci koja pokazuju znake neljubaznosti, pa čak i besa. Ne kaže se uzalud da je roditeljska ljubav slepa… Toliko volimo svoju decu, da zaboravljamo da oni „mrgudi“ nisu sami od sebe odlučili da će se ponašati sebično, neljubazno, pa i bezobrazno. I oni su nekada bili nečija deca koja nisu na vreme dobila uputstvo za srećan život od svojih roditelja. Da li ste ga vi dali svojoj deci?

Roditelji donose na hiljade manjih ili većih odluka svakog dana od kojih svaka može umanjiti ili povećati osećaj lične vrednosti, empatiju, opuštenost i zadovoljstvo kod deteta. Nažalost, na prvi pogled, te odluke roditeljima ne izgledaju kao lekcije koje daju svojim potomcima, ali to svakako jesu. Ako se dete valja po podu supermarketa rešeno da dobije još jednu čokoladicu, a vi odlučite da udovoljite njegovoj želji, to ne liči na trenutak u kom ispred zelene table kredom ispisujete reči: „Ako želiš nešto da dobiješ, potrebno je samo da to što glasnije zahtevaš“, ali je to upravo ona lekcija koju ste detetu dali. Za nekih dvadesetak godina, kada vaše dete više ne bude dete, ta lekcija biće nešto što će mu svakodnevno zagorčavati život. Jer, više neće biti društveno prihvatljivo da se na viku i buku zahteva nešto bez ikakvih zasluga, a drugi alat za postizanje ciljeva neće imati.

Ovo su najčešće greške koje roditelji prave, a zbog kojih deca ne uspevaju da izađu na kraj sa izazovima odraslog doba:

Nagrađujete loše ponašanje

Ljudi uče jako brzo koje ponašanje dovodi do rezultata koje želimo. Kad dete uvidi da izlivi besa, vika i plač mogu da ih dovedu do primamljivih nagrada, oni će to nastaviti da rade, sve do trenutka kada dođu do granice vašeg strpljenja i nauče šta znači: „Ne“.

Naučiti kako smireno, ali jasno poručiti detetu dokle može da ide sa svojim ponašanjem deluje kao nemoguća misija, ali uz prave veštine je i te kako izvodljivo.

Dajete mu loš primer

Deca najbolje uče tako što oponašaju druge. Ako ste neko ko je često namrgođen, ko ima običaj da podvikne, ako ne govorite: „Dobar dan“, „Hvala“, „Molim“… to su stvari koje će deca modelovati od vas.

Modelovanje nije nešto što se dešava preko noći – to je dugotrajan proces preuzimanja nečijih navika, postupaka, reakcija i zato je potrebno da uvek znate da vas dete pomno posmatra i upija vaše korake.

Budite dosledni i uporni u tome da im pružate pozitivan primer, da vi sami budete najbolja verzija sebe i tome ćete naučiti i vaše dete.

Ne ostavljate mu mogućnost izbora

Deca vrlo rano počinju da razumevaju uzročno-posledične odnose. Znaju da neka odluka koju donesu, neki postupak koji naprave, dovodi do tačno određenog ishoda. To istovremeno znači da deca mogu polako da preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke. Tako će znati da ako odaberu da ne sklone igračke za sobom, možda neće imati priliku da se njima igraju sve do sutra, a ako ih pospreme, da će moći da se igraju i posle ručka. Naučiće da njihovi izbori dovode do rezultata na koje sami mogu da utiču, ali i još jednu važnu lekciju: da njihove odluke i postupci nisu u nekakvom vakuumu, nego da utiču i na druge ljude oko njih.

Ne učite ga saosećajnosti

Empatija je izuzetno važna, ne samo kako dete ne bi nehotice povređivalo druge oko sebe, nego i zbog toga što im pomaže da prepoznaju svoja sopstvena osećanja. Pomozite detetu da imenuje ono što oseća i prepozna ta ista osećanja kod drugih.

Rešavate sve njegove probleme

Dva najvrednija poklona koja detetu možete dati su:

Da ih naučite kako da rešavaju probleme
Da ih uključite u obavljanje porodičnih obaveza

Ponekad ljudi nemaju strpljenja da posmatraju kako dete koje još nema finu motoriku drži krpu u ruci i briše prašinu sa njemu dostupnih površina. Međutim, važno je da dete od malih nogu bude svesno da je njegov doprinos važan i da može samo da se pobrine za neke stvari. U suprotnom, ako se oseća bespomoćno i zavisno od svojih roditelja, a pritom veruje da uvek postoji neko ko će obavljati sve obaveze umesto njih, to može da se razvije u duboko uverenje da nije sposobno za samostalan život.

Nije poenta u tome da budete nepogrešiv roditelj, koji će se stresirati oko svake reči koju uputi svom detetu. Poenta je u tome da ovladate veštinama pozitivnog uticaja na druge, postavljanja pravih pitanja i pružanja podrške, koje su od neprocenjivog značaja, ne samo u odnosu sa decom, nego i sa svim drugim ljudima.

Te veštine se duže od jedne decenije izučavaju na Coaching Akademiji Slavice Squire, koja je prvenstveno namenjena onima koji žele profesionalno da se bave jednom od najplemenitijih profesija današnjice, ali koja može biti od neprocenjivog značaja za roditelje dece svih uzrasta.
Profesionalni coachevi pomažu svojim klijentima da sami dođu do odgovora koji su im potrebni kako bi maksimalno koristili svoje potencijale, a to je upravo podrška kakva je potrebna i svakom detetu na ovom svetu. Zato mnogi polaznici Coaching Professional dolaze na Coaching Akademiju sa ciljem da unaprede svoje menadžerske sposobnosti ili postanu profesionalni coach, ali po završetku edukacije navode bolju komunikaciju sa svojim partnerima, decom, roditeljima, prijateljima… kao najvažniji benefit koji su dobili. Rezervišite odmah svoje mesto u sledećem upisnom roku za Coaching Professional edukaciju i ovladajte veštinama dragocenim za svakog roditelja!

Kako da znate da li je coaching profesija za vas?

Kako da znate da li je coaching profesija za vas?

Profesionalni coaching je zanimanje o kom se mnogo govori, a malo zna. To je poziv koji nije za svakog, jer podrazumeva specifičnu vrstu odgovornosti, čovekoljublja i predanosti. Ipak, coaching veštine su nešto što bi moglo biti korisno doslovno svima, a naročito onima koji su često u kontaktu s ljudima – menadžerima, prodavcima, nastavnicima, lekarima… ali i roditeljima.

Već celu deceniju u Srbiji postoji Coaching Akademija Slavice Squire – mesto u kom se o obrazuju budući profesionalni coach-evi, ali i svi oni koji žele da ovladaju coaching veštinama. Ali pre nego što se otisnu na svoje putovanje u okviru Coaching Professional edukacije, imaju priliku da „isprobaju“ kako ona funkcioniše i dobiju uvid u sve ono što se na njoj nudi.

Ta „test-vožnja“ traje dva dana i zove se Coaching Starter.

Tokom proteklog vikenda 55 izuzetnih ljudi, rešenih da unaprede svoje veštine komunikacije, spremnih da budu bolji roditelji, saradnici, partneri, menadžeri, ljudi… izučavali su osnove coaching-a.

Slavica Squire, osnivač Coaching Akademije i potpredsednica Evropske coaching asocijacije, bila je njihov vodič na tom putu.

Tokom prvog dana edukacije učili su šta je to coaching i čemu služi, da prepoznaju razliku između coaching-a i drugih srodnih disciplina, poput mentoringa, psihoterapije i konsaltinga, koje kriterijume treba da zadovolje, kako bi sebe mogli da nazovu coach-em, kao i osnovne elemente coaching procesa.

Drugog dana edukacije, imali su priliku da se upoznaju sa osnovnim veštinama coachinga, otkriju kako drugima mogu da pokažu brigu i podršku, kako se pažljivo sluša, kako se pruža kvalitetan feedback, ali i da sami prođu kroz jedan coaching proces – i kao coach i kao klijent.

Najodvažniji među njima, svoje putovanje nastaviće u okviru Coaching Professional edukacije, za koju uvek vlada veliko interesovanje. Ako biste i vi želeli da ovladate coaching veštinama, rezervišite svoje mesto na njoj ODMAH!

Zašto se osećate tako usamljeno?

Zašto se osećate tako usamljeno?

Koliko ste puta ušli u neki restoran i primetili da baš svi gosti drže telefone u rukama? Da li ste primetili da vam teže ide razgovor uživo, pa čak i telefonski razgovor i da sve češće pribegavate slanju poruka? Ako je vaš odgovor potvrdan, niste jedini.

U poslednjih nekoliko decenija, svet je postao selo. Svakom čoveku, pa čak i onom koji se nalazi na potpuno drugom kraju planete možete zaviriti preko plota i u tanjir, možete prebrojati njegove kućne ljubimce, otkriti čime voli da se bavi i s kim se druži, čak i da ga direktno ne pitate.

Mnogo je pozitivnih strana tog globalnog umrežavanja: možete da stupite u kontakt čak i sa nekadašnjim drugarima iz škole, pronaći klijente za posao kojim se bavite na drugom kontinentu, pa čak i upoznati srodnu dušu, koju fizički možda nikada ne bismo sreli u eri pre interneta. Međutim, na snazi je paradoks – ljudi su zapravo usamljeniji nego ikad.

Studije to potvrđuju – sve više ljudi se oseća izolovano od ostatka sveta. Ali zašto se to dešava? Zašto nam je tako teško da se zbližimo, kada smo međusobno udaljeni samo jednim klikom?

Ovo su neki od razloga:

1. Odnosi u koje ulazimo s drugim ljudima su sve površniji

Da bismo nekoga zaista doživeli blisko, nije dovoljno da ga vidimo samo na slici. Potrebno je da govorimo o stvarnim problemima, da nekoga zagrlimo, da pored nekoga ćutimo… Da budemo podrška, kada je nekome teško i radujemo se s njim kada je srećan. Ali to se ne dešava na društvenim mrežama. Pritisak da nečiji život deluje bolje nego što zapravo jeste, tera ljude da zadržavaju privid savršenstva i obeshrabruje ih da s drugima podele svoje probleme.

Istovremeno, zbog sve manjeg kontakta licem u lice, postajemo manje osetljivi na fine promene u facijalnoj ekspresiji ljudi, koje ponekad više nego reči otkrivaju mnogo više o onome šta neka osoba misli. Budući da samo sedam odsto komunikacije čini sadržaj, odnosno reči, a da se sve ostalo pripisuje govoru tela i samoj strukturi govora, drugi ljudi su nam sve češće prave enigme, koje zbog naviknutosti na bezličnu komunikaciju putem društvenih mreža, sve slabije razumemo.

2. Naglasak na kvantitetu, umesto na kvalitetu prijateljstava

Da li ste znali da prosečan korisnik Facebook-a ima 338 prijatelja? Ali to ne znači da ih je sve barem jednom sreo u životu.

Štaviše, istraživanja pokazuju da ljudi sa većim brojem kontakata na društvenim mrežama, zapravo trpe mnogo veći stres. Delom je to zbog činjenice da među „prijateljima“ na internetu često imamo i baku, ali i nekadašnje drugare iz srednje škole, s kojima svakako ne možemo komunicirati na isti način. Za mentalno zdravlje bolje je imati 5 pravih prijatelja, nego 500 virtuelnih.

3. Telefoni se „mešaju u sve“

Koliko ste puta bili s prijateljima na večeri i primetili da u jednom trenutku svaki od njih gleda u svoj telefon? Prema nekim procenama, ljudi pogledaju u svoj telefon između 35 i 74 puta dnevno, a tome su skloni naročito mlađi ljudi.

Umesto da uživaju sa svojim prijateljima, oni gledaju šta drugi ljudi rade sa svojim društvom, a ni jedni ni drugi se zapravo ne druže.

4. Ljudi sve češće rade od kuće

Internet nam je omogućio mnoštvo poslova za koje prisustvo radnika uopšte nije potrebno. Jednim delom, to ljudima koji rade od kuće, štedi vreme koje bi, inače, proveli u prevozu. Ali za čoveka je izuzetno važno da bude okružen drugim ljudima, da s njima komunicira, timski rešava probleme, pronalazi razonodu…

Nije rešenje u tome da prestanemo da koristimo moderne tehnologije: rešenje je u tome da naučimo da komuniciramo bolje, sadržajnije i kvalitetnije. Da „čitamo“ skrivene poruke u čovekovom ponašanju, govoru, izrazu… Da naučimo da razumemo naše najbliže i prevaziđemo sve konflikte s ljudima do kojih nam je stalo. Da naučimo da razumemo sebe, preispitamo svoj set vrednosti koje nas vode kroz život, kako bismo zaista mogli da živimo punim plućima.

Sve to sadržano je u veštinama coaching-a, pa zato i ne čudi što se iz godine u godinu povećava broj naših polaznika Coaching Professional edukacije. Iako je prvenstveno namenjena onima koji žele da postanu profesionalni coach-evi, ona je dragocena svima koji žele da unaprede svoje veštine komunikacije i postanu bolji partneri, roditelji, prijatelji… Ukratko, bolji ljudi.

Zato, ako želite da ovladate veštinama najuspešnijih ljudi današnjice, pronađete balans u različitim sferama svog života i kroz 21. vek idete kao pobednik, rezervišite svoje mesto na Coaching Professional odmah!

Šta to nedostaje vašoj firmi?

Šta to nedostaje vašoj firmi?

Poslednjih godina vodeće svetske kompanije počele su da odstupaju od tradicionalnih modela upravljanja koji se zasnivaju na komandovanju “odozgo-nadole” i sve više se oslanjaju na suptilniji pristup u kom menadžeri više nisu samo nadređeni svojim zaposlenima, nego su i njihovi coach-evi, podrška, motivatori…

Istraživanja pokazuju da su one firme koje su već primenile coaching veštine u upravljanju imaju zaposlene koji su zadovoljniji svojim poslom i spremniji da pruže sve od sebe, kako bi mu doprineli. Takođe, deluju kao privlačniji poslodavci na tržištu rada. Zahvaljujući dvosmernoj komunikaciji koja se neguje u takvim firmama, timovi su spremniji na promene i inovacije i bolje reaguju na preraspodele zaduženja, koje su u dinamičnom poslovnom svetu neminovne.

Uz sve to, sam proces upravljanja je mnogo prijatniji i humaniji čak i po samog menadžera. Dobar menadžer/coach ima bolji uvid u to šta se dešava unutar njegovog tima, jer gradi pozitivne i duboke veze sa svojim saradnicima, koji se ne plaše da mu direktno kažu kada se neki problem pojavi i zajedno rade na njegovom rešenju.

U tom slučaju, menadžer je i neko ko inspiriše svoj tim da traga za boljim rešenjima i inovacijama, a to može da doprinese celokupnoj firmi.

Kompanija Google, koja je redovno na listi najboljih poslodavaca na svetu i koja redovno unosi inovacije u svoj način upravljanja, proglasila je coaching veštine kao prve na listi potrebnih kompetenci budućih menadžera.

Ali kako podstaći menadžere da zauzmu poziciju coach-a svojim saradnicima i da postanu neko ko podržava tim i daje mu krila da se razvija i raste?

Negovanje coaching kulture

Retko koji menadžer ima višak vremena. Većina je okupirana nizom najrazličitijih zadataka i zbog preopterećenosti često previđaju značaj primene coaching veština kao efikasnog alata za komunikaciju sa saradnicima.

Zato je važno da se i u samom vrhu kompanije napravi mesta za negovanje coaching kulture i menadžeri upute da redovno održavaju bliske odnose sa saradnicima, pružaju i traže adekvatan feedback.

Obuke menadžera

Nije dovoljno doneti samo negovati coaching kulturu – potrebno je podučiti menadžere adekvatnim veštinama.

Nedavna studija koju je sprovelo Udruženje za menadžment ljudskih resursa u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazala je da 93 odsto menadžera oseća posledice nedostatka adekvatnih veština koje su im potrebne za coaching njihovih direktnih saradnika. Iz toga se može pretpostaviti da situacija nije mnogo bolja ni u Evropi, pa ni na našim prostorima.

Ako imamo u vidu da je nečije zadovoljstvo poslom i radnim mestom u direktnoj vezi sa tim kakve odnose ima sa svojim menadžerom, izuzetno je važno da oni vladaju adekvatnim coaching alatima.

Da bi se to postiglo, potrebno je da imaju mogućnost usavršavanja u renomiranim institucijama za podučavanje coaching veština, priliku da sa iskusnim stručnjacima uvežbavaju naučeno i dobiju konkretna uputstva da sve to primene u praksi.

Oni treba da znaju i kako se gradi rapport, kako se pruža konstruktivna analiza i pruža feedback, a kako raspoređuju zaduženja među saradnicima i rešavaju pritužbe.

Poželjno je i da menadžer ima svog sopstvenog coach-a sa kojim može da iz prve ruke iskusi benefite pravog coachinga i dobije bolji uvid kako može da bude coach drugima.

Vežba, vežba vežba

Coaching proces je neka vrsta neprekidnog kruga u kom coach-evi procenjuju, intervenišu i pružaju feedback svojim klijentima – u ovom slučaju saradnicima – s ciljem napretka, kako pojedinaca, tako i kompanije u celini. Profesionalni sportski treneri znaju koliko je feedback važan za takav proces, a to važi i za poslovno okruženje.

Menadžer koji dobro vlada coaching veštinama, može da mnogo efikasnije koristi podatke o učinku zaposlenih i smanji rizik od spekulacija i pristrasnosti, gradeći tako odnos pun poverenja sa svojim saradnicima.

Postepene promene

Coaching kultura nije nešto što se može nametnuti u nekom radnom okruženju. Potrebno je mnogo prilagođavanja, strpljivosti, postepenog uvođenja promena… Pa čak ni tad neće svi menadžeri biti spremni da prihvate odgovornost toga da svojim saradnicima postanu i coach-evi.

Zato je važno da im se objasni šta je ono što oni dobijaju time što će se prihvatiti te dužnosti i naglasak staviti na to koliko će njihov posao biti olakšan ukoliko budu suptilnim coaching veštinama doprinosili uspehu svakog zaposlenog.

Umesto da nameću rešenja, ovi coach-menadžeri će imati jake timove u kojima će se negovati kontinuirano učenje, prijateljska komunikacija i pružanje feedback-a, zahvaljujući čemu će kompletno radno okruženje doslovno procvetati.

Ako ste lider nekog biznisa i želite da idete u korak sa svetskim kompanijama, povećate efikasnost svojih zaposlenih, osnažite timove i podstaknete ljude da rade na vašem zajedničkom cilju, najbolja odluka koju možete doneti je da menadžere iz svoje firme upišete na Coaching Akademiju – prvu međunarodno priznatu edukaciju na ovim prostorima za obuku budućih coach-eva. Ako ste, pak, vi menadžer, pošaljite ovaj tekst svojim nadređenima i objasnite im zašto je važno da ovladate coaching veštinama. Naša vrata su vam uvek otvorena!

Da li možemo da razvijemo “treće uvo”?

Da li možemo da razvijemo “treće uvo”?

U današnje vreme od čoveka se očekuje mnogo toga. Ako je menadžer, očekuje se da razume svoje zaposlene, da ume da rasporedi zaduženja, reši konflikte, osluškuje potrebe. Ako je roditelj, očekuje se da ima razumevanja za osetljivo dečje doba, da ceni ličnost svog deteta i pronađe način da ga motiviše sa što manje kažnjavanja. Ako je prijatelj, očekuje se da ne nameće svoje mišljenje, da gaji empatiju i da što manje demonstrira samoljublje.

Kako odgovoriti na sve ove zahteve? Tako što ćemo kod sebe razvijati veštine, koje se zbirno nazivaju “trećim uvom”.

Treće uvo je sposobnost da se s vremena na vreme izmaknemo iz sadržaja – same priče i činjenica – i ispitamo strukturu, okruženje, celokupan kontekst. Ponekad je važno registrovati atmosferu u nekoj prostoriji, prepoznati koja emocija preovlađuje u nekom društvu, šta je zajedničko za većinu ljudi koji se nalaze u nekom prostoru i detektovati uptilne znake nezadovoljstva, ali i sreće. Ponekad, pak, treba da proniknemo dublje u razgovor sa jednom osobom.

Treće uvo može biti korisan set veština za sve ljude, ali je naročito koristan za ljude koji rade na rukovodećim pozicijama, za menadžere i lidere, ali i sve one koji su svakodnevno upućeni na druge ljude, za roditelje i učitelje, kao i one koji se bave coachingom, jer zahvaljujući njemu možemo saznati o nekom čoveku ili većem broju ljudi mnogo više nego što su spremni da priznaju.

Ovaj koncept svetu je predstavio psihoanalitičar Theodor Reik i on uključuje praksu slušanja dubljih slojeva značenja, umesto “površinske” detekcije sadržaja komunikacije. Treće uvo podrazumeva da prepoznajete emocije u nečijem glasu, da čitate između redova, da otkrivate skrivene motive i da zahvaljujući svemu tome, imate mnogo više materijala da svom sagovorniku pomognete, nego što biste imali kada biste samo tumačili direktno izgovorene reči.

Ali mnogim ljudima su ponekad i dva uva previše, a kamoli treće. Jednostavno, slušanje je veština koju nije tako jednostavno razviti, ali je ipak moguće. Ovo su neki od načina:

Učite od psihologa

Psiholozi kažu da ljudi imaju tri najčešća načina da sakriju problem:
Reći će vam neku ključnu informaciju neposredno pre nego što će napustiti prostoriju;
Reći će vam samo delove priče, koji ne odaju prisustvo problema;
Indirektno će vam reći da postoji problem.

Kada koristite treće uvo, služite se instinktom koji vas navodi na pomisao da se nešto dešava. Ako ga osetite, produžite na neko vreme sastanak sa osobom za koju imate osećaj da nešto krije i pažljivo je slušajte. Postavite joj prava pitanja, kako biste konkretizovali ono što ostavlja neizrečenim i oko čega „okoliša“. Pomozite joj da se izrazi, jer se ne osećaju svi dovoljno komotno da kažu šta misle, naročito ako ste na poziciji autoriteta. Vodite računa da pritom održite sopstveno dobro stanje, ali i da ne zastrašite svog sagovornika, posebno ako je reč o detetu. Vaš cilj treba da bude da dođete do istinskog značenja reči, ali ne po cenu da izgubite nečije poverenje.

Suzdržite se od deljenja saveta

Ako vam niko nije tražio savet, nemojte ga sami nuditi. Ljudi jako teško prihvataju tuđe ideje iz prostog razloga što su im sopstvene daleko bliže. Ako tokom razgovora smišljate šta biste mogli reći svom sagovorniku, umesto da ga pažljivo slušate, propustićete da čujete ono što vam on zaista poručuje. Ako nekom želite da pomognete, saslušajte ga, a onda ga pitanjima navedite da sam dođe do rešenja koje mu je potrebno. Da biste to mogli da uradite, potrebno je da budete zaista strpljivi i da ne žurite kako biste tišinu ispunili sopstvenim rečima.

Odredite šta vam je cilj

Da bismo zaista razvili svoje treće uvo, nije dovoljno da u proces uključimo postojeća dva; potrebno je da uključimo i svoje srce. Potrebno je da se zaista povežemo s drugim bićem, da izgradimo stvarnu vezu. Tek tada će se izgraditi osećaj poverenja i odanosti zahvaljujući kom nećete imati sumnju da li je ono što vaš sagovornik govori istina ili nije. U tome vam može pomoći postavljanje cilja za svaki od razgovora. Na primer, ako treba da održite sastanak sa jednim od članova vašeg tima, neka vam cilj bude da osnažite njegovo samopouzdanje, kako biste mu prepustili više odgovornosti. Kada slušate trećim uvom, imate priliku da otkrijete nečiju nesigurnost, osnažite tu osobu i zaista joj omogućite da napreduje u karijeri.

Širom otvorite vrata

Ako ste na rukovodećoj poziciji, važno je da vaši saradnici znaju da su vaša vrata za njih uvek otvorena. Da li vi u svom kolektivu zaista negujete otvorenu komunikaciju? Da li ste direktno rekli vašim saradnicima da zaista mogu da vam se obrate kad god je potrebno? Ako tu poruku niste poslali dovoljno jasno, velike su šanse da ljudi koji rade za vas, neće imati hrabrosti da vam se, kao nekome ko je u hijerarhiji firme na višoj poziciji, direktno obrate. Srušite barijere u komunikaciji. Učinite sebe zaista spremnim da saslušate svakoga u vašem kolektivu.

Ovo je važno i za roditelje, koje njihova deca doživljavaju kao autoritet. Odnos ispunjen poverenjem i međusobnim poštovanjem možete izgraditi samo ako vaše dete zna da su vaša vrata, odnosno vaše srce, za njega uvek otvoreni.

Prepoznajte sopstvene slabosti

Možda ste nestrpljivi. Možda ste skloni tome da požurujete sagovornika i završavate njegove rečenice. Možda namećete sopstveno mišljenje. Možda mislite da ste vi uvek u pravu. Možda ste skloni tome da odlutate usred razgovora, ali da se pritom pravite da slušate. Izuzetno je važno da prepoznate svoje nedostatke, jer samo tako možete raditi na njima.

Čuvajte se pretpostavki

Svi ljudi izvlače zaključke dok slušaju, ali to može praktično uništiti našu sposobnost da zaista razumemo sagovornika. Trenirajte sebe da isključujete sopstveni unutrašnji glas i ne žurite da interpretirate sagovornikove reči. Pre nego što izvučete neki zaključak, zapitajte se da li je to zasnovano na priči vašeg sagovornika ili na vašoj verziji iste.

Budite skromni

Biti skroman znači priznati sebi i drugima da nemamo uvek sve odgovore, da ne znamo baš sve o svetu oko nas i da drugi ljudi takođe imaju pravo da budu u pravu. Biti skroman, znači ulaziti u razgovor otvorenog uma, sa spremnošču da se barem privremeno isključi ego i da šansa onome što treba da čujemo. Tek tada je naš um zaista potpuno prisutan.

Ako biste želeli da navežbate svoje “treće uvo” i ovladate veštinama vrhunskih lidera, psihologa i stručnjaka za komunikaciju, Coaching Akademija je prava edukacija za vas! Sa njom se možete upoznati u okviru Coaching Startera, dvodnevne edukacije koja je mnogima pomogla da krenu putem velikih majstora komunikacije. Više o njoj, pročitajte OVDE.

Naredni događaji


Coaching radionica

Saznajte više
ili se prijavite ovde:

Kako ste saznali za nas?

Mišljenja polaznika

Ja sam oduševljena Coaching Starterom na kom sam dobila mnogo pozitivne energije. Otkrila sam jednu novu sebe, a Coaching Akademija ponovo je prevazišla moja očekivanja. Najznačajnija mi je bila prva coaching sesija, a stečeno znanje primeniću u radu sa decom. Nastavljam dalje, korak po korak!

Danijela Zah, diplomirani pravnik

Newsletter