Da li možemo da razvijemo “treće uvo”?

Da li možemo da razvijemo “treće uvo”?

U današnje vreme od čoveka se očekuje mnogo toga. Ako je menadžer, očekuje se da razume svoje zaposlene, da ume da rasporedi zaduženja, reši konflikte, osluškuje potrebe. Ako je roditelj, očekuje se da ima razumevanja za osetljivo dečje doba, da ceni ličnost svog deteta i pronađe način da ga motiviše sa što manje kažnjavanja. Ako je prijatelj, očekuje se da ne nameće svoje mišljenje, da gaji empatiju i da što manje demonstrira samoljublje.

Kako odgovoriti na sve ove zahteve? Tako što ćemo kod sebe razvijati veštine, koje se zbirno nazivaju “trećim uvom”.

Treće uvo je sposobnost da se s vremena na vreme izmaknemo iz sadržaja – same priče i činjenica – i ispitamo strukturu, okruženje, celokupan kontekst. Ponekad je važno registrovati atmosferu u nekoj prostoriji, prepoznati koja emocija preovlađuje u nekom društvu, šta je zajedničko za većinu ljudi koji se nalaze u nekom prostoru i detektovati uptilne znake nezadovoljstva, ali i sreće. Ponekad, pak, treba da proniknemo dublje u razgovor sa jednom osobom.

Treće uvo može biti korisan set veština za sve ljude, ali je naročito koristan za ljude koji rade na rukovodećim pozicijama, za menadžere i lidere, ali i sve one koji su svakodnevno upućeni na druge ljude, za roditelje i učitelje, kao i one koji se bave coachingom, jer zahvaljujući njemu možemo saznati o nekom čoveku ili većem broju ljudi mnogo više nego što su spremni da priznaju.

Ovaj koncept svetu je predstavio psihoanalitičar Theodor Reik i on uključuje praksu slušanja dubljih slojeva značenja, umesto “površinske” detekcije sadržaja komunikacije. Treće uvo podrazumeva da prepoznajete emocije u nečijem glasu, da čitate između redova, da otkrivate skrivene motive i da zahvaljujući svemu tome, imate mnogo više materijala da svom sagovorniku pomognete, nego što biste imali kada biste samo tumačili direktno izgovorene reči.

Ali mnogim ljudima su ponekad i dva uva previše, a kamoli treće. Jednostavno, slušanje je veština koju nije tako jednostavno razviti, ali je ipak moguće. Ovo su neki od načina:

Učite od psihologa

Psiholozi kažu da ljudi imaju tri najčešća načina da sakriju problem:
Reći će vam neku ključnu informaciju neposredno pre nego što će napustiti prostoriju;
Reći će vam samo delove priče, koji ne odaju prisustvo problema;
Indirektno će vam reći da postoji problem.

Kada koristite treće uvo, služite se instinktom koji vas navodi na pomisao da se nešto dešava. Ako ga osetite, produžite na neko vreme sastanak sa osobom za koju imate osećaj da nešto krije i pažljivo je slušajte. Postavite joj prava pitanja, kako biste konkretizovali ono što ostavlja neizrečenim i oko čega „okoliša“. Pomozite joj da se izrazi, jer se ne osećaju svi dovoljno komotno da kažu šta misle, naročito ako ste na poziciji autoriteta. Vodite računa da pritom održite sopstveno dobro stanje, ali i da ne zastrašite svog sagovornika, posebno ako je reč o detetu. Vaš cilj treba da bude da dođete do istinskog značenja reči, ali ne po cenu da izgubite nečije poverenje.

Suzdržite se od deljenja saveta

Ako vam niko nije tražio savet, nemojte ga sami nuditi. Ljudi jako teško prihvataju tuđe ideje iz prostog razloga što su im sopstvene daleko bliže. Ako tokom razgovora smišljate šta biste mogli reći svom sagovorniku, umesto da ga pažljivo slušate, propustićete da čujete ono što vam on zaista poručuje. Ako nekom želite da pomognete, saslušajte ga, a onda ga pitanjima navedite da sam dođe do rešenja koje mu je potrebno. Da biste to mogli da uradite, potrebno je da budete zaista strpljivi i da ne žurite kako biste tišinu ispunili sopstvenim rečima.

Odredite šta vam je cilj

Da bismo zaista razvili svoje treće uvo, nije dovoljno da u proces uključimo postojeća dva; potrebno je da uključimo i svoje srce. Potrebno je da se zaista povežemo s drugim bićem, da izgradimo stvarnu vezu. Tek tada će se izgraditi osećaj poverenja i odanosti zahvaljujući kom nećete imati sumnju da li je ono što vaš sagovornik govori istina ili nije. U tome vam može pomoći postavljanje cilja za svaki od razgovora. Na primer, ako treba da održite sastanak sa jednim od članova vašeg tima, neka vam cilj bude da osnažite njegovo samopouzdanje, kako biste mu prepustili više odgovornosti. Kada slušate trećim uvom, imate priliku da otkrijete nečiju nesigurnost, osnažite tu osobu i zaista joj omogućite da napreduje u karijeri.

Širom otvorite vrata

Ako ste na rukovodećoj poziciji, važno je da vaši saradnici znaju da su vaša vrata za njih uvek otvorena. Da li vi u svom kolektivu zaista negujete otvorenu komunikaciju? Da li ste direktno rekli vašim saradnicima da zaista mogu da vam se obrate kad god je potrebno? Ako tu poruku niste poslali dovoljno jasno, velike su šanse da ljudi koji rade za vas, neće imati hrabrosti da vam se, kao nekome ko je u hijerarhiji firme na višoj poziciji, direktno obrate. Srušite barijere u komunikaciji. Učinite sebe zaista spremnim da saslušate svakoga u vašem kolektivu.

Ovo je važno i za roditelje, koje njihova deca doživljavaju kao autoritet. Odnos ispunjen poverenjem i međusobnim poštovanjem možete izgraditi samo ako vaše dete zna da su vaša vrata, odnosno vaše srce, za njega uvek otvoreni.

Prepoznajte sopstvene slabosti

Možda ste nestrpljivi. Možda ste skloni tome da požurujete sagovornika i završavate njegove rečenice. Možda namećete sopstveno mišljenje. Možda mislite da ste vi uvek u pravu. Možda ste skloni tome da odlutate usred razgovora, ali da se pritom pravite da slušate. Izuzetno je važno da prepoznate svoje nedostatke, jer samo tako možete raditi na njima.

Čuvajte se pretpostavki

Svi ljudi izvlače zaključke dok slušaju, ali to može praktično uništiti našu sposobnost da zaista razumemo sagovornika. Trenirajte sebe da isključujete sopstveni unutrašnji glas i ne žurite da interpretirate sagovornikove reči. Pre nego što izvučete neki zaključak, zapitajte se da li je to zasnovano na priči vašeg sagovornika ili na vašoj verziji iste.

Budite skromni

Biti skroman znači priznati sebi i drugima da nemamo uvek sve odgovore, da ne znamo baš sve o svetu oko nas i da drugi ljudi takođe imaju pravo da budu u pravu. Biti skroman, znači ulaziti u razgovor otvorenog uma, sa spremnošču da se barem privremeno isključi ego i da šansa onome što treba da čujemo. Tek tada je naš um zaista potpuno prisutan.

Ako biste želeli da navežbate svoje “treće uvo” i ovladate veštinama vrhunskih lidera, psihologa i stručnjaka za komunikaciju, Coaching Akademija je prava edukacija za vas! Sa njom se možete upoznati u okviru Coaching Startera, dvodnevne edukacije koja je mnogima pomogla da krenu putem velikih majstora komunikacije. Više o njoj, pročitajte OVDE.


Prijavi se danas!