Kako da razmrsite komplikovane međuljudske odnose?

Kako da razmrsite komplikovane međuljudske odnose?

Da li ste nekada osećali napetost u atmosferi na poslu, a da niste znali ni zašto je prisutna, ni kako da je rešite? Da li stalno upadate u iste konflikte sa pojedinim članovima porodice, a da ni sami ne znate zašto? Jeste li se nekad zapitali šta međuljudske odnose čini tako kompleksnim?

Odgovori na ova pitanja su tema izvanredno korisne radionice na temu “Sagledajte dinamiku sistema” koju je Slavica Squire održala u prepunoj učionici našeg inspirativnog prostora na Novom Beogradu. Reč je o uvodu u najefikasniji model ličnog preporoda koji je razvio psiholog, psihoterapeut, naučni istraživač i NLP Trener, Lukas Derks iz Holandije, koji je sertifikovao Slavicu Squire i nakon dugogodišnje saradnje je ovlastio da drži trening Unutrašnja igra zasnovan na njegovim otkrićima.

Ova radionica pomogla je polaznicima da razjasne mnoge nedoumice kada je reč o međuljudskim odnosima u kompanijama, timovima, porodicama ili bilo kojim drugim zajednicama ljudi.

Oni su se upoznali sa osnovnim parametrima svakog društvenog sistema i osnovnim uzrocima disbalansa koji mogu da unište celu firmu, pokvari komunikaciju među ukućanima i uopšte poremete međuljudske odnose u bilo kojoj zajednici.

Kroz integrativni sistemski pristup i konkretne načine i metode, polaznici su dobili uvid u srž mogućih rešenja i ključne odgovore za napredak njih samih i sistema čiji su deo. Uz Slavicino iskusno vođenje, sagledali su unutrašnju strukturu problema koji ih muče i učinili ih vidljvim, što je korak koji je od neprocenjive važnosti za usklađivanje složenih ličnih, međuljudskih i organizacionih odnosa. Takođe, kroz zanimljivu vežbu dobili su priliku da pronađu nove resurse, rešenja i mogućnosti delovanja u cilju unapređenja odnosa sa ljudima koji su vam važni.

Ova radionica bila je namenjena polaznicima Coaching Akademije, NLP Practitioner-a, NLP Mastera, ali i iskusnim coach-evima i NLP trenerima.

Naša misija je da vas podržimo, ohrabrimo i pružimo neophodna znanja, tehnike i alate, kako biste živeli život kakav želite i zaslužujete. Ako biste želeli da krenete putem uspeha i ličnog razvoja, pošaljite nam mejl na office@coachingakademija.com ili nas pozovite na 064 64 51 391. Uvek smo tu za vas!

Kako da pokrenete ljude sa kojima radite

Kako da pokrenete ljude sa kojima radite

Šta kažete kad neko na poslu kaže „ne“ na neki vaš predlog koji smatrate genijalnim? Verovatno odgovarate sasvim racionalnim pitanjem kao što je „Zašto da ne?“ Međutim, postoje ljudi koji pružaju otpor na svaki oblik spoljnjeg uticaja i koji su potpuno otporni na klasične metode motivisanja.

Njima treba pristupati na nešto drugačiji način, kako biste se i vi kao njihov menadžer i oni kao važni činioci vašeg tima poštedeli nepotrebnog stresa. Za to vam je potrebno poznavanje osnova coaching-a, jer vaš cilj ne treba da bude kažnjavanje zaposlenog, nego pojačavanje njegove produktivnosti. Dakle, ovde nije reč o problematičnim i nesavesnim kolegama koji zaslužuju disciplinsku meru, nego o ljudima koje je samo potrebno podstaći na njima razumljiv i odgovarajući način.

Ako poznajete prave coaching strategije, svaki “težak” saradnik, može da postane uzor u vašem timu, koji će sa vama rado sarađivati u samom procesu poboljšanja njegove efektivnosti i efikasnosti. Posredno ćete na taj način motivisati čak i ostale zaposlene, jer će oni videti na koji način pristupate njihovom kolegi.

Pođite od sebe

Ako se i sami ne osećate motivisano i poletno, velike su šanse da to neće biti slučaj ni sa ostalim članovima vašeg tima. Dakle, pođite od sebe.

Motivisanost je stanje koje se odvija na polju emocija. Održavanje pozitivnog pogleda na svet može biti vrlo zahtevno, naročito ako ste u žiži pažnje vaših saradnika.

Na prvom mestu, bilo bi dobro da radite na opštem pozitivnom pogledu na svet, jer, kako istraživanja pokazuju, optimizam treba i može da se nauči. Dakle, umesto da na svoje i greške svog tima gledate kao na neuspehe, trudite se da iz njih izvlačite pouke i doživljavate ih kao lekcije, na kojima treba da budete zahvalni. Vodite, ne samo dnevnik vaših obaveza (koje ćete po završetku sa zadovoljstvom precrtati), nego i dnevnik celih projekata, u koji ćete upisivati redovno svoje ideje, zamerke i predloge. Sve što vas drži fokusiranim na posao je dobrodošlo.

Kreirajte okruženje u kom ljudi mogu da daju sve od sebe

“Ako zaposlenima date osećaj uključenosti, osećaj da imaju kontrolu, da zaista mogu da donose odluke, to drastično povećava energiju i fokus koje ulažu u posao”,Charles Duhigg

Kad imamo osećaj da smo deo neke šire celine, da je naš rad važan, ne samo za nas same, nego i za nešto što je mnogo veće od nas samih, onda smo mnogo više motivisani da preuzimamo kontrolu, ali i odgovornost za svoje akcije. Zamislite samo šta bi vaš tim mogao da uradi kada bi bio samo nekoliko procenata motivisaniji da napreduje zajedno s vama?

Da bi se to dogodilo, potrebno je da svako razume vrednosti i misiju kompanije i kako njihova uloga doprinosi uspehu. Značaj je jedna od osnovnih ljudska potreba kao i doprinos i ako kroz ono što rade ljudi zadovolje te savoje potrebe onda će motivisanost doći iznutra od njih. Neophodno je i da se revnosno postavljaju ciljevi za svaki od projekata koji vodite, ali ne samo iz perspektive toga kako njihovo ispunjenje doprinosi vašoj firmi, nego i kako time doprinosite svi zajedno da svet bude bolji i da je zato rad vaših saradnika izuzetno bitan, znači na mnogo višem nivou.

Podstičite saradnike na otvorenost i pružanje feedback-a, jer ćete im tako staviti do znanja da je njihovo mišljenje važno. To nas vodi do sledeće stavke…

Pažljivo postavljajte pitanja

Psiholog Michael Pantalon koji se decenijama bavio istraživanjem na Medicinskom fakultetu Jejl Univerziteta, sumirao je svoje znanje o uticaju koji ljudi imaju na druge osobe iz svog okruženja u knjizi “Instant Influence: How to Get Anyone to Do Anything – Fast!”.

Iako su svi ljudi, pa i vođe timova, prirodno skloniji racionalnoj konverzaciji i postavljanju pitanja, Pantalon je otkrio da ljude zapravo mnogo efikasnije motivišu sasvim iracionalna i neočekivana pitanja.

Evo jednog primera: Zamislite da ste menadžer u nekoj velikoj PR firmi i da je jedan od vaših zadataka da hitno uradite reviziju ključnog dela sledeće velike kampanje. Na vama je da objasnite svojim saradnicima da je stvar hitna i da od njih zahteva širok i kreativan pristup. Logično, oni do tog trenutka nisu ni znali da će revizije biti i u tom trenutku nisu spremni za sve ono što će morati da urade. Da biste ih motivisali u takvim okolnostima, umesto da postavljate uobičajena pitanja, poput: „Kada će to biti gotovo?“ i „Zašto ne odmah?“, postavite im dva naizgled sasvim iracionalna pitanja:

1. Koliko si spreman da uradiš reviziju na skali od 1 do 10, gde 1 znači „uopšte nisam spreman“, a 10 „potpuno sam spreman“?

Pobrinite se da saradnik odgovori na ovo pitanje konkretnim brojem. U retkim slučajevima, dešava se da kaže: „1“, a ako se to desi, iznenadite ga rečima: „Šta je potrebno da se tvoja ocena pretvori u dvojku?“

Dok odgovara na to pitanje, saradnik će sam otkriti šta sve treba da uradi pre nego što napravi reviziju kampanje. Dakle, sam će proći kroz sve korake i pružiti vam informacije o tome koliko je motivisan da na njima radi.

2. Ako odabere broj veći od 2, upitajte: „Zašto nisi odabrao niži broj?“

Prvo pitanje deluje iracionalno, zato što ne pitate saradnika da li je spreman. Ali kada biste tako učinili, on bi vam odgovorio samo sa „da“ ili „ne“, što znači da ne biste dobili priliku da bliže sagledate šta im je potrebno da bi obavili neki zadatak.

Drugo pitanje zaista deluje iracionalno, možda čak i apsurdno, jer je u potpunoj suprotnosti sa očekivanim:
„Zašto nisi više motivisan?“ koje bi samo probudilo dodatni otpor. Međutim, postavljanjem drugog pitanja vi tražite od saradnika da objasni koji koraci su već preduzeti, a nakon toga i da sagleda šta je još potrebno da se uradi. Sama činjenica da vaš saradnik sam prolazi kroz proces osmišljavanja i predviđanja koraka potrebnih za okončanvanje projekta drastično povećava šanse da će isti uspešno završiti.

Tražite Feedback

Vaši saradnici najbolje poznaju vaš posao. S obzirom da se oni bave detaljima, a vi, kao neko ko njima rukovodi, gledate širu sliku, njihov feedbek je od neprocenjivog značaja za donošenje dobrih odluka. Zato neprekidno proveravajte kako se vaš tim adaptira na svakodnevne promene u svom okruženju i naviknite ih da mogu da vam se obrate u svakom trenutku. Feedback je odlična prilika da zajedno sa svojim timom otkrivate šta još možete da unapredite u svom poslu.

Ove i mnoge druge tehnike i alati koji su od neprocenjivog značaja za sve preduzetnike, menadžere, lidere i uopšte one koji na neki način rade s ljudima, uče se na izvanredno korisnoj edukaciji Coaching Akademija. Više o njoj možete pročitati OVDE.

Kako postati profesionalni coach?

Kako postati profesionalni coach?

“Coach je neko ko voli ljude i ko se punim srcem bavi ljudima i svim njihovim nesavršenstvima”,Slavica Squire

Da li su vam sagovornici ikada rekli da se dive vašoj sposobnosti strpljivog slušanja? Da li vas prijatelji cene zbog konkretnih i konstruktivnih pitanja koja im postavljate kada im pomažete da reše neki problem? Da li u sebi osećate ljubav prema svim ljudima i želju da im pomognete?

Ako je vaš odgovor na ova pitanja „da“, izvanredan ste kandidat za poziv profesionalnog coach-a, zanimanje sa kojim su se upoznali polaznici Coaching Startera, dvodnevnog treninga Slavice Squire, osnivača prve Coaching Akademije na ovim prostorima, potpredsednika Evropske Coaching Asocijacije i licenciranog internacionalnog experta coach-a.

Coaching Starter, koji je „test-vožnja“ kroz svet coaching-a, bio je prilika za više od 60 ljudi iz cele Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Švedske i Nemačke otkrije da li je ova najplemenitija profesija današnjice baš za njih.

Za početak, učili su o tome šta coaching jeste, a šta nije i u čemu se razlikuje od srodnih profesija, poput psihoterapije, mentoringa i konsaltinga. Tokom prvog dana, od Slavice su učili o značaju etike u ovoj profesiji, kao i kvalitetu strukture, procesa i rezultata coaching-a, bez kojih ne može da se gradi visoka reputacija u ovoj profesiji.

Jedan od najiskusnijih i najboljih coach-eva na ovim prostorima, koji je uz to i NLP trener Dragoljub Matić – Profa upoznao je polaznike sa osnovnim tehnikama i alatima koji su potrebni za coaching proces, ali i o tome koje kompetence treba da ima neko ko sebe zove profesionalnim coach-em.

Već drugog dana edukacije, nakon što su od Slavice stekli znanja o postavljanju profesionalnog okvira coaching sesije, pravilnom postavljanju pitanja i davanju i primanju feedback-a, polaznici su dobili priliku da se upuste u svoju prvu coaching sesiju i nađu se i u ulozi coach-a i u ulozi klijenta. Takođe, dobili su izvanredno korisne infomacije o tome šta je potrebno kako bi pokrenuli svoju praksu i dobili licencu ECA (European Coaching Association), čiji je Slavica potpredsednik.

Veliki broj polaznika ovog Coaching Startera već je upisao Intenzivnu Coaching Akademiju, koja će se održati tokom devet dana u maju i za koju su sva mesta već popunjena. Već vlada ogromno interesovanje i za jesenji, modularni program Coaching Akademije na kom je većina mesta već popunjena, pa ako smatrate da je ovo pravi poziv za vas, svoje mesto treba da rezervišete odmah!

“Sve što radimo, radimo da bismo bili bolji od sebe, a ne od drugih”,Slavica Squire

Biti dobar roditelj je najteža stvar na svetu

Biti dobar roditelj je najteža stvar na svetu

Teško je biti dobar roditelj. Napraviti decu je lako, a biti dobar roditelj je najteža stvar na svetu. Deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu. Svako dete je na svoj način drugačije, što dodatno otežava stvar svima koji se trude da budu dobri roditelji.

Imam dvoje divne dece od osam i 11 godina i malo je reći da ih obožavam. Koliko me to osećanje prema njima inspiriše da budem dobar roditelj, toliko mi otežava da jasno iscrtam granice, napravim prostor u kome postoje pravila za njihovo dobro. Bio sam od onih roditelja koji misle da je dobro decu ponekad malo lupiti po zadnjici. Sećam se svakog puta kada sam udario svoje dete, čak i posle pet godina od kada sam to poslednji put uradio. Shvatio sam da je to bila moja nemoć da se nosim sa njihovim „neprihvatljivim“ ponašanjem.

Pre tri godine sam se razveo i postalo je još „izazovnije“ jer razvod nije prošao lako. Loši odnosi između mene i bivše supruge dodatno su otežavali ulogu roditelja i opteretili moju decu. Nije problem ono što sam svesno radio i govorio već ono čega nisam bio svestan, a deca vide i jedno i drugo. Kada sam bio u lošem stanju, kao i bivša supruga, deca su najviše ispaštala zbog naših svađa. Tek posle edukacije 2015. na Coaching Akademiji za profesionalnog coach-a shvatio sam da naučeno mogu da primenim na roditeljstvo.

Sve počinje sa dobrim stanjem, kako sa klijentom tako i sa decom, prijateljima, kolegama, partnerima… Jedino je bilo važno da budem u dobrom stanju, a sve ostalo je onda lako jer kada nisam u dobrom stanju onda ništa ne postoji od onoga što znam i umem. Ključno je disanje. Ljudi obično ispadnu iz dobrog stanja kada prestanu da dišu zbog situacije koja se dešava. Tada mozak blokira i naše ponašanje je svedeno na nagone i životinjske instinkte. Nekako sam smislio iz svog iskustva da je to strategija udri, lezi, beži. To je sve što smo sposobni u lošem stanju. Da se posvađamo, blokiramo od šoka, pobegnemo. Mnogo „dobrih“ opcija, zar ne?

Kada sam u dobrom stanju, onda sam sposoban da razmišljam na kreativan način bez obzira na spoljašnje okolnosti. Naravno da to nije uvek slučaj, samo se trudim da bude što češće i to je jedino važno.

Moja deca su moja budućnost i kada mene ne bude. Ko zna kakav će biti svet za 20, 30, 40 i više godina? Svet se menja toliko brzo da jedino što mogu da ih naučim je da razmišljaju kreativno, budu dobri ljudi i da se pobrinu za sebe. Da stalno rade na sebi, da svaki dan postaju bolji nego što su bili juče i da se jedino porede sa sobom a ne sa drugima. Za sve ostalo će se sami snaći, kao i svi mi.

Umesto da se trudim da ih zaštitim od povreda, poraza i razočaranja (kojih će uvek biti), fokusiram se da ih naučim životne lekcije koje sam ja naučio kroz sve povrede, poraze, neuspehe, razočarenja, kao i kroz dobre stvari koje su mi se desile u životu. Jer na kraju krajeva, svako od nas je zbir svojih poraza i pobeda i to nas čini ljudima kakvi danas jesmo.

Ovo su neke od stvari koje učim svoju decu:

Odgovorni ste za sopstvene postupke

Bez obzira na to šta ste uradili ili ko vas je „naterao“ da to uradite, činjenica je da ste to učinili i da ste za to odgovorni. Nemojte kriviti nikog drugog za svoje loše postupke. Imate izbor. Pažljivo birajte.

Moja najvažnija lekcija je bila kada sam doneo lošu poslovnu odluku i založio stan mojih roditelja i napravio finansijsku katastrofu. Tek kada sam preuzeo odgovornost za taj promašaj našao sam način da saniram štetu koju sam napravio.

Verujte svom instinktu

Ako dobijete čudan, neprijatan osećaj u stomaku – nešto nije kako treba. Verujte tom osećaju. To vam intuicija govori da stanete, povučete se, ponovo razmislite šta radite i pokušate nešto drugo. Ako vam je teško da donesete odluku, oslušnite svoju intuiciju. Uvek će vas usmeriti na pravi put. Verujte joj!

Dan kada sam otišao od bivše supruge je bio dan kada sam dobio osećaj u stomaku da je kraj, da trošimo jedno drugome život i da moram da prekinem agoniju u kojoj smo svi bili.

Uvek budite ljubazni, bez obzira na to šta se događa

Svi biju neku bitku. Ne znamo kakve su priče drugih ljudi i uopšte nije naše da znamo. Ali treba da budemo ljubazni. Nikada ne znate kada će neki mali ljubazni gest potpuno promeniti neku osobu. Svetu je potrebno više ljubaznih ljudi. Budite ljubazni i zapamtite da treba da budete takvi iz ljubavi, a da ništa ne očekujete zauzvrat. To je prava ljubaznost.
Svaku priliku koristim da budem ljubazan jer po tome me ljudi najlakše zapamte, čak i kada su izazovne situacije.

Ne plašite se da kažete ne

Ljudi će očekivati da uradite nešto što vi zapravo ne želite. Jednostavno recite ne. Ne vole svi da čuju reč ne i možda ćete neke ljude iznervirati kada je izgovorite, ali će vas više poštovati u budućnosti i počeće da poštuju vaše vreme. To su samo neki od razloga zbog kojih treba da učite češće da kažete ne. Nikada nemojte osećati krivicu zato što ste morali da kažete ne. Najpre i iznad svega poštujte sebe. Meni je to došlo kroz životno iskustvo i lako mi je da kažem ne, verovatno sam potrošio skoro sva da :).

Treba da znate kada treba da odete

Nažalost, u životu srećemo nasilnike i ljude koji pokušavaju da nas omalovaže. Nemojte se spuštati na njihov nivo. Uvek budite bolja osoba i udaljite se od njih. Pokušaj svađe ili tuče sa ovim ljudima samo će prouzrokovati neželjenu brigu, stres i ljutnju. Nisu vredni toga. Dva minuta koliko vam je potrebno da se udaljite spasiće vas doživotnog žaljenja i kajanja. Godinu i po dana nisam imao kontakt sa rođenim bratom jer smo kreirali odnos pun nerazumevanja i optuživanja. Dozvolio sam da vreme prođe i da naš odnos redefinišemo i podignemo na mnogo bolji nivo.

Svet čine razni ljudi i u tome je lepota

Nikada ne procenjujte knjigu po koricama. Bogati, siromašni, srećni, tužni, beskućnici, elita itd. Treba da budete svesni jedne činjenice – svi smo mi ljudi. Vi niste savršeni. Imate mane. Imaju ih i svi drugi. Ponašajte se prema ljudima onako kako očekujete da se prema vama ponašaju i prihvatite ih onakvima kakvi su. Život me je naučio da najbolji odnosi i prijateljstva dolaze tek kada prestanem da etiketiram i osuđujem na prvu loptu.

Ono što posedujete vas ne određuje

Posedovanje stvari vas ne čini bogatim, ljubaznim ili boljim od ostalih. Često su oni koji imaju najviše najnesrećniji. Stvari ne znače ništa. Nažalost, posedovanje stvari često dovodi do velikih dugova, koji opet prouzrokuju stres i strepnju. Budite zahvalni za male, jednostavne stvari. One su najznačajnije. Tek kada sam doživeo finansijski brodolom bio sam slobodan da razumem da sam ista osoba i da mogu svoj život da usmerim u drugom pravcu koji nije samo vijanje za materijalnim stvarima. Shvatio sam da je važan balans između duhovnog i materijalnog blagostanja ključ za sreću. Sada kada zarađujem novac na poslu na kom postajem bolja osoba znam da sam uspeo.

Morate verovati prvo u sebe

Prvo u sebe a onda sve ostalo – bilo u anđele, univerzum, boga…
Zapamtite da je suprotnost verovanju strah, a život u strahu je iscrpljujuć. Vera će vam dati snagu, i kada verujete uvek ćete posezati za zvezdama i znati da možete biti sve što poželite. Verujte u sebe. Trebalo mi je mnogo vremena da počnem da verujem u sebe, da verujem da sam dovoljan i da verujem da mogu da postanem ono što želim. Vredelo je!

Nikada ne odustajte

Ako postoji nešto što zaista želite da uradite ili probate, treba to da uradite ili probate. Ako ne uspete iz prvog puta, ponovite! Nastavite da ponavljate sve dok ne uspete. Ne dozvolite da vas neuspeh zaustavi. Vaši snovi su važni. Ako ih se ne plašite, nisu dovoljno veliki. Život je previše kratak da bismo žalili zbog neostvarenih želja. Nikada se ne predajte! Ja imam spisak od 50 stvari koje želim da uradim, vidim, naučim, ostvarim u narednih 10 godina i neću odustati dok sve ne realizujem.

Ja nisam stručnjak za roditeljstvo već samo neko ko obožava svoju decu i trudi se da bude dobar roditelj. Znam da sam grešio i da ću grešiti u budućnosti, to je neizbežno. Jedino želim da svojoj deci dam ljubav, pažnju i poštovanje kako bi izrasli u dobre ljude, a za ostalo će se sami pobrinuti. Ono što im ja dajem je moje iskustvo i moja istina a oni će naći svoju kroz sopstveno iskustvo.

Stara izreka kaže da iver ne pada daleko od klade. Naša deca su naša slika. Da li biste bili ponosni na svoje dete ako bi bilo isto kao vi kada poraste?

Šta vi mislite, čemu moramo da naučimo našu decu?

Na Coaching Akademiji mogu se dobiti mnoga znanja i alati koji mogu poboljšati vašu komunikaciju s detetom. Više o ovoj izvanredno korisnoj edukaciji možete pročitati OVDE.

Milan Vukašinović

Anksioznost: Da li ste talac svoje istorije?

Anksioznost: Da li ste talac svoje istorije?

Piše: NLP trener i coach Dragoljub Matić – Profa

Dešava li vam se da ponekad osećate napetost, teskobu, uznemirenost, strah i da se to reflektuje u vašem telu? Koliko puta vam se dogodilo da ste dekoncentrisani, rasejani, bez fokusa i da osećate utrnulost i nedostatak energije?

Imate li ponekad osećaj praznine i besmisla koji vas vodi u tamne prostore beznađa? Hvata li vas povremeno stanje nesigurnosti, bespomoćnosti, gubitka samopouzdanja i da zbog toga izgubite motivaciju ili tražite načine da izbegnete situacije koje zahtevaju čvrstinu?
Hvata li vas nemir, ljutnja i bes kada ne možete da održite kontrolu nad situacijom?

Pomislite na trenutak kako bi bilo korisno za vas da razotkrijete uzroke ovih stanja, da ovladate strategijama i tehnikama za prevazilaženje zabrinutosti i telesne napetosti kao i upravljanje stresom.

Reč je o anksioznosti koja se prepoznaje kao osećaj. To je emocionalno stanje koje ima tendenciju da se ukoreni kao obrazac življenja. Zato je važno i korisno pozabaviti se ličnim životom i ličnom istorijom i napraviti novu strategiju pristupa i razumevanja događaja i odnosa sa drugim osobama. Kao prvo, važno je da prepoznamo lične obrasce koji mogu ukazivati na anksioznost, depresiju ili nemir i podići to na svesni nivo. Tako pristupamo mogućnostima da određeni obrazac restruktuiramo i da mu oduzmemo rušilačku energiju.

U mojoj bogatoj coaching praksi, najčešće klijenti i ja dolazimo do uvida da je to posledica nekog iskustva iz lične istorije ili obrasca na koji klijent reaguje anksioznošću, strahom, nepoverenjem, neprihvatanjem, ponekad klijent to ne zna na svesnom nivou ali oseća u telu, kroz razne simptome. Telo je naš kompas koji nam govori kakva je usklađenost u nama i da li smo u balansu i obično nekim telesnim simptomom ili čak bolešću naš duboki, mudri nesvesni um šalje poruku, da je nastupila neravnoteža i neprirodno stanje. Simptomi na koje često nailazim su: visok pritisak, povišen šećer, otežano disanje, migrene, poremećaji u reproduktivnoj regiji kod žena, reakcija kože u obliku ekcema, psorijaze, povećane telesne mase, nesanice, zamuckivanja, znojenja, promuklosti, napetosti u ramenima i grudima, poremećaji u radu štitne žlezde, alergije, fobije, traume, osećaj krivice i mnogi drugi.

Najčešće ljudi kada osete neki simptom potraže pomoć lekara i to je u redu. Lekari zato i postoje da se bave zdravljem i daju lekove koji pomažu da se sa nekim simptomima lakše izađe na kraj ili da se to stavi pod kontrolu. Jedan pogled na ovu stvar je da je to bavljenje posledicama, jer je telesni simptom posledica ili signal da nešto nije u redu na dubokom nivou. Na taj način, medikamenti su korisni i istovremeno predstavljaju svojevrsne štake koje pomažu osobi da hoda kroz život. Kada se dođe do uzroka nastanka tog simptoma i kada se otključa emocija koja ga je uzrokovala, onda najčešće prestane potreba za njegovim postojanjem i život postaje bolji.

Evo jednog primera:

Radio sam sa jednom ženom koja je imala komplikovane odnose s majkom koji su obeležili njen život. Radili smo na toj temi i došli do emocija koje su bile “zaključane” decenijama – to su bile uznemirenost i napetost koje su nastale u ranom detinjstvu i koje su se kroz vreme formirale u krut obrazac. Osećala se pritisnuto. Kada smo oslobodili tu emociju, oslobodilo se I celo njeno biće, a nakon izvesnog vremena popravilo joj se i zdravstveno stanje, koje je ranije bilo narušeno.

Ovakvi rezultati coaching sesija me često podsećaju na otvaranje sefa – kada se pronađe prava šifra, on se sam otvori. Mi u coachingu ne dajemo kvalifikacije prema tipovima ličnosti, ne dajemo dijagnoze o bolestima, nego svakoj osobi pristupamo kao jedinstvenom i neponovljivom biću uz puno poštovanje i uvažavanje, u afmosferi dubokog poverenja.

Često je izvor nemira unutrašnja režija u umovima ljudi. Naši unutrašnji režiseri lične realnosti sveta nikad ne spavaju i ponekad kreiraju zastrašujuće predstave o sebi, o ljudima i o svetu uopšte koji tada postaje zastrašujuće mesto.

Ponekad je dobro edukovati tog unutrašnjeg režisera da kreira bolje predstave, a nekad ga je dobro otpustiti i zameniti ga sa boljim, jer ljudi često sopstvenom pažnjom hrane štetne misli i emocije što uzrokuje pokretanje unutrašnjeg mehanizma samouništenja i na taj način može nastupiti lična šteta. Ti obrasci kojima se posvećuje svakodnevna lična pažnja toliko se ukorene u životima ljudi da oni postanu pravi eksperti sopstvene patnje.

Zato je korisno da se zapitamo ponekad šta nam sve može doneti lični rad na sebi uz podršku profesionalnih coacheva i kako sa novim matricama življenja možemo naš život učiniti kvalitetnijim.

Ako sve ovo uzmete u obzir i preuzmete odgovornost za sebe i svoj život imajući u vidu mogućnosti koje pruža coaching tehnologija, na dobrom ste putu da uz pomoć coacha poboljšate svoj život i dovedete ga u balans.

Kontaktirajte nas mejlom na office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391 i mi ćemo vam pružiti podršku da živite život kakav želite.

Kako papir i olovka mogu da vam ulepšaju život?

Kako papir i olovka mogu da vam ulepšaju život?

Da li ste znali da pisana reč može da bude lek, baš kao i razne vrste umetnosti, s tim što vam za nju nisu potrebni nikakvi naročiti talenti?

Mnogi pisci govorili su o katarzičnom osećaju koji imaju nakon što svoje misli i osećanja iskažu na papiru, ali je naučno je utvrđeno da je vođenje dnevnika fantastičan način da se oslobodite čak i fizičkih tegoba.

Istraživanje koje su 2005. sproveli psiholozi Karen A. Baikie i Kay Wilhelm pokazalo je da su osobe koje su pretrpele ekstremno stresne ili traumatične događaje u životu nakon samo četiri dana zapisivanja svojih misli i osećanja u trajanju od samo 15 minuta, osetili poboljšanje u pogledu svog mentalnog i fizičkog stanja, a efekti su trajali i posle četiri meseca.

Jedna studija (Smyth, Stone, Hurewitz i Kaell, 1999) pokazala je da pisanje dnevnika blagotvorno utiče na obolele od astme i reumatoidnog artritisa, a ispostavilo se da je većina njih nakon prenošenja na papir najstresnijih događaja koji su im se dogodili osetila značajno poboljšanje zdravstvenog stanja. Drugo istraživanje (Murray, 2002) je, pak, pokazalo da takve vežbe popravljaju funkcionisanje imunog sistema.

Sve u svemu, terapija pisanjem pokazala se efikasnom u lečenju mnogih stanja i mentalnih bolesti uključujući posttraumatski stres sindrom, anksioznost, depresiju, opsesivno-kompulsivni poremećaj, duboku tugu izazvanu gubitkom bliske osobe, bolesti zavisnosti, poremećaje ishrane i nisko samopouzdanje.

Postoji mnogo načina da iskoristite papir i olovku u terapeutske srhe.

Prvo treba da odlučite za format: da li vam odgovara da pišete u svesku? Ili želite neki lep notes? Možda ste najkomotniji za tastaturom svog laptopa? Koji god format da odaberete, treba da odlučite koliko vremena možete da izdvojite za svakodnevno pisanje.

Zapišite o čemu biste uopšte želeli da pišete i to bi ujedno mogao da bude prvi unos u vašem dnevniku.

Zatim, sledite sledećih pet koraka:

  1. Odredite teme
  2. Razmislite duboko o temi koju ste odabrali. Zatvorite oči, duboko dišite i koncentrišite se
  3. Ispitajte svoje misli i osećanja. To ćete najbolje učiniti ako odmah počnete da pišete i bez preterane selektivnosti iznosite svoje misli na papir
  4. Merite vreme – pišite vremenski tačno onoliko koliko ste zacrtali i ne ispod pet minuta
  5. Pročitajte ono što ste zapisali i napišite zaključak u vidu jedne ili dve rečenice

Sasvim je u redu da napišete samo nekoliko reči Ili rečenica – pišite svojim tempom i bez samokritičnosti. Poenta ovih vežbi je u autentičnosti. Možda je teško početi, ali prvi korak je obično i najteži. Kad jednom počnete da vodite dnevnik, sve će biti mnogo lakše.

Evo nekoliko ideja za pisanje:

  • Napišite pismo sebi
  • Napišite pismo drugima
  • Napišite pesmu
  • „Nabacajte“ ideje na papir bez ikakvog naročitog reda

Ako jednostavno niste osoba „od reči“, pokušajte da se izrazite kroz slike! Isecite zanimljive ilustracije iz starih časopisa i zalepite ih onim redosledom koji za vas ima smisla. Zapitajte se šta osećate dok i posmatrate i šta biste želeli da poručite sebi takvim slikama.

Ako nemate neku naročitu inspiraciju, uvek možete da pišete liste, poput „100 stvari koje me čine tužnim/tužnom“, „100 stvari u kojima uživam kad je kišan dan“, „Kad bih mogla da se vratim kroz vreme, sebi bih rekla…“, „Lista pitanja na koje su mi odgovori hitno potrebni“ i tako dalje.

Dnevnik zahvalnosti

Ipak, jedna tema za pisanje u dnevniku se ističe kao najkorisnija – zahvalnost!

Mnoge studije su pokazale izvanredne koristi od vođenja dnevnika zahvalnosti, uključujući bolji san, snažniji imunitet, osećaj zadovoljstva i ispunjenosti, koji se podjednako javlja i kod odraslih i kod dece. Osnovna ideja je vrlo jednostavna: treba da zapišete listu stvari na kojima ste zahvalni. To mogu biti „obične“ stvari, poput zahvalnosti za to što ste se uopšte tog jutra probudili, uopštenih (zahvalnost zbog prijatelja koje imate u životu) ili čak zahvalnost zbog postojanja vašeg omiljenog benda koji vas uveseljava, omiljenih čizmi koje vam tako divno greju noge ili partneru koji vas ceni i podržava.

Da bi dnevnik bio delotvoran po vaše psihičko stanje, profesor Robert Emons sa Univerziteta u Kaliforniji koji je sproveo mnoštvo studija o uticaju zahvalnosti na čovekovu psihu, preporučuje sledeće:

  1. Sve počinje od namere i zato treba svesno da odlučite da je cilj vašeg dnevnika zahvalnosti, kao i bilo kog drugog teraperskog pisanija, vaša sreća. Ako vas mogućnost da budete srećniji motiviše da pišete dnevnik, onda će vam on zaista biti od koristi.
  2. Slobodno se raspišite. Ako detaljno opišete stvari na kojima ste zahvalni, to će biti mnogo svrsishodnije od prostog nabrajanja stvari koje biste možda navodili po automatizmu.
  3. Budite lični. Fokusirajte se na ljude kojima ste zahvalni više nego na stvari.
  4. Ponekad je teško uvideti vrednost „sitnica“ koje život znače. Zato ponekad napišite i kakav bi vam život bio da neke od vama važnih ljudi i stvari nemate u svom životu.
  5. Uživajte u iznenađenjima. Pokušajte da se prisetite iznenadnih događaja koji su vam probudili veliku radost. Takvi trenuci mogu da pokrenu moćan osećaj zahvalnosti. Opišite ih zato što detaljnije možete.

Profesor Emons ističe da je moć dnevnika u tome što svoje misli zapravo pretvaramo u konkretan jezik, koji za nas i za našu motivaciju ima mnogo veći emocionalni uticaj od neizgovorenih razmišljanja.
Ipak, suština dnevnika zahvalnosti, kao i svakog dnevnika, je da više uživamo u svakom trenutku koji provedemo na ovom svetu, a koji nas bespovratno napušta svakim otkucajem sata. Uz dnevnike čuvamo lepe uspomene, negujemo ljubav prema nama važnim ljudima, produbljujemo ljubav prema sebi stvaranjem važnih uvida o svemu onome vrednom što jesmo i što imamo i još mnogo toga.

Imajte u vidu da je sve što ste pročitali o vođenju dnevnika tek predlog onoga kako biste mogli da pomognete sebi i što konstruktivnije provedete vreme s olovkom u ruci. Ipak, to je duboko ličan čin i nećete pogrešiti kako god da izložite svoje srce na papir. Ako vam je u tome potrebna podrška, možete preuzeti naš izvanredno korisni „Dnevnik sreće“ ili konsultovati nekog od naših vrhunskih sertifikovanih coach-eva s kojima možete zakazati sesiju na: office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391.

Kad roditelji sabotiraju uspeh svoje dece…

Kad roditelji sabotiraju uspeh svoje dece…

Da li ste čuli za Paula Koelja? On je jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, koji iza sebe ima mnogo bestselera. A da li ste znali da je u mladosti tri puta završio u mentalnoj ustanovi? Tamo su ga sva tri puta smestili njegovi rođeni roditelji, nakon što je uporno pokušavao da im objasni da je jedina stvar kojom želi da se bavi – pisanje.

Ako ste na osnovu naslova odlučili da pročitate ovaj tekst, velika je šansa da ste i sami bili žrtva neispunjenih očekivanja svojih roditelja. Možda ste završili studije prava, a žarko želeli da se bavite slikarstvom. Možda ste čeznuli da postanete pilot, ali umesto toga stigli sve do doktorata na polju elektrotehnike. U svakom slučaju, ako zamerate roditeljima što vas nisu podržavali na vašem životnom putu (ili su vas čak i sabotirali), ovo je tekst za vas.

Neostvarene ambicije

Mnogi ljudi kada postanu roditelji misle da su dobili novu šansu da kroz život svog deteta isprave svoje greške i ostvare ambicije za koje, možda, u svom životu nisu imali hrabrosti. Paralelno im nameću svoje vrednosti, svoje ciljeve i svoja uverenja, pokušavajući da od svoje dece modeluju poboljšane verzije sebe. Naravno, to uglavnom ne daje dobre rezultate i u najboljem slučaju, njihova deca se pobune protiv takvog nametanja. U najgorem, ostaju zarobljeni u tuđim snovima, nesrećni i neispunjeni, a da pravi razlog za to i ne znaju.

Naš iskusni NLP trener i coach Katarina Džoković u svojoj dugogodišnjoj praksi susretala se sa brojnim klijentima koji su tek u odraslom dobu na sesijama sa njom osvestili da su im roditelji nametali sopstvene ciljeve i ambicije i da uzrok njihovog nezadovoljstva leži u potiskivanju svih ličnih planova i želja.

Taj unutrašnji sukob, često star koliko i sama osoba, neminovno narušava rad naših unutrašnjih pokretača – uverenja i vrednosti.

U tekstu o uverenjima koji možete pronaći OVDE, podrobno se govori o tome koliko uverenja duboko utiču na naš život i ostvarivanje naših potencijala, ali koliko nas istovremeno mogu kočiti na putu razvoja. Jako je teško osvestiti ih bez pomoći coach-a i zato je preporučljivo da pronađete stručnjaka od poverenja, koji vam može pomoći da se oslobodite tereta prošlosti.

Kako dalje?

To što vas roditelji nisu podržavali na vašem putu, ne znači obavezno da su oni loši ljudi, koji namerno žele da unište vaše snove. Oni možda jednostavno nisu razumeli šta vi želite od života i reagovali su iz straha da ćete ponoviti neke njihove, opasne greške.

Takođe, treba da imate u vidu i činjenicu da su vaši roditelji odrasli u neko „drugo vreme“ i da su imali sasvim drugačije okolnosti, ideje i mogućnosti u odnosu na vas. Umesto da ih odbijate i večno se ljutite na njih, nađite mesta u svom srcu za oproštaj, jer bez njega nema istinske sreće. Nemojte ih razuveravati: priznajte im pravo da imaju svoje mišljenje i perspektivu, ali postavite jasnu granicu u pogledu toga koliko mogu da utiču na vas. Kad im oprostite i pronađete u sebi snagu da živite sa svojim životnim izborima, bez obzira na to šta drugi ljudi, pa makar to bili i roditelji, misle, konačno ćete dobiti krila da živite život kakav želite. Dakle…

Budite dosledni sebi i verni svojim snovima

Mnogi ljudi se neprekidno preispituju i žive u sumnji da su roditelje na neki način izdali svojim izborom. Strahuju da su možda krenuli pogrešnim putem i da bi možda živeli bogatijim, ispunjenijim i sigurnijim životom da su ih samo poslušali. Međutim, svako od nas ima samo jedan život i gorko ćete zažaliti ako ga budete živeli po tuđim merilima.
Najgore što možete da nasledite od svojih roditelja je njihov strah. Nastavite dalje svojim putem i svakodnevno proveravajte da li vas možda na vašem putu ometaju ograničavajuća uverenja koja su vam nametnuli vaši roditelji, a da toga niste svesni ni vi, ni oni. Ako budete vredno radili na svojim ciljevima i postizali uspehe, u jednom trenutku ćete shvatiti da nije važno šta misle vaši roditelji, niti bilo ko drugi, jer ćete konačno živeti život kakav želite.

Život je kratak

Možda neki ljudi, među kojima su i vaši roditelji, imaju moć da vas ponekad malo obeshrabre, ali zapamtite – život je kratak!

Da li zaista želite da provedete svoje vreme na ovom svetu osećajući se loše zbog reči drugi ljudi, iako one nemaju nikakvog smisla? Da li želite da vas na vašem putu blokiraju drugi ili da živite život u kom ćete u potpunosti ostvariti svoje potencijale?

Ako svakodnevno budete svesni da je vaše vreme na ovom svetu ograničeno, lakše ćete se držati svojih uverenja, a ne onih koje vam nameću drugi, pa makar to bili i oni koji su vam dali život.

Svakodnevno podsećajte sebe da je sve moguće

Niko ne može sa sigurnošću predvideti budućnost. Vaši roditelji možda imaju mračnu sliku apokalipse koja vam preti u slučaju da krenete putem kojim želite. Ipak, oni nisu nikakvi proroci i sve što žele je da vas zaštite od mogućih opasnosti koje, iz njihove perspektive, vrebaju na njihovo čedo na svakom koraku. Ne treba da dozvolite da njihovi strahovi postanu vaša istina i spreče vas da postignete ono što želite. Sve je moguće, ako verujete u sebe i vredno radite na tome. Ako vam je u tome potrebna podrška, naši iskusni, sertifikovani i visoko obučeni coach-evi su uvek tu za vas, a svoju sesiju možete zakazati na: office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391.

Da je moguće uzeti život u svoje ruke bez ogorčenosti i zameranja roditeljima, najbolje se vidi iz primera Paula Koelja, koji je na tu temu u svom blogu jednom objavio:

„Kada sam objavio ‘Veronika je odlučila da umre’, knjigu koja je bila metafora mog boravka u ustanovi za mentalno obolele, novinari su me pitali da li sam oprostio svojim roditeljima. Ja nisam morao da im oprostim, jer ih nikad nisam ni krivio za ono što se desilo. Iz njihove perspektive, oni su samo želeli da me disciplinuju, kako bih živeo kao odrastao čovek i zaboravio na ‘tinejdžerske snove’. Kalil Džubran je napisao divnu pesmu o tome:

Vaša deca nisu vaša deca.
Oni su sinovi i kćeri života
koji žudi za sobom.
Oni postižu, ali ne preko vas.
I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju.

Dajte im ljubav, ali ne vaše misli,
jer oni imaju svoje vlastite.
Možete udomiti njihova tela,
ali ne i njihove duše,
jer one borave u kući sutrašnjice do
koje vi ne možete čak ni u snovima.
Možete se truditi da budete kao oni,
ali ne tražite da oni budu kao vi,
jer život ne ide unazad, niti stoji.

Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca,
kao žive strele, bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti,
i on vas savija svojom moći,
da bi njegova strela otišla daleko i brzo.
Neka vaše savijanje u strelčevoj
ruci bude radost;
jer mada on voli strelu koja leti,
On voli i luk koji je postojan.“

Jesu li su vam emocije prepreka na putu ka uspehu?

Jesu li su vam emocije prepreka na putu ka uspehu?

Da li ste barem jednom u životu u besu rekli nešto zbog čega ste nepovratno izgubili neku dragu osobu? Možda ste zbog neobjašnjivog straha sebe uskraćivali za neka životna iskustva? Jeste li zbog loših iskustava barem jednom poželeli da imate moć da izbrišete neke emocije iz svoje duše?

Emocije ne možemo izbrisati, ali ovladavanjem pravim tehnikama i alatima, možemo postati njihovi gospodari, umesto da im budemo sluge. Upravo tom veštinom se proteklog vikenda bavila 6. grupa polaznika Coaching Akademije u okviru 4. i poslednjeg modula ove jedinstvene i izvanredno korisne edukacije.

Tokom prvog dana, oni su imali priliku da ovladaju upravljanjem emocijama, moćnom veštinom koja nam omogućava da zavirimo u najdublje kutke svoje duše i osvestimo osećaje koji diktiraju ritam naših života. Polaznici su naučili kako da pomognu sebi, ali i svojim budućim klijentima da sklone zid koji naša podsvest postavlja između naše svesti i straha, krivice, tuge i mnogih drugih emocija i osveste na koji način su upravljale njihovim odlukama u najrazličitijim situacijama, a da toga nisu bili svesni.

Uz svesrdnu pomoć našeg coach-a i trenera Dragoljuba Matića – Profe, polaznici su naučili kako da im sopstvena iskustva na ovom planu mogu biti korisna za njihovu buduću profesiju profesionalnih coach-eva i kako da sve alate za upravljanje emocijama prenesu svojim budućim klijentima.

Drugog dana polaznici su imali priliku da direktno od osnivača Coaching Akademije i prvog NLP trenera u Srbiji Slavice Squire uče o tome kako da coaching učine svojim zanimanjem, da naprave brend od svog imena i o svemu onome o čemu treba razmišljati prilikom ulaska u preduzetničke vode.

Četvrti modul je za polaznike označio kraj Coaching Akademije, ali je poslednjim predavanjem otvorio vrata za njihov novi početak u ulozi profesionalnih coach-eva.

Tokom četiri modula na ovoj edukaciji, otkrili su mnoge tajne coach-inga. Na samom početku, učili su osnovne principe ove plemenite profesije, načine na koje mogu da uspostave kontakt i izgrade poverenje sa svojim budućim klijentima.

Budući profesionalni coach-evi, naučili su kako da pruže podršku klijentima da precizno postavljaju svoje ciljeve, promene i planiraju karijeru, donose dobre odluke, rešavaju emocionalne blokade, menjaju ograničavajuća uverenja i prevazilaze teške i problematične situacije, kako bi puni energije išli putem promene na koji su krenuli.

Ukoliko biste želeli da im se pridružite u njihovoj životnoj misiji, a niste sigurni da li vam zanimanje profesionalnog coach-a odgovara, pravo je vreme da to otkrijete! U toku je prijavljivanje za Coaching Starter, dvodnevni interaktivni i nadasve praktični trening sa Slavicom Squire, najiskusnijim coach-em u regionu, koji je neka vrsta test-vožnje kroz svet ovog divnog poziva. Više o njemu možete pročitati ovde.

Zna li vaše dete koliko ga volite?

Zna li vaše dete koliko ga volite?

Kako ste se osećali onog dana kada ste prvi put ugledali svoje dete? Verovatno taj trenutak jasno možete zamisliti, kao da se upravo dešava. Možete jasno da čujete glas svoje bebe dok je gledate u naručju i osećate ljubav kakvu do sada niste mogli da zamislite. U tom trenutku, sigurno niste pomislili da ćete prestati da je volite ako ne bude dobila peticu iz matematike u četvrtom razredu. Verovatno niste razmišljali da je za tako veliku ljubav potrebno da dete pojede skuvani grašak za ručak. Nije vam na pamet pala misao da biste ga manje voleli, ako ne sredi svoju sobu svaki put kada se to od njega očekuje. Reći ćete da je to sasvim normalno i da niko živ u takvom trenutku ne razmišlja o takvim trivijalnostima, ali da li ste sigurni da to misli i vaše dete?

Roditeljska ljubav je teško opisiva onom ko je ne poznaje. U trenutku kada postanemo roditelji spoznamo šta znači bezuslovna ljubav. Tada otkrijemo i šta znači strah da tom našem, malom biću nešto loše može da se dogodi. Tada saznamo šta znači žrtvovati se i biti spreman na sve. Često zaslepljeni takvim osećanjima, radimo stvari na pogrešan način. Ponekad smo u želji da zaštitimo svoju decu previše grubi ili previše strogi u nameri da ih nečemu naučimo i osnažimo. Ponekad im dosađujemo iz neodoljive potrebe da ih grlimo i iskazujemo im ljubav. I ponekad, nesvesno, postavljamo im granice i uslove koji imaju potpuno drugačiji rezultat od očekivanog.

Svaki put kada detetu kažete:

„Ako središ sobu, bićeš dobar dečko.“
„Uči danas barem sat vremena, mami za ljubav.“
„Tako te volim kad jedeš povrće.“

ono zapravo čuje:

„Ako središ sobu bićeš dobar dečko, U SUPROTNOM SI LOŠ.“
„Uči danas barem sat vremena, mami za ljubav, KOJU NISI JOŠ ZASLUŽIO.“
„Tako te volim kad jedeš povrće, BEZ TOGA TE NEĆU VOLETI.“

Verovatno tako nešto nikada niste rekli svom detetu, ali ste mu poslali upravo takvu poruku. Svaki put kada dete čuje ovakve izjave, one ostaju u njegovom nesvesnom kao pravila ponašanja. To kasnije dovodi do osećaja krivice, svaki put kada misli da nije nešto uradio dovoljno dobro da bi zaslužio ljubav. Sumnja u sebe jer ne oseća da je samo po sebi dovoljno dobro da bi ga neko voleo. U svojim vezama stalno traži potvrdu ljubavi i priznanje koje od roditelja nije dobio. Kasnije i sam postaje roditelj koji uslovljava svoje dete jer smatra da „tako treba“ ili da je to jedini način.

Zapitajte se da li ste nekada čuli takve poruke od svojih roditelja. Da li ste nekada osetili da nečiju ljubav morate zaraditi? Da li vam je poznat osećaj nedovoljnosti i nesigurnosti? Kada jednom ovo osvestite znaćete zašto ovo sada radite sa svojom decom. A kada shvatite da je jedina prava ljubav bezuslovna i dovoljna sama po sebi i zbog nje, vaše dete će to znati i ako mu ne kažete ništa. Deca se menjaju u skladu sa nama. Iako možda ovakav obrazac u vašoj porodici odavno postoji, čak i generacijama, na vama je odgovornost da ga promenite, zbog svih generacija koje dolaze.

Avi Asor i Gaj Rot, profesori Ben Gurion Univerziteta specijalizovani za dečju psihologiju, su se 2004. udružili sa vodećim stručnjakom za motivaciju, Edvardom Decijem, kako bi sproveli istraživanje u kom su želeli da provere kakvu ulogu igra uslovljena ljubav igra ulogu u životu deteta i mnogo kasnije u njihovim životima. Ispostavilo se da oni koji su često bili uslovljavani zaista jesu radili sve stvari koje su njihovi roditelji želeli od njih i mnogo toga je zaista i bilo dobro. Mnogi su bili odgovorni i bili uspešni na studijama. Međutim, svi ispitanici izjavili su da su se oduvek osećali primoranim da tako funkcionišu i da nisu osećali radost zbog tih uspeha. Većina je izjavila i da nije u dobrim odnosima s roditeljima.

Dr Asor je nastavio istraživanje i intervjuisao majke već odrasle dece. One majke koje su se i same kao deca osećale voljenim samo onda kada dostignu očekivanja svojih roditelja, u odraslom dobu osećale su se manje vredno. Ipak, primenjivale su isti obrazac i na svojoj deci.

I u ponovljenom istraživanju pokazalo se da takozvano pozitivno uslovljavanje, kada roditelji hvale decu zbog nečega što su uradila, zaista dovodi do boljih rezultata u školi, ali po cenu snažnog osećanja prisile, krivice, niže vrednosti, a kasnije i ogorčenosti prema roditeljima.

Ugledna psihoterapeutkinja Suzan Forvard u svojoj knjizi „Toksični roditelj“ daje nekoliko korisnih saveta. Ona smatra da je na prvom mestu važno da se iskreno zagledamo sebe u sebe. Gotovo niko nije izuzet kada je reč o emocionalnom uslovljavanju i zato je važno da osvestimo kako smo ih stekli.

Dr Forvard predlaže da se zapitamo kako reagujemo u onim situacijama kada se neko sa nama ne slaže ili ne želi istu stvar kao i mi. Da li ih shvatate lično i osećate se povređeno? Da li ih kažnjavate nekim naizgled bezazlenim postupcima? Primećujete li da izgovarate stvari poput: „Da me voliš, ne bi to uradio?“ Svi ponekad osetimo ovakvu vrstu povređenosti i reagujemo na takav način, ali treba da se zapitamo koliko često.

Osvešćivanje ovog obrasca je fenomenalan prvi korak. Hrabrost da to uočimo i iskreno razmislimo o tome nas već približava odnosu kakav želimo da imamo sa svojom decom. Ono što je važno da uradite kasnije je da razgovarate sa vašim detetom o tome. Iskreno izvinjenje neće izbrisati bilo kakav postupak, ali može stvoriti snažnu vezu poverenja, ljubavi i iskrenosti između vas. Počećete da gradite sigurnu atmosferu u kojoj će vaše dete znati da ga volite čak i kad to nekad pokazujete na njemu nerazumljiv način. Deca ne traže super-roditelje koji su savršeni i nepogrešivi, nego iskrenu ljubav.

Pitajte svoje dete kako ono doživljava vašu ljubav, u čemu je vidi, kako je oseća. Iako ova pitanja možda vama zvuče neobično, vaše dete zna odgovor na njih. I kada vidi da vi preuzimate odgovovornost, da vas zanima kakav odnos imate s njim i da želite da radite na njemu, kako biste svakog dana bili bolji roditelj, onda od njega pravite upravo takvog čoveka. Deca mnogo više uče na osnovu onoga što vide i osete od vas, nego na osnovu onoga što čuju.

Budite onakav roditelj kakav biste želeli da vaše dete bude kada odraste. Ako još niste sigurni kako bi to moglo da izgleda, obratite se nama! Zahvaljujući dinamičnom napretku NLP metodologije i njenoj širokoj primeni u profesionalnom coaching-u, možemo efikasno i brzo da vam pomognemo da se sami oslobodite tereta iz prošlosti, pronađete mir i postanete čvrst oslonac za buduća pokoljenja.

Upoznajte se sa NLP tehnikama kroz vrhunski coaching uz nekog od naših sertifikovanih i visoko obučenih coach-eva. Zakažite sesiju na: office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391.

Informišite se o zanimljivostima i benefitima coaching profesije i edukacijama na Coaching Akademiji i postanite deo najplemenitije profesije današnjice!

Naredni događaji


Coaching radionica

Saznajte više
ili se prijavite ovde:

Kako ste saznali za nas?

Mišljenja polaznika

Coaching Akademija je višestruko korisna za lični i profesionalni razvoj. Od srca preporučujem ovu edukaciju svakom ko je posvećen svom razvoju i želi da unapredi svoj i život ljudi u svom okruženju. Stečeno znanje ću primeniti u svojoj porodici i na poslu. Planiram da i kolegama s posla pomognem da iskoriste ovde stečene veštine.

Vanja Savić, Referent prodaje i PR “Unis Tours”, Banja Luka

Newsletter