Kako da napravite svoj raj na zemlji?

Kako da napravite svoj raj na zemlji?

Da li su i vas kao dete pitali šta biste voleli da budete kad odrastete? Da li ste im tada odgovarali da ćete biti astronaut, lekar, vatrogasac…? Jeste li na kraju postali ono što ste želeli i što je još važnije, da li to želite i danas?

Problem s pitanjem koje se uporno postavlja deci je taj što je na njega moguće dati odgovor samo na osnovu onoga što vidimo u svetu oko sebe. Dete vidi svet koji se rapidno menja, vidi ljude koji su zaglavljeni u ćorsokacima života, vidi i one koji u životu uživaju, ali nema istu perspektivu niti iste okolnosti kao odrasli ljudi na koje se ugleda. Ono će tek kasnije otkrivati u čemu uživa, šta ga ne privlači, na koji način bi moglo da doprinese društvu i svetu i šta je njihov životni poziv zbog kog vredi živeti i suočavati se sa svim nedaćama i preprekama koje nam prilike mogu nametnuti. Ipak, neki nikad ne otkriju svoju životnu svrhu. Da je to tako lako, svako bi živeo baš onako kako želi, ali se ne može reći da je to slučaj, zar ne?

Ono što ispunjava jednu osobu, drugoj je potpuno nevažno. Možda ste vi među onima koji po principu pokušaja i pogreške ide kroz život i traži svoju svrhu? To je sasvim u redu i sasvim odgovara nekim ljudima, ali ne i svima. Ono što je, međutim, važan putokaz za sve je da životna svrha nije nešto s čim se nikada ranije niste sreli – to je nešto što ste već proživeli, to je neko mesto na kom ste već bili, prizor koji ste videli, osećaj koji ste tada imali. Naša životna svrha nalazi se duboko unutar našeg bića i ona je posledica života koji ste živeli.

Vi u dubini svoje duše već znate što vas u životu pokreće, iako to možda još niste osvestili. Ono što ste doživeli u prošlosti, svakako oblikuje ono što očekujete u budućnosti. Zato se u onom juče krije ključ srećnog sutra, baš kao što naša očekivanja od budućnosti utiču na šta radite danas – i upravo sada!

Raj na Zemlji

Martin Rutte, motivacioni govornik, konsultant i pisac u svojoj knjizi „Project Heaven on Earth: The 3 simple questions that will help you change the world easily“ bavio se temom pronalaska životne svrhe, a ideje do kojih je došao radeći na njoj oblikovale su čitav pokret poznat kao “Heaven on Earth”, odnosno: “Raj na Zemlji”. Njegova ideja je prilično jednostavna: svaki čovek ima svoju životnu svrhu i zadatak da je otkrije, ali to ponekad ne uspeva jer sebi ne postavlja prava pitanja. Kao što pitanje: “Šta bi želelo da budeš kad odrasteš?”, neće pomoći detetu da otkrije svoj poziv, tako i pitanje: “Koja je tvoja životna misija?” neće pomoći bilo kome da otkrije svoju svrhu.

Zato je Martin osmislio set od tri pitanja koja mogu da u svakom čoveku probude odgovore za kojima tragamo. Prvo od tih pitanja glasi: “Setite se trenutka kada ste iskusili svoj raj na zemlji”.

Dok sebi postavljate to pitanje, primetićete da ne osećate potrebu da tražite dodatno objašnjenje šta bi taj raj na zemlji trebalo da znači. Razlog je jednostavan: kao što Martin kaže, svako od nas se u životu barem jednom osetio rajski. To su oni trenuci za koje biste poželeli da traju večno, trenuci u kojima su vladali spokoj, harmonija i sreća. Možda se vaš raj na zemlji dogodio dok ste sa voljenom osobom posmatrali zalazak sunca na obali mora. Možda ste ga osetili tokom igre sa svojim detetom. Možda ste ga čuli dok ste horski pevali sa svojim prijateljima na nekom veselom okupljanju… U svakom slučaju, ne treba vam pojašnjenje: vi već u sebi znate šta je vaš raj na zemlji.

Sada, kad ste osvestili to iskustvo, vreme je da postavite sebi drugo pitanje: Zamislite da imate čarobni štapić kojim biste mogli da stvorite raj na zemlji. Šta bi tada za vas on predstavljao?

Svrha ovog pitanja je, kaže Martin, u tome da ne razmišljate o sredstvima koja bi vam možda bila neophodna za ispunjenje vaše duboke želje. Naš racionalni um, naime, često presreće svaku mogućnost da dublje zađemo u dubinu svoje duše, upozoravajući nas na prepreke koje nas očekuju, ali nije uvek korisno slušati ga. Uz pretpostavku da magični štapić premošćava sve probleme na vašem herojskom putovanju, zapitajte se: šta biste to želeli za ovaj svet u kom živite?

Za nekog bi raj na zemlji vladao kada bi svako dete bilo voljeno, zdravo i srećno, za nekog je to ljubav među ljudima, za nekog mir, za nekog materijalno blagostanje, za nekog kontinuirani napredak čovečanstva… Kao i kod prvog pitanja, vi u dubini svog srca već znate kakav raj na zemlji priželjkujete za ovaj svet. Ovaj odgovor vas polako približava vašoj životnoj misiji, a treće pitanje će vam omogućiti da osvestite i konkretno uputstvo za njeno dostizanje. Ono glasi: Koje ćete jednostavne, lake i konkretne korake preduzeti u narednih 24 sata, kako biste raj na zemlji za sebe učinili stvarnim?

Imajte u vidu da odgovor ne može da bude: „Iskoreniću glad na svetu!“ jer pitanje od vas traži da razmislite o malim koracima, koje bez ikakvih prepreka možete da napravite već sad. Ako raj na zemlji vidite kao iskorenjivanje gladi, primera radi, možda biste sutra mogli da poklonite hleb nekome ko ne može sebi da ga priušti. Ako je vaša ideja raja u miru, možda biste mogli da okončate svađu s nekom osobom do koje vam je stalo i umesto toga nađete način da joj oprostite.

Načina da korak po korak ispunjavate svoju svrhu ima bezgranično mnogo i vaša duša nepogrešivo zna put. Kada radite stvari koje volite, onda svaki dan vašeg života doživljavate kao ispunjenje svoje misije.

Islamski mistici Sufije imaju izreku koja glasi: “Umri pre smrti”. O ovom učenju napisano je mnogo verskih knjiga, ali ukratko, koren vuče iz verovanja da je smrt trenutak u kom čovek napušta svoje fizičko telo i započinje život kao duša. Izreka nas poziva da kao spiritualna bića započnemo život našeg srca i duše mnogo pre fizičke smrti. Vredi reći joj: “Da!”

Ako vam je u tome potrebna podrška uvek smo tu za vas! Naši vrhunski iskusni coach-evi će vam pomoći da živite život kakav zaslužujete i stvorite svoj raj na zemlji. Pozovite nas na 064/64 51 391 ili nam pišite na office@coachingakademija.com i zakažite svoju sesiju.

Kako pisanje može da vam izleči život

Kako pisanje može da vam izleči život

Da li ste znali da pisana reč može da bude lek, baš kao i razne vrste umetnosti, s tim što vam za nju nisu potrebni nikakvi naročiti talenti?

Mnogi pisci govorili su o katarzičnom osećaju koji imaju nakon što svoje misli i osećanja iskažu na papiru, ali je naučno je utvrđeno da je vođenje dnevnika fantastičan način da se oslobodite čak i fizičkih tegoba.

Istraživanje koje su 2005. sproveli psiholozi Karen A. Baikie i Kay Wilhelm pokazalo je da su osobe koje su pretrpele ekstremno stresne ili traumatične događaje u životu nakon samo četiri dana zapisivanja svojih misli i osećanja u trajanju od samo 15 minuta, osetili poboljšanje u pogledu svog mentalnog i fizičkog stanja, a efekti su trajali i posle četiri meseca.

Jedna studija (Smyth, Stone, Hurewitz i Kaell, 1999) pokazala je da pisanje dnevnika blagotvorno utiče na obolele od astme i reumatoidnog artritisa, a ispostavilo se da je većina njih nakon prenošenja na papir najstresnijih događaja koji su im se dogodili osetila značajno poboljšanje zdravstvenog stanja. Drugo istraživanje (Murray, 2002) je, pak, pokazalo da takve vežbe popravljaju funkcionisanje imunog sistema.

Sve u svemu, terapija pisanjem pokazala se efikasnom u lečenju mnogih stanja i mentalnih bolesti uključujući posttraumatski stres sindrom, anksioznost, depresiju, opsesivno-kompulsivni poremećaj, duboku tugu izazvanu gubitkom bliske osobe, bolesti zavisnosti, poremećaje ishrane i nisko samopouzdanje.

Postoji mnogo načina da iskoristite papir i olovku u terapeutske srhe.

Prvo treba da odlučite za format: da li vam odgovara da pišete u svesku? Ili želite neki lep notes? Možda ste najkomotniji za tastaturom svog laptopa? Koji god format da odaberete, treba da odlučite koliko vremena možete da izdvojite za svakodnevno pisanje.

Zapišite o čemu biste uopšte želeli da pišete i to bi ujedno mogao da bude prvi unos u vašem dnevniku.

Zatim, sledite sledećih pet koraka:

  1. Odredite teme
  2. Razmislite duboko o temi koju ste odabrali. Zatvorite oči, duboko dišite i koncentrišite se
  3. Ispitajte svoje misli i osećanja. To ćete najbolje učiniti ako odmah počnete da pišete i bez preterane selektivnosti iznosite svoje misli na papir
  4. Merite vreme – pišite vremenski tačno onoliko koliko ste zacrtali i ne ispod pet minuta
  5. Pročitajte ono što ste zapisali i napišite zaključak u vidu jedne ili dve rečenice

Sasvim je u redu da napišete samo nekoliko reči Ili rečenica – pišite svojim tempom i bez samokritičnosti. Poenta ovih vežbi je u autentičnosti. Možda je teško početi, ali prvi korak je obično i najteži. Kad jednom počnete da vodite dnevnik, sve će biti mnogo lakše.

Evo nekoliko ideja za pisanje:

  • Napišite pismo sebi
  • Napišite pismo drugima
  • Napišite pesmu
  • „Nabacajte“ ideje na papir bez ikakvog naročitog reda

Ako jednostavno niste osoba „od reči“, pokušajte da se izrazite kroz slike! Isecite zanimljive ilustracije iz starih časopisa i zalepite ih onim redosledom koji za vas ima smisla. Zapitajte se šta osećate dok i posmatrate i šta biste želeli da poručite sebi takvim slikama.

Ako nemate neku naročitu inspiraciju, uvek možete da pišete liste, poput „100 stvari koje me čine tužnim/tužnom“, „100 stvari u kojima uživam kad je kišan dan“, „Kad bih mogla da se vratim kroz vreme, sebi bih rekla…“, „Lista pitanja na koje su mi odgovori hitno potrebni“ i tako dalje.

Dnevnik zahvalnosti

Ipak, jedna tema za pisanje u dnevniku se ističe kao najkorisnija – zahvalnost!

Mnoge studije su pokazale izvanredne koristi od vođenja dnevnika zahvalnosti, uključujući bolji san, snažniji imunitet, osećaj zadovoljstva i ispunjenosti, koji se podjednako javlja i kod odraslih i kod dece. Osnovna ideja je vrlo jednostavna: treba da zapišete listu stvari na kojima ste zahvalni. To mogu biti „obične“ stvari, poput zahvalnosti za to što ste se uopšte tog jutra probudili, uopštenih (zahvalnost zbog prijatelja koje imate u životu) ili čak zahvalnost zbog postojanja vašeg omiljenog benda koji vas uveseljava, omiljenih čizmi koje vam tako divno greju noge ili partneru koji vas ceni i podržava.

Da bi dnevnik bio delotvoran po vaše psihičko stanje, profesor Robert Emons sa Univerziteta u Kaliforniji koji je sproveo mnoštvo studija o uticaju zahvalnosti na čovekovu psihu, preporučuje sledeće:

  1. Sve počinje od namere i zato treba svesno da odlučite da je cilj vašeg dnevnika zahvalnosti, kao i bilo kog drugog teraperskog pisanija, vaša sreća. Ako vas mogućnost da budete srećniji motiviše da pišete dnevnik, onda će vam on zaista biti od koristi.
  2. Slobodno se raspišite. Ako detaljno opišete stvari na kojima ste zahvalni, to će biti mnogo svrsishodnije od prostog nabrajanja stvari koje biste možda navodili po automatizmu.
  3. Budite lični. Fokusirajte se na ljude kojima ste zahvalni više nego na stvari.
  4. Ponekad je teško uvideti vrednost „sitnica“ koje život znače. Zato ponekad napišite i kakav bi vam život bio da neke od vama važnih ljudi i stvari nemate u svom životu.
  5. Uživajte u iznenađenjima. Pokušajte da se prisetite iznenadnih događaja koji su vam probudili veliku radost. Takvi trenuci mogu da pokrenu moćan osećaj zahvalnosti. Opišite ih zato što detaljnije možete.

Profesor Emons ističe da je moć dnevnika u tome što svoje misli zapravo pretvaramo u konkretan jezik, koji za nas i za našu motivaciju ima mnogo veći emocionalni uticaj od neizgovorenih razmišljanja.
Ipak, suština dnevnika zahvalnosti, kao i svakog dnevnika, je da više uživamo u svakom trenutku koji provedemo na ovom svetu, a koji nas bespovratno napušta svakim otkucajem sata. Uz dnevnike čuvamo lepe uspomene, negujemo ljubav prema nama važnim ljudima, produbljujemo ljubav prema sebi stvaranjem važnih uvida o svemu onome vrednom što jesmo i što imamo i još mnogo toga.

Imajte u vidu da je sve što ste pročitali o vođenju dnevnika tek predlog onoga kako biste mogli da pomognete sebi i što konstruktivnije provedete vreme s olovkom u ruci. Ipak, to je duboko ličan čin i nećete pogrešiti kako god da izložite svoje srce na papir. Ako vam je u tome potrebna podrška, možete preuzeti naš izvanredno korisni „Dnevnik sreće“ ili konsultovati nekog od naših vrhunskih sertifikovanih coach-eva s kojima možete zakazati sesiju na: office@nlpinstitut.com ili putem telefona: 064 6451 391.

Kako “naterati” dete da uči

Kako “naterati” dete da uči

Da li se sećate kako je izgledao vaš prelazak u više razrede osnovne škole? Kako ste doživljavali sebe, svoje drugare, roditelje, završetak druženja sa učiteljicom i sasvim novi nivo obaveza i odgovornosti? Jeste li tada bili buntovni ili poslušni? Da li ste se trudili da proširujete svoju slobodu i budete nezavisni od roditelja, da se uklopite u vršnjačko društvo i budete prihvaćeni od svojih drugara? Da li biste danas mogli da kažete da ste tada „pravili gluposti“ i donosili potpuno iracionalne odluke, koje su vam se obijale o glavu?

Taj osetljivi period života vreme je kada roditelji i nastavnici imaju pune ruke posla oko dece, koja su dovoljno zrela da samostalno odlaze u školu, uče ozbiljno gradivo, grade dublje odnose sa vršnjacima, ali nemaju veštine potrebne za donošenje dobrih odluka. Na odraslima je da kod njih razviju te veštine, ali njihova nastojanja često ne urode plodom, ako ne uviđaju specifičnosti tog perioda života.

Prema istraživanjima psihologa Edwarda Decija i Richarda Ryana o tome šta motiviše ljude da donose odluke, ljudi prirodno teže tome da uče i razvijaju svoja znanja, a autonomija (osećaj kontrole nad učenjem), kompetencija (sposobnost izvršavanja teških zadataka) i povezanost (osećaj pripadanja), čine ključne komponente motivacije da neko tog uzrasta posluša starije i učini „pravu stvar“.

Dakle, kod dece je potrebno razvijati samostalnost, samopouzdanje i osećaj povezanosti s društvom, kako bi bili motivisani da uče i stiču nova znanja.

Bilo da ste roditelj deteta tog uzrasta ili nastavnik, pre nego što odmahnete rukom i kažete da su „nove generacije nemoguće“, pokušajte da primenite ove strategije kako biste unapredili svoju komunikaciju i pomogli detetu da izvuče maksimum iz ovog dragocenog doba.

Dajte detetu mogućnost izbora

Nekada je detetu dovoljno dati samo malo više fleksibilnosti u odlučivanju kako će provesti svoje vreme, pa da u njemu probudite motivaciju da uči, učestvuje u vannastavnim aktivnostima i obavlja svoja kućna zaduženja. Čak i davanje ograničenog broja mogućnosti može da probudi osećaj samostalnosti u donošenju odluka i kontrole nad sopstvenim životom, što je izuzetno važno deci pubertetskog i predpubertetskog uzrasta.

Roditelji i nastavnici, međutim, pribegavaju zastrašivanju dece kako bi ih naveli da donose bolje odluke, ali je zapravo mnogo korisnije pružiti im mogućnost da sami odaberu svoj put, naravno, u zadatim okvirima. To će im kasnije omogućiti da i samostalno donose dobre odluke.

Fokusirajte se na navike

Svi ljudi, pa i mališani, zavise od svojih svakodnevnih navika. Od njih zavisi naš uspeh u rešavanju svakodnevnih zadataka, uklanjanju prepreka i proaktivnom angažmanu u školi i kod kuće. Sticanje dobrih navika počinje još od malih nogu, ali je potrebno prilagođavati ih sve većim obavezama s kojima se deca suočavaju i velikim pritiscima za školarce u pogledu postizanja uspeha u različitim predmetima. Nekada je obaveza jednostavno previše, naročito za decu onog uzrasta kada je njihovo glavno sredstvo izražavanja i istraživanja sopstvene ličnosti – igra. Ocene i mišljenje nastavnika postaju glavni pokazatelji uspeha i imaju neuporedivo veći uticaj na osećanje kompetentnosti kod đaka, od bilo kojih drugih faktora. Što je opterećenje veće, to će on imati manji osećaj slobode u odlučivanju. Ali razvijanjem kvalitetnih svakodnevnih navika, imaće osećaj kontrole nad svojim vremenom i uspehom, a time i kompetentnosti za izvršavanje zadataka koji su pred njim.

Dozvolite detetu da radi ono što voli

Veliki broj ljudi još u ranim razredima osnovne škole otkrije svoje afinitete i počinje da sanja o svom budućem zanimanju. Ne istraju svi u realizaciji svojih snova, ali oni koji skrenu s tog puta čak i u poznim godinama života kaju se što nisu poslušali svoje detinje želje. Često su za to krivi upravo roditelji, koji deci nameću svoju predstavu uspešnih i neuspešnih zanimanja ili jednostavno ne ohrabruju dete dovoljno u tome da ostvaruje svoje ciljeve.

Međutim, ako im pružite podršku i omogućite im da razvijaju svoja interesovanja, produbljuju svoje afinitete, omogućićete im da shvate zašto je škola važna za njih i da pomire svoje lične i akademske sklonosti. Možda će neke časove zapostaviti u korist drugih, ali će zato imati osećaj svrsishodnosti i kretanja ka višem cilju, a to je uvek dobra stvar.

Podstičite druženja

Studija objavljena 2014. u naučnom časopisu School Psychology Quaterly ispitala je više od 1.000 đaka iz 50 američkih osnovnih škola i pokazala da deca koja su se susrela s nekim oblikom vršnjačkog nasilja i negativnih odnosa sa drugom decom iz škole, imaju slabiji uspeh u nastavnim aktivnostima. Rešenje za ovaj problem je kreiranje osećaja povezanosti među đacima iz istog odeljenja, ali i među različitim odeljenjima i razredima. To se najlakše postiže kroz vannastavne aktivnosti poput sporta, muzičkih i dramskih sekcija u kojima deca rade na zajedničkim ciljevima.

Iako te aktivnosti zahtevaju izdvajanje mnogo vremena, dugoročno daju dobre rezultate jer omogućavaju deci da se povežu na višem nivou.

Pokažite im kako da postave ciljeve

Đaci koji umeju da postave ciljeve u učenju, postižu bolje rezultate, a to je pokazalo i istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Teksasu. Ako umeju da zamisle jasan, živopisan i jednostavan cilj, razlože ga na manje komponente i svakodnevno rade na tome da mu se približe, njihov uspeh postaje zagarantovan. Pritom treba imati u vidu da motivacija za cilj ne treba da bude kratkoročna, kao što je petica u dnevniku, nego nešto što je povezano sa nekim ličnim težnjama, a naročito višim dobrom.

Kakva god da je vaša strategija u motivisanju deteta, neka vam njegovo dobro bude primarni cilj. Roditelji i nastavnici prečesto upadaju u zamku preslikavanja sopstvenih težnji na decu, oglušujući se o njihove želje i mogućnost izbora. Zato je potrebno da neprestano proširujete svoje i vidike mališana, jer samo u okruženju koje neguje njihovu slobodu i individualnost mogu da odrastu u stabilne i samostalne odrasle ljude.

Biti dobar roditelj je najteži posao na svetu, ali mnogo možete da olakšate sebi, ako naučite kako način na koji komunicirate sa svojim detetom utiče na njegov razvoj i proverene načine da ono od vas dobije podršku koja mu je potrebna.

Mnoge korisne metode za komunikaciju sa svojim detetom naučićete na Professional Coaching-u, edukaciji koja je primarno namenjena ljudima koji žele da se profesionalno bave coachingom, ali koja je izvanredno primenjiva u svakodnevnoj komunikaciji sa najbližima, ma kog uzrasta bili.

Pravo je vreme da se prijavite za ovu edukaciju, a to možete učiniti putem ovog linka.

Šta ako niste tako dobri u proceni kao što mislite?

Šta ako niste tako dobri u proceni kao što mislite?

Koliko ste puta savetovali nekog prijatelja u nevolji i tada rekli: “Da sam na tvom mestu, ja bih…”? Da li vas je ta osoba poslušala i postupila baš kao što bi se to očekivalo od vas? Ili je možda pokušala da vas uveri da niste dobro shvatili njenu perspektivu i da njoj okolnosti deluju sasvim drugačije nego vama?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih drugi neće poslušati vaše savete je taj što ne možete zaista da uđete u njihovu tačku gledišta.

Svačiji pogled na svet oblikuju životna iskustva, vrednosti, trenutno emocionalno stanje, pretpostavke o situaciji i okolnostima i mnoge druge stvari. A da bismo svet posmatrali tuđim očima, ponekad je potrebno mnogo više od mašte. To potvrđuju i istraživanja, koja su pokazala da nije dovoljno da samo zamislimo okolnosti u kojoj se neka osoba nalazi, nego je potrebno dobiti uvid u to kako ta osoba razmišlja. Studija koja je nedavno objavljena u Journal of Personality and Psychology i koju su sproveli istraživači Univerziteta u Čikagu, Northeastern univerziteta i Ben Gurion univerziteta u Izraelu, kroz 25 različitih eksperimenata ispitivala je sposobnost potpunih stranaca, ali i prijatelja, parova i supružnika, da dopru do misli, osećanja, stavova i mentalnog stanja druge osobe.

Zaključak naučnika je da većina ljudi pretpostavlja da i drugi razmišljaju i osećaju na sličan način kao i oni sami, iako to često nije istina. Dakle, mi ipak koristimo sopstvenu perspektivu da bismo razumeli druge ljude, ali je naša realnost uglavnom tačna isključivo nama. To nas dovodi do netačnih predviđanja nečijih osećanja i mogućnosti izbora. Drugim rečima, kada zamišljamo kako se naš prijatelj oseća zbog toga što je ostao bez posla ili kako će reagovati na neslanu šalu nekoga iz društva, mi zapravo zamišljamo kako bismo se mi osećali u toj situaciji, a ne kako bi se osećala neka osoba potpuno drugačija od nas.

Ipak, dobra vest je da su istraživači otkrili jednostavan i konkretan način na koji bismo svi mogli da poboljšamo tačnost našeg doživljaja drugih – postavljanje pravih pitanja.

Umesto da ulazimo u nečiju perspektivu, dobro je da od te osobe dobijemo direktne smernice kako da se u njoj snalazimo, jer ćemo samo tako moći tačno da predvidimo način na koji će ona da se oseća, reaguje ili razmišlja, a to važi čak i za osobe za koje smatramo da ih odlično poznajemo i da “sigurno” u vidu imamo njihovu perspektivu. To je naročito važno kada smo u poziciji nekoga ko ima autoritet, bilo da ste roditelj, staratelj, menadžer ili lider, jer iz te perspektive često upadnemo u zamku posmatranja sveta isključivo iz “svojih cipela”.

Ključ je u slušanju.

Istinsko slušanje i zauzimanje nečije tačke gledišta omogućava nam da uključimo empatiju u svom odnosu s drugima. A da bi se to dogodilo, jako je važno da poštujemo različitosti perspektiva.

Poštovanje različitosti

Da bismo zaista razumeli nečiju perspektivu, potrebna je zrelost i spremnost da prihvatimo nečija uverenja i vrednosti koji se možda drastično razlikuju od naših. Nepoštovanje uverenja i vrednosti najbrži je način da se distanciramo od nekog, da uđemo u konflikt ili zauvek prekinemo komunikaciju. Zato je podjednako važno ono što ćemo u komunikaciji reći, kao i ono što ćemo prećutati.

Ponekad ljudi koje dobro poznajemo podrazumevaju da mi poznajemo njihove vrednosti i uverenja, što uglavnom nije istina. Zato je važno i da im postavimo prava pitanja i dobijemo jasniju sliku njihovog sveta. U previđanju važnosti tih pitanja leže najčešće greške u komunikaciji i zato je izuzetno važno znati kako možemo da zaista razumemo osobu do koje nam je stalo.

Analiza ličnosti

Svako od nas, često i nesvesno, analizira ljude s kojima dolazi u kontakt i prilagođava svoje ophođenje u zavisnosti od svog suda o njima. Dakle, kada ste sa nekim kolegom koji uvek deluje strogo i ozbiljno, s njim verovatno komunicirate drugačije, nego s nekim ko je uglavnom opušten i nasmejan. Na neki način svi smo mi kameleoni, koji u društvu pravimo suptilne promene u svom ponašanju, kako bismo se bolje prilagodili ličnostima ljudi koji nas okružuju i kako bismo se bolje povezali s njima.

Ta sposobnost prilagođavanja ne čini nas neiskrenim, nego uravnoteženim i omogućava nam da koristimo mnoge delove sopstvene ličnosti kako bismo ostvarivali funkcionalnu komunikaciju sa ljudima koji nas okružuju.

Niste centar sveta

Kad god ste u društvu druge osobe, sasvim je prirodno da razmišljate o tome kako se ona oseća i o čemu razmišlja. Zato, čak i podsvesno, primećujemo suptilne tragove emocija na njihovom licu, čitamo njihove pokrete, pratimo pogled i jezik njihovog tela.

Naš mozak se ponaša kao društveni radar koji nam pomaže da odredimo nečije motive i namere, čak i kada je naša pažnja podeljena. Osetljivost na tanane signale koje nam druga osoba šalje omogućava našim instinktima da deluju i primete sve promene u njenom ponašanju što nam na posletku daje mogućnost da zaista zakoračimo u “njene cipele”.

Empatija se, naime, ne zasniva na tome da razmišljamo šta bismo mi uradili da smo na njenom mestu, nego da razumemo njenu jedinstvenu poziciju i zapitamo se šta bi ona uradila.

Što imamo bolje veštine slušanja i empatije, to smo uspešniji u komunikaciji.

Uspeh u životu i poslu svodi se na svrsishodne odnose s drugima, otvorenost za različite perspektive, samosvest i prihvatanje činjenice da naš pogled na svet nije jedini ispravan.

Iako je ponekad teško savladati ego i prihvatiti da postoji mnogo različitih istina, kada jednom uvidite prednosti veštine zauzimanja različitih perspektiva, poštedećete sebe mnogih konflikata, omogućiti bolje razumevanje sa osobama do kojih vam je stalo, pa čak i onima s kojima ste prinuđeni da komunicirate.

Zamislite samo koliko biste muka sebe poštedeli, naročito u odnosu sa najbližima, kada biste umeli da posmatrate svet iz njihove perspektive?

To nije tako teško kao što se na prvi pogled čini. Dovoljno je da poznajete prave NLP i coaching tehnike, alate i veštine, pa da napravite ogromnu razliku u načinu na koji doživljavate sebe i druge.

U želji da te veštine učini dostupnim svima, Slavica Squire kreirala je dvodnevnu edukaciju Power Relationship Design koja se održava samo jednom godišnje. Ukoliko želite da imate više samopouzdanja i ljubavi prema sebi i odnos pun razumevanja kako sa ukućanima, tako i sa prijateljima, saradnicima, kolegama… svima s kojima gajite bliske relacije, pravo je vreme da sada rezervišete svoje mesto, putem ovog linka.

Sertifikovana nova grupa coach-eva

Sertifikovana nova grupa coach-eva

Coaching Akademija Slavice Squire je mesto koje okuplja izuzetne ljude koji žele da unaprede svoje veštine komunikacije, kako bi drugima u svom životu bili bolja podrška, motivatori i „vetar u leđa“.

Zato intenzivnu i modularnu Coaching Professional edukaciju ne upisuju uvek samo oni koji su spremni da se posvete coaching-u kao profesiji, pre svega zato što ne morate biti coach, da biste imali koristi od poznavanja tih veština, a zatim i zbog toga što ta profesija zaista nije za svakog.

Ali za sedmoro fantastičnih ljudi koji su ispunili sve uslove da steknu sertifikat sa pečatom Coaching Akademije i Evropske coaching asocijacije, coaching je nešto čime žele da se bave u životu.

Oni su se okupili u našim lepim prostorijama u sredu 28. maja, kako bi prezentovali svoje završne radove i preuzeli sertifikate, koji im omogućavaju da nastave profesionalno da se usavršavaju i s pokrićem krenu u svoje nove radne pobede.

Ako biste i vi želeli da krenete njihovim stopama, prvi korak je Coaching Starter, probna vožnja kroz svet coaching-a koja se sledeći put održava 26. i 27. oktobra. Prijavite se odmah i ostvarite popust za rane uplate!

Da li imate osećaj da ste „pregoreli“?

Da li imate osećaj da ste „pregoreli“?

Da li vam se čini da ste neprestano iscrpljeni, čak i u jutarnjim satima? Imate li osećaj da ne možete da se izborite sa obimom posla na radnom mestu? Da li imate utisak da vam koncentracija slabi, što je više obaveza pred vama? Obuzima li vas često melanholija, razdražljivost i beznađe?

Ako je tako, vrlo je verovatno da patite od sindroma izgaranja, pojave koja pogađa sve veći broj ljudi. Oni zbog obima svog posla i neprestane izloženosti stresu, upadaju u specifično stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti kojoj ne pomaže nikakav odmor, dug san ni relaksacija. Jednostavno, oni imaju osećaj da su dosegli granice svojih kapaciteta i da više nemaju šta da pruže na profesionalnom planu, ali se taj osećaj često preliva i na lični život.

Od ovog stanja „boluju“ najčešće menadžeri, ljudi koji se bave emocionalno zahtevnim zanimanjima poput medicinara i prosvetara ali i nezaposleni ljudi koji se brinu o starijim ljudima, domaćice koje izgaraju za svoj dom, ambiciozni studenti, sportisti…

Simptomi su uglavnom isti kod svih ljudi, bez obzira na zanimanje i radni status. Javljaju se pitanja poput: „Zašto uopšte radim ovo?“, „Koja je poenta svega ovoga?“ ili Kako da izađem iz začaranog kruga?“… Postaju preosetljivi, iritiraju ih i najmanje sitnice. Osećaju se emocionalno iscrpljenim. Teško im je da održe koncentraciju. Menjaju raspoloženja, navike u spavanju i ishrani. Ne vide izlaz.

Još nešto je zajedničko svim ljudima koji su na putu izgaranja – obično su perfekcionisti. Neretko iz detinjstva nose uverenje da nisu dovoljno dobri i da sve što ne odgovara nekom kriterijumu izvanrednosti u njihovim glavama, nije dobro uopšte. Naravno, pošto su taj kriterijum postavili tako da ga nikada ne mogu dostići, ostaju kao Sizif na svojoj uzbrdici neprestano gurajući kamen, koji se u njihovom umu uvek vraća na početak.

Ponekad je problem u tome što iz straha od toga da će ih drugi odbaciti ukoliko uvide da nisu dovoljno dobri, govore “da” stvarima za koje nemaju vremena i energije. Time što svima kažu „da“, sebi uporno govore „ne“. Izgaranje nikad ne bi prestalo, da nema našeg tela, našeg brižljivog „termostata“ koji nepogrešivo prepoznaje preterivanje i koje nam u jednom trenutku poručuje: „To je to: dosta mi je!“

Zato izgaranje, taj fenomen modernog doba, može ozbiljno ugrozi čovekovo zdravlje i zato je od krucijalne važnosti da ga što pre prepoznate. Za početak, možete iskreno odgovoriti na ova pitanja:

Da li ste postali preterano kritični na poslu? Da li vam je teško da pronađete smisao u onome što radite? Da li vam je teško da ustanete iz kreveta, bez obzira na to koliko ste spavali, a kada konačno dođete na posao, ne možete da se naterate da počnete da radite? Da li ste postali nestrpljivi prema kolegama i klijentima? Da li osećate konstantan nedostatak energije koja vam je neophodna da biste bili produktivni? Da li osećate da vas vaši poslovni uspesi ne ispunjavaju? Da li ponekad uzimate hranu, lekove ili alkohol, kako biste se bolje osećali nakon radnog dana? Da li vas muči nekvalitetan san?

Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili potvrdno, velike su šanse da ste žrtva sindroma izgaranja. Ovo stanje može biti rezultat najrazličitijih faktora.

Jedan od njih je nedostatak kontrole, odnosno nesposobnost čoveka da utiče na odluke koje su u direktnoj vezi s njegovim poslom ili obavezom koju u tom trenutku izvršava, poput rasporeda radnih sati, obaveza, resursa potrebnih za rad, stanja osobe o kojoj brine… Neko ko ima osećaj da nema kontrolu nad najvećim delom svog vremena i ne može da bude siguran šta se od njega na očekuje, svakako se neće osećati prijatno.

U radnim sredinama, ponekad je problem nedostatak kadrova, zbog čega na jednu osobu padne preveliki teret odgovornosti, zbog čega trpi i njegov privatan život. Neko ko nema “ventil” u vidu druženja sa porodicom i prijateljima, nema kako da nadoknadi izgubljenu energiju i tone u još veću iscrpljenost.

Ako ste kod sebe prepoznali simptome, čak i ako mislite da nemate snage za to, pokrenite se što pre i zaustavite začarani niz, pre nego što vas telo u tome zaustavi.

Pauza

Kad konstatujete svoje stanje, razmislite o tome da li bi vam odmor mogao biti od pomoći, ako ništa drugo, da sredite svoje misli. Ukoliko je to slučaj, a uzrok vašeg izgaranja je posao, porazgovarajte sa nadređenim i objasnite mu da vam je potrebno neometano odsustvo i vreme koje ćete posvetiti samo sebi. Ako ste pak nezaposleni i izgarate brinući se o domaćinstvu ili nekoj osobi s posebnim potrebama, pokušajte da se na neko vreme izmestite iz te sredine, kako biste barem na kratko promenili perspektivu i sagledali svoju poziciju iz drugog ugla. Kad nađete vremena za sebe, zaustavite se i zapitajte se: Šta je ono što mogu da promenim u ovoj situaciji? Šta me sprečava da to uradim? Kako će moj život izgledati kada bih ovo promenio/promenila? Kako bi moj život mogao da izgleda kada ništa ne bih promenio/promenila? Šta je najgore što može da mi se desi?

Odvojte vreme da odgovore na ova pitanja zapišete i vraćajte im se povremeno, kako biste se podsetili na te ideje. Izlaz iz beznađa ponekad nam je ispred nosa.

Punjenje baterija

Kad otkrijete pta je ono što vas zaista muči i predstavlja vam prepreku da živite život kakav želite, treba da osmislite načine da obnavljate svoju energiju, tako da vam se potpuno izgaranje više ne ponovi. Na prvom mestu, lek su drugi ljudi. U kontaktu s drugima mi razmenjujemo energiju, dobijamo nove ideje, posmatramo situaciju iz različitih perspektiva i podižemo raspoloženje.
Nekada je čak nepotrebno da napustite posao koji vas je doveo do izgaranja – potrebno je samo da promenite svoj doživljaj o njemu ili otvoreno porazgovarate sa nadređenima, kako bi vaša pozicija bila bolje definisana.
Zapamtite da odnosi koje gradite sa drugima na prvom mestu zavise od toga kako se odnosite prema sebi. Poznajući adekvatne alate, tehnike i veštine iz oblasti coaching-a i NLP-a možete dobiti podršku da najpre zavolite sebe, uvidite da zaslužujete da se brinete o sebi podjednako ili čak više nego što se brinete o drugima, a onda kroz to gradite kvalitetne odnose sa vama bliskim ljudima, kako u porodici, tako i u poslovnom okruženju.
Slavica Squire je u želji da što većem broju ljudi omogući pristup upravo takve elemente coaching-a i NLP-a kreirala dvodnevnu edukaciju Power Relationship Design, koja se održava jednom godišnje, a ovog puta 29. i 30. juna. Rezervišite svoje mesto odmah putem ovog linka.

Kad roditelji sabotiraju uspeh svoje dece…

Kad roditelji sabotiraju uspeh svoje dece…

Da li ste čuli za Paula Koelja? On je jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, koji iza sebe ima mnogo bestselera. A da li ste znali da je u mladosti tri puta završio u mentalnoj ustanovi? Tamo su ga sva tri puta smestili njegovi rođeni roditelji, nakon što je uporno pokušavao da im objasni da je jedina stvar kojom želi da se bavi – pisanje.

Ako ste na osnovu naslova odlučili da pročitate ovaj tekst, velika je šansa da ste i sami bili žrtva neispunjenih očekivanja svojih roditelja. Možda ste završili studije prava, a žarko želeli da se bavite slikarstvom. Možda ste čeznuli da postanete pilot, ali umesto toga stigli sve do doktorata na polju elektrotehnike. U svakom slučaju, ako zamerate roditeljima što vas nisu podržavali na vašem životnom putu (ili su vas čak i sabotirali), ovo je tekst za vas.

Neostvarene ambicije

Mnogi ljudi kada postanu roditelji misle da su dobili novu šansu da kroz život svog deteta isprave svoje greške i ostvare ambicije za koje, možda, u svom životu nisu imali hrabrosti. Paralelno im nameću svoje vrednosti, svoje ciljeve i svoja uverenja, pokušavajući da od svoje dece modeluju poboljšane verzije sebe. Naravno, to uglavnom ne daje dobre rezultate i u najboljem slučaju, njihova deca se pobune protiv takvog nametanja. U najgorem, ostaju zarobljeni u tuđim snovima, nesrećni i neispunjeni, a da pravi razlog za to i ne znaju.

Naš iskusni NLP trener i coach Katarina Džoković u svojoj dugogodišnjoj praksi susretala se sa brojnim klijentima koji su tek u odraslom dobu na sesijama sa njom osvestili da su im roditelji nametali sopstvene ciljeve i ambicije i da uzrok njihovog nezadovoljstva leži u potiskivanju svih ličnih planova i želja.

Taj unutrašnji sukob, često star koliko i sama osoba, neminovno narušava rad naših unutrašnjih pokretača – uverenja i vrednosti.

U tekstu o uverenjima koji možete pronaći OVDE, podrobno se govori o tome koliko uverenja duboko utiču na naš život i ostvarivanje naših potencijala, ali koliko nas istovremeno mogu kočiti na putu razvoja. Jako je teško osvestiti ih bez pomoći coach-a i zato je preporučljivo da pronađete stručnjaka od poverenja, koji vam može pomoći da se oslobodite tereta prošlosti.

Kako dalje?

To što vas roditelji nisu podržavali na vašem putu, ne znači obavezno da su oni loši ljudi, koji namerno žele da unište vaše snove. Oni možda jednostavno nisu razumeli šta vi želite od života i reagovali su iz straha da ćete ponoviti neke njihove, opasne greške.

Takođe, treba da imate u vidu i činjenicu da su vaši roditelji odrasli u neko „drugo vreme“ i da su imali sasvim drugačije okolnosti, ideje i mogućnosti u odnosu na vas. Umesto da ih odbijate i večno se ljutite na njih, nađite mesta u svom srcu za oproštaj, jer bez njega nema istinske sreće. Nemojte ih razuveravati: priznajte im pravo da imaju svoje mišljenje i perspektivu, ali postavite jasnu granicu u pogledu toga koliko mogu da utiču na vas. Kad im oprostite i pronađete u sebi snagu da živite sa svojim životnim izborima, bez obzira na to šta drugi ljudi, pa makar to bili i roditelji, misle, konačno ćete dobiti krila da živite život kakav želite. Dakle…

Budite dosledni sebi i verni svojim snovima

Mnogi ljudi se neprekidno preispituju i žive u sumnji da su roditelje na neki način izdali svojim izborom. Strahuju da su možda krenuli pogrešnim putem i da bi možda živeli bogatijim, ispunjenijim i sigurnijim životom da su ih samo poslušali. Međutim, svako od nas ima samo jedan život i gorko ćete zažaliti ako ga budete živeli po tuđim merilima.
Najgore što možete da nasledite od svojih roditelja je njihov strah. Nastavite dalje svojim putem i svakodnevno proveravajte da li vas možda na vašem putu ometaju ograničavajuća uverenja koja su vam nametnuli vaši roditelji, a da toga niste svesni ni vi, ni oni. Ako budete vredno radili na svojim ciljevima i postizali uspehe, u jednom trenutku ćete shvatiti da nije važno šta misle vaši roditelji, niti bilo ko drugi, jer ćete konačno živeti život kakav želite.

Život je kratak

Možda neki ljudi, među kojima su i vaši roditelji, imaju moć da vas ponekad malo obeshrabre, ali zapamtite – život je kratak!

Da li zaista želite da provedete svoje vreme na ovom svetu osećajući se loše zbog reči drugi ljudi, iako one nemaju nikakvog smisla? Da li želite da vas na vašem putu blokiraju drugi ili da živite život u kom ćete u potpunosti ostvariti svoje potencijale?

Ako svakodnevno budete svesni da je vaše vreme na ovom svetu ograničeno, lakše ćete se držati svojih uverenja, a ne onih koje vam nameću drugi, pa makar to bili i oni koji su vam dali život.

Svakodnevno podsećajte sebe da je sve moguće

Niko ne može sa sigurnošću predvideti budućnost. Vaši roditelji možda imaju mračnu sliku apokalipse koja vam preti u slučaju da krenete putem kojim želite. Ipak, oni nisu nikakvi proroci i sve što žele je da vas zaštite od mogućih opasnosti koje, iz njihove perspektive, vrebaju na njihovo čedo na svakom koraku. Ne treba da dozvolite da njihovi strahovi postanu vaša istina i spreče vas da postignete ono što želite. Sve je moguće, ako verujete u sebe i vredno radite na tome.

Sve neophodne alate koji su vam potrebni za odnos sa bliskim ljudima, ali i samima sobom, koji će vas osnažiti i omogućiti vam da postanete gospodari svog života, možete dobiti na Power RELATIONSHIP Design edukaciji sa Slavicom Squire.

Ona je isfiltrirala najkorisnije NLP i coaching tehnike i smestila ih u ovu dvodnevnu edukaciju, kako bi ih učinila dostupnim svima koji žele da unaprede odnos sa partnerom, roditeljima, decom, prijateljima… Ako je to i vaš cilj, prijavite se putem ovog linka.

Da je moguće uzeti život u svoje ruke bez ogorčenosti i zameranja roditeljima, najbolje se vidi iz primera Paula Koelja, koji je na tu temu u svom blogu jednom objavio:

„Kada sam objavio ‘Veronika je odlučila da umre’, knjigu koja je bila metafora mog boravka u ustanovi za mentalno obolele, novinari su me pitali da li sam oprostio svojim roditeljima. Ja nisam morao da im oprostim, jer ih nikad nisam ni krivio za ono što se desilo. Iz njihove perspektive, oni su samo želeli da me disciplinuju, kako bih živeo kao odrastao čovek i zaboravio na ‘tinejdžerske snove’. Kalil Džubran je napisao divnu pesmu o tome:

Vaša deca nisu vaša deca.
Oni su sinovi i kćeri života
koji žudi za sobom.
Oni postižu, ali ne preko vas.
I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju.

Dajte im ljubav, ali ne vaše misli,
jer oni imaju svoje vlastite.
Možete udomiti njihova tela,
ali ne i njihove duše,
jer one borave u kući sutrašnjice do
koje vi ne možete čak ni u snovima.
Možete se truditi da budete kao oni,
ali ne tražite da oni budu kao vi,
jer život ne ide unazad, niti stoji.

Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca,
kao žive strele, bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti,
i on vas savija svojom moći,
da bi njegova strela otišla daleko i brzo.
Neka vaše savijanje u strelčevoj
ruci bude radost;
jer mada on voli strelu koja leti,
On voli i luk koji je postojan.“

Svi unutrašnji potencijali na dohvat ruke

Svi unutrašnji potencijali na dohvat ruke

Bilo da ste coach koji želi da pomogne drugima da postanu bolja verzija sebe, odlučnije idu ka svojim ciljevima i unaprede sve oblasti svog života ili ste neko ko za sebe to želi da postigne, „Accessing Personal Genius“ dr Michaella Halla, jednog od najvećih NLP trenera današnjice, jedan je od najkorisnijih treninga koje sebi možete da priuštite.

Na poziv Slavice Squire, ovaj velikan neuro-lingvističkog programiranja i coaching-a koji je imao priliku da direktno uči od Richarda Bandlera, od 10. do 12. maja održao je ovaj trodnevni trening za više od 80 ljudi.

Više o ovoj edukaciji i onome što su polaznici imali priliku da nauče, možete pročitati na sajtu Slavice Squire.

Dr Michael Hall, kom se Srbija mnogo dopala, obećao je da će i sledeće godine od 7. do 9. maja ponovo biti gost Slavice Squire i održati svoj trodnevni trening „Inside-Out Wealth“ za sve one koji žele da uvećaju svoje bogatstvo, šta god ono za njih značilo. Ako biste želeli da prisustvujete ovoj edukaciji, pozovite nas na 064 64 51 391, kako bismo vam sačuvali mesto.

ProDAJ ili se predaj!

ProDAJ ili se predaj!

Statistika zaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama 2000. godine kaže da je jedan od devet zaposlenih upravo u prodaji. Sličan prosek bio je i u Evropi, a najverovatnije je i kod nas slično. U ponovljenim istraživanjima 2015. ništa se nije promenilo – jednostavno, prodaja je podjednako zastupljena kao i pre. opširnije…

Strah ili fobija?

Strah ili fobija?

Ako burno reagujete zato što vam je na vaše oči zmija prešla put, to ne znači da ste fobični, nego da ste opravdano zabrinuti za svoju bezbednost. Nelagodnost u blizini pauka takođe nije fobija – to je strah. Međutim, osoba koja ima fobiju od zmija, ići će tako daleko u izbegavanju pretnje, da neće ni odlaziti u parkove i šume tokom letnjih meseci, a arahnofobi (oni koji se plaše paukova), pri susretu sa malim pletačem mreža napuštaju celu zgradu.

Čovek ima izvanrednu moć učenja novih stvari, ali ta naša moć nas ponekad skupo košta. Da bismo sebi olakšali život, služimo se generalizacijom, pa tako u detinjstvu, kada naučimo čemu služi stolica, znamo da je koristimo bez obzira na to da li je reč o udobnom naslonjaču, fotelji ili tronošcu. Nije nam potrebno da ponaosob učimo čemu služi koji od tih komada nameštaja za sedenje. Međutim, ista sposobnost generalizacije zaslužna je za pojavu fobija. Tako, ako ste imali traumatično iskustvo sa zmijama, naučili ste da ih izbegavate čak i u mislima i to po automatizmu. Fobija se može javiti i bez specifičnog traumatičnog iskustva, jer ljudi pored izvanredne sposobnosti učenja, imaju i bujnu maštu koja ih katkad odvede u razvoj mogućih scenarija među kojima su i oni koji ukazuju na potencijalnu opasnost od nekih pojava. Zato je dovoljno da vam jednom, dok posmatrate panoramu grada sa 16. sprata zgrade, padne na pamet da biste mogli pasti, pa da ubuduće imate panični strah svaki put kad se približite prozoru.

Nije dovoljno da vas drugi uveravaju da vam ništa neće biti (to na svesnom nivou znate i sami). Znanje o tome ne rešava problem, baš zato što racionalni um bude suspendovan kada fobični strah nastupi. Naši filteri zapažanja se ograniče toliko, da ne registruju druge stvari. Taj strah je negde u ćelijama organizma, u nervnom sistemu i dovoljna je bilo kakva vrsta okidača, pa da se probudi.

Ipak, NLP terapeuti vladaju posebnim metodama i alatima koji funkcionišu na nesvesnom nivou uma i daju fenomenalne rezulatate.

Među našim klijentima bilo je onih koji su se plašili zatvorenog prostora (klaustrofobija), otvorenog prostora (agorafobija), lifta, zmija, visine… Od toga, jedan deo njih imao je realno iskustvo koje je dovelo do traume.

Recimo, jedna klijentkinja, koja se u studentskim danima zaglavila u prepunom liftu Medicinskog fakulteta, godinama kasnije je na više spratove išla isključivo stepenicama. Lift su tada odglavili, sve je prošlo kako treba, ali je njena reakcija na samu pomisao na lift postala fobična. Pošto fobija čoveka tera da po svaku cenu izbegne situaciju koja uključuje uzrok paničnog straha, nije posećivala čak ni kumu, samo zato što je živela na 13. spratu.

Nakon sesije sa našim iskusnim NLP trenerom i couch-om Dragoljubom Matićem – Profom, otključala je svoje emocije, oslobodila se straha i kasnije u posetu NLP Institutu dolazila liftom.

Međutim, fobija se javlja i onda kada ne postoji konkretno iskustvo. Jedan naš klijent imao je strah od letenja, a da nikad u životu nije bio čak ni na aerodromu. Ćerka mu je živela u Londonu i cela familija je išla u posetu kod nje avionom, dok je on danima putovao automobilom. U njegovom slučaju na scenu je stupio njegov unutrašnji konstruktor, režiser kog ima svako od nas i koji u nama stvara slike stanja u toku nekog događaja. Ljudi se ne plaše lifta kao lifta, ljudi se ne plaše aviona kao aviona, ljudi se ne plaše visine kao rastojanja između najviše i najniže tačke – ljudi se plaše zamišljenog stanja u kom se događa nešto zastrašujuće za njih. Oni puštaju „filmove“ u glavi i ti filmovi izazivaju fobičnu reakciju.

Tako je jedna naša klijentkinja, koja je imala fobiju od zmija, a da nijednu nije videla uživo, imala preuveličan unutrašnji konstrukt opasnosti koja preti od te životinje. Režiser u njoj je toliko „naduvao“ film, da je ona u stvari reagovala na reč „zmija“. Kod nje je ta reč bila dovoljan okidač da se u njenoj glavi razviju strašne slike i da izazovu reakciju celog tela.

Pomoć da se reše fobija traže uglavnom onda kada se umore od osećaja stida zbog svojih reakcija u društvu, zbog stalnog izbegavanja suočavanja, kašnjenja i odlaganja na koje ih fobija tera. Koliko traje terapija fobija manje zavisi od vremena, a više od osobe koja želi da se oslobodi. Ono što nastaje tako brzo u našem umu kao što je iracionalni strah, brzo može i da nestane. Tako da se, prema našim iskustvima, fobija može razgraditi posle nekoliko sesija, a nekada traje zato što može imati i druge vrste korena. Nekada, kada je stanje komplikovanije, mora da se uđe u neko dublje istraživanje. Ali klasična fobija sa nekoliko sesija može da se reši i to bez ikakvog „bacanja u vatru“. Naime, na sesijama se uopšte ne komunicira sa fobičnim reakcijama i ne ulazi se u fobično stanje, da bi se to stanje razrešilo, uprkos tome što neki pravci u NLP-u sugerišu da fobično stanje mora da se proživi, da bi ga se čovek oslobodio. Uopšte nije tako. To je lagodan proces, prilično opušten, gde se klijent dovede u stanje sigurnosti, a onda u tom stanju menja slike u umu vezane za taj događaj koji izaziva fobičnu reakciju. Jedan od velikih kvaliteta terapijskih tehnika na NLP Institutu je da se ljudi zahvaljujući njima oslobađaju nečega što su dugo nosili, a što može predstavljati veliku smetnju u ličnom u poslovnom životu, na svim poljima na kojima se ta situacija može pojaviti. Ljudski um je nepredvidiv kad je strah u pitanju, jer u strahu su ljudi vrlo kreativni da ga generišu do neizmernih veličina.

Zakažite termin kod nekog od naših profesionalnih coacheva, usudite se da živite bez straha i uživate u svakom izazovu pred vama!
Prijavite se na: office@coachingakademija.com
Ili na tel: 064 6451 391

Coaching radionica

Saznajte više
ili se prijavite ovde:

Kako ste saznali za nas?

Mišljenja polaznika

Prezahvalna sam celom timu Coaching Akademije jer sam dobila mnogo više nego što sam očekivala. Nakon završene NLP Practitioner i NLP Master edukacije na ovoj edukaciji su mi se sklopile kockice i pronašla sam svoju svrhu postojanja i to da istinski mogu da dam doprinos.
Najbolji ste hvala vam iz srca. ❤

Martina Gorgievska, Hair and Make-up artist i vlasnica ,,Excite Studio“ u Skoplju

Newsletter