Strah ili fobija?

Strah ili fobija?

Ako burno reagujete zato što vam je na vaše oči zmija prešla put, to ne znači da ste fobični, nego da ste opravdano zabrinuti za svoju bezbednost. Nelagodnost u blizini pauka takođe nije fobija – to je strah. Međutim, osoba koja ima fobiju od zmija, ići će tako daleko u izbegavanju pretnje, da neće ni odlaziti u parkove i šume tokom letnjih meseci, a arahnofobi (oni koji se plaše paukova), pri susretu sa malim pletačem mreža napuštaju celu zgradu.

Čovek ima izvanrednu moć učenja novih stvari, ali ta naša moć nas ponekad skupo košta. Da bismo sebi olakšali život, služimo se generalizacijom, pa tako u detinjstvu, kada naučimo čemu služi stolica, znamo da je koristimo bez obzira na to da li je reč o udobnom naslonjaču, fotelji ili tronošcu. Nije nam potrebno da ponaosob učimo čemu služi koji od tih komada nameštaja za sedenje. Međutim, ista sposobnost generalizacije zaslužna je za pojavu fobija. Tako, ako ste imali traumatično iskustvo sa zmijama, naučili ste da ih izbegavate čak i u mislima i to po automatizmu. Fobija se može javiti i bez specifičnog traumatičnog iskustva, jer ljudi pored izvanredne sposobnosti učenja, imaju i bujnu maštu koja ih katkad odvede u razvoj mogućih scenarija među kojima su i oni koji ukazuju na potencijalnu opasnost od nekih pojava. Zato je dovoljno da vam jednom, dok posmatrate panoramu grada sa 16. sprata zgrade, padne na pamet da biste mogli pasti, pa da ubuduće imate panični strah svaki put kad se približite prozoru.

Nije dovoljno da vas drugi uveravaju da vam ništa neće biti (to na svesnom nivou znate i sami). Znanje o tome ne rešava problem, baš zato što racionalni um bude suspendovan kada fobični strah nastupi. Naši filteri zapažanja se ograniče toliko, da ne registruju druge stvari. Taj strah je negde u ćelijama organizma, u nervnom sistemu i dovoljna je bilo kakva vrsta okidača, pa da se probudi.

Ipak, NLP terapeuti vladaju posebnim metodama i alatima koji funkcionišu na nesvesnom nivou uma i daju fenomenalne rezulatate.

Među našim klijentima bilo je onih koji su se plašili zatvorenog prostora (klaustrofobija), otvorenog prostora (agorafobija), lifta, zmija, visine… Od toga, jedan deo njih imao je realno iskustvo koje je dovelo do traume.

Recimo, jedna klijentkinja, koja se u studentskim danima zaglavila u prepunom liftu Medicinskog fakulteta, godinama kasnije je na više spratove išla isključivo stepenicama. Lift su tada odglavili, sve je prošlo kako treba, ali je njena reakcija na samu pomisao na lift postala fobična. Pošto fobija čoveka tera da po svaku cenu izbegne situaciju koja uključuje uzrok paničnog straha, nije posećivala čak ni kumu, samo zato što je živela na 13. spratu.

Nakon sesije sa našim iskusnim NLP trenerom i couch-om Dragoljubom Matićem – Profom, otključala je svoje emocije, oslobodila se straha i kasnije u posetu NLP Institutu dolazila liftom.

Međutim, fobija se javlja i onda kada ne postoji konkretno iskustvo. Jedan naš klijent imao je strah od letenja, a da nikad u životu nije bio čak ni na aerodromu. Ćerka mu je živela u Londonu i cela familija je išla u posetu kod nje avionom, dok je on danima putovao automobilom. U njegovom slučaju na scenu je stupio njegov unutrašnji konstruktor, režiser kog ima svako od nas i koji u nama stvara slike stanja u toku nekog događaja. Ljudi se ne plaše lifta kao lifta, ljudi se ne plaše aviona kao aviona, ljudi se ne plaše visine kao rastojanja između najviše i najniže tačke – ljudi se plaše zamišljenog stanja u kom se događa nešto zastrašujuće za njih. Oni puštaju „filmove“ u glavi i ti filmovi izazivaju fobičnu reakciju.

Tako je jedna naša klijentkinja, koja je imala fobiju od zmija, a da nijednu nije videla uživo, imala preuveličan unutrašnji konstrukt opasnosti koja preti od te životinje. Režiser u njoj je toliko „naduvao“ film, da je ona u stvari reagovala na reč „zmija“. Kod nje je ta reč bila dovoljan okidač da se u njenoj glavi razviju strašne slike i da izazovu reakciju celog tela.

Pomoć da se reše fobija traže uglavnom onda kada se umore od osećaja stida zbog svojih reakcija u društvu, zbog stalnog izbegavanja suočavanja, kašnjenja i odlaganja na koje ih fobija tera. Koliko traje terapija fobija manje zavisi od vremena, a više od osobe koja želi da se oslobodi. Ono što nastaje tako brzo u našem umu kao što je iracionalni strah, brzo može i da nestane. Tako da se, prema našim iskustvima, fobija može razgraditi posle nekoliko sesija, a nekada traje zato što može imati i druge vrste korena. Nekada, kada je stanje komplikovanije, mora da se uđe u neko dublje istraživanje. Ali klasična fobija sa nekoliko sesija može da se reši i to bez ikakvog „bacanja u vatru“. Naime, na sesijama se uopšte ne komunicira sa fobičnim reakcijama i ne ulazi se u fobično stanje, da bi se to stanje razrešilo, uprkos tome što neki pravci u NLP-u sugerišu da fobično stanje mora da se proživi, da bi ga se čovek oslobodio. Uopšte nije tako. To je lagodan proces, prilično opušten, gde se klijent dovede u stanje sigurnosti, a onda u tom stanju menja slike u umu vezane za taj događaj koji izaziva fobičnu reakciju. Jedan od velikih kvaliteta terapijskih tehnika na NLP Institutu je da se ljudi zahvaljujući njima oslobađaju nečega što su dugo nosili, a što može predstavljati veliku smetnju u ličnom u poslovnom životu, na svim poljima na kojima se ta situacija može pojaviti. Ljudski um je nepredvidiv kad je strah u pitanju, jer u strahu su ljudi vrlo kreativni da ga generišu do neizmernih veličina.

Zakažite termin kod nekog od naših profesionalnih coacheva, usudite se da živite bez straha i uživate u svakom izazovu pred vama!
Prijavite se na: office@coachingakademija.com
Ili na tel: 064 6451 391


Prijavi se danas!