Kako stres (pozitivno) utiče na naše srce

Kako stres (pozitivno) utiče na naše srce

Koliko puta ste do sada čuli da je stres štetan? Sigurno su vam posledice već dobro poznate i to od onih naizgled bezazlenih kao prehlada, do onih koje zahtevaju ozbiljniju pažnju kao razne komplikovane kardiovaskularne bolesti. Stres postaje jedan od vodećih faktora rizika kada su u pitanju upravo bolesti, pa čak i smrtnost. Postoji gomila podataka koja govori o tome i danas je to pretvoreno u činjenicu koja se više ne preispituje.

Od stresa se umire.

To sada svi znamo i zato nam često govore da treba da izbegavamo stresne situacije i da se čuvamo od njih kako bi sačuvali sopstveno zdravlje. Ali šta ako bi postojalo drugo rešenje koje ne bi podrazumevalo izbegavanje? Verujem da su mnoge stresne situacije u vašem životu zapravo bile dobre za vas. Možda su vas dovele do željenog cilja ili ste zbog njih postali jači, možda ste naučili nešto novo ili razvili neku veštinu, možda vas je to dovelo do nekog novog otkrića ili spoznaje o vama ili drugima…

Stresna situacija je svaka situacija koja zahteva adaptaciju organizma na novonastale okolnosti, a stres je samo naš odgovor na takvu situaciju. Bilo da mi biramo te okolnosti ili nam se one jednostavno dese bez pripreme, stres kao odgovor na takve situacije je neizbežan. I zato se u ovom tekstu nećemo baviti time kako da ga izbegavamo, već kako da budemo bolji u tome.

Zapitajte se na momenat šta bi se dogodilo kada biste bili sigurni da stres nije loša stvar? Da li biste se više izlagali situacijama koje bi vam mogle doneti neko pozitivno iskustvo, učenje, razvoj, cilj, nove ljude… Možda biste se radije prepuštali novim stvarima ili planirali veće ciljeve? Možda biste samo bili mirniji znajući da vam sve te situacije ne škode nimalo. Znajući da vas one jačaju, da već imate sve resurse koji su vam potrebni, da li biste neke stvari radili drugačije? Ako bi bili apsolutno sigurni da je vaš organizam savršen i da uvek radi za vas tako da vi rastete i razvijate se i bivate bolji iz dana u dan, da li bi to promenilo vaš osećaj i odnos prema stresu?

Čitav problem oko stresa vrti se oko posledica koje ima po naš organizam. Ono što je interesantno jeste da te posledice zavise od nas. Nikad nije do okoline, već do načina na koji mi reagujemo na ono što se dešava. Jedno istraživanje govori upravo o ovome. Uključeno je preko 30 000 ljudi tokom 8 godina. Ispitanike bi pitali da procene koliko je stres prisutan u njihovom životu. Onda je trebalo da se izjasne da li veruju da je stres za njih štetan. Rezultati govore sledeće: ljudi koji su iskusili mnogo stresa povećali su rizik od smrti za 43%, svi ovi ljudi su verovali da je stres za njih štetan. Ljudi koji su takođe iskusili mnogo stresa, ali nisu verovali da je on za njih štetan, nisu povećali procenat nimalo. Oni su čak imali najmanji procenat rizika smrti od svih ispitanika u ovom istraživanju, čak i od onih koji su prijavili da su iskusili veoma malo stresa.

Dakle, stres ne ubija. Naše uverenje je ono koje to radi.

Da li ovo znači da samo promenom uverenja o stresu možemo da budemo zdraviji?
Drugo istraživanje upravo potvrđuje ovu hipotezu. Ispitanici su podeljeni u dve grupe i članovima jedne grupa rečeno je da stres nema negativne posledice po naš organizam uopšte, naprotiv, on nas priprema za stresni događaj. Dovodi nas u stanje budnosti, sa mnogo energije i pažnje kako bi mogli da prevaziđemo izazov. Zato nam srce jače lupa, dišemo brže, dlanovi nam se znoje i slično. Naše telo ulazi u stanje iz kog može da deluje tako da se uhvati ukoštac sa onim što dolazi. Drugoj grupi ispitanika nije rečeno ništa. Zatim bi obe grupe prolazile kroz iste stresne situacije (trebalo je za kratko vreme da naprave prezentaciju o sebi i svojim manama i da je iznesu pred neodobravajućim žirijem nakon čega bi usledio matematički test u kome bi ih istraživač namerno prekidao i ometao). Kada prolazimo kroz stresnu situaciju, naše telo reaguje sa nama. Osim srca i daha, naši krvni sudovi se sužavaju. Ovo je i razlog zašto zbog stresa dolazi do kardiovaskularnih bolesti. Ono što je ova studija otkrila je da kada ljudi veruju da stres nije sam po sebi negativan, njihovi krvni sudovi ostaju normalni. Ovo stanje fiziološki najviše podseća na stanje radosti i hrabrosti. Slučajnost?

Šta je ono što će se promeniti u sledećoj stresnoj situaciji na koju naiđete?

Kada doživite situaciju koju biste opisali kao stresnu, setićete se ovog teksta. Možda primetite da vam srce jače lupa ili da dišete brže. To će biti znakovi po kojim ćete prepoznati da je vaš organizam počeo neophodnu pripremu za ono što sledi. Vaš mozak je u stanju pojačane budnosti i spreman je za izazov. Kao na startnoj liniji pred trku on čeka vaš znak da može da krene i trči najbolje što može kako bi stigao tamo gde želi. Vaše srce lupa jače i pumpa krv u vaše telo kako bi obezbedilo dovoljno energije za vas. Ono vas priprema za akciju. Disanje se ubrzava kako biste obezbedili dovoljno kiseonika vašem organizmu da sve funkcioniše kako treba. I sve ovo vaše telo radi nesvesno i automatski kako bi povećalo šanse da prevaziđete taj izazov, da izađete jači, da budete bolji u tome. Kada ovo znate, možda ćete primetiti kako i vaše svesno sada učestvuje u ovom procesu i prihvata ga. Sada možete svaki izazov da dočekate mirno sa svešću da ste spremniji za to.

Jedna fascinantna činjenica u vezi sa fiziološkim odgovorom na stresne situacije je ta da se tokom njih luči hormon oksitocin, poznatiji kao hormon ljubavi, jer se takođe luči kada se grlimo ili čak samo gledamo u voljenu osobu. Naše srce čak ima receptore za ovaj hormon jer on pomaže regeneraciji srčanih ćelija i zaceljuje oštećenja na srcu.

Stres ne ubija. Stres jača naše srce.

Oksitocin nas priprema za izgradnju odnosa sa drugima, povećava želju za drugima, empatiju, želju da pomognemo i podržimo druge.

Naše telo ovim pokušava da nam kaže da kada smo u stanju stresa, treba da potražimo podršku drugih. Obezbeđuje da znamo kada je drugima naša pomoć potrebna. Govori nam da treba da smo jedni uz druge, da se podržavamo međusobno i rastemo zajedno. Briga za druge stvara rezilijentnost.
Sledeći put u stresnoj situaciji priđite nekom, potražite podršku od onih koje volite. U svakom danu radite na jačanju veza sa onima koji su vam važni. Pomozite im, podržite ih, zagrlite ih. Provodite vreme sa njima. Naš prirodni mehanizam nam uporno govori da je ljubav ta koja leči i jača nas. Poslušajte telo kad god vam govori, verujte da uvek ima nešto korisno da vam kaže.

Ne morate da odlučite da promenite svoje uverenje o stresu samo zato što ste pročitali nekoliko naučnih činjenica i istraživanja o tome. Možete da ostanete uvereni da je stres loš i nastavite da ga izbegavate na načine na koje ste to do sada radili. I možda oni zaista za vas uspevaju.

Ako odlučite da se ovim malo pozabavite, možda vas vaši lični rezultati iznenade. Možda primetite da radite mnogo više stvari, a sa znatno manje brige. Možda počnete da se osećate zdravije i jače. Možda primetite da ređe idete kod lekara ili da se više ne borite sa prehladama.

A možda se i ništa od ovoga ne desi. Pitanje je da li ste spremni na taj rizik?

P.S. Sva ova istraživanja i saznanja su tu da vam pomognu da razumete jednu veoma važnu stvar:
Da uvek imate poverenja u sebe da možete da savladate životne izazove i da u tome nikad niste sami.

Ako vam je potrebna podrška da se zauvek oslobodite stresa i rasterećeni uživate u svom životu, naši profesionalni i iskusni coach-evi su uvek tu za vas. Zakažite svoj termin telefonom na 064 64 51 391 ili na office@coachingakademija.com.


Prijavi se danas!